Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

дићи ћу (дигнућу),

казиваћу, лићу,

дићи ћеш дигнућеш),

дићи ће (дигнуће),

број.

пећи ћу, браћу, сноваћу,

пећи ћеш, ораћеш, сноваћеш, казиваћеш, міћеш, пеки ће, браће, сноваће, казиваће, лиће,

дићи ћемо(дигнућемо), пећи ћемо, ораћемо, сноваћемо, казиваћемо, лићемо, дићи ћете (дигнућеше), пећи ћете, праћеше, сноваћете, казиваћете, лићете, дићи ће (дигнуће), пећи ће, Ораће, сноваће, казиваће, лице.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

Овога су спрезања глаголи тако различни, да би и човек могао узе ти све за неправилне према првом спрезању; али према глаголима Грчким и Латинским (и сами други ђекоји Славенски народа) све је ово још смиље и босиље Кад буде боља згода и више мјеста и времена за писање Српске граматике, онда ће се моћи и они још боље раздијелити и у редове поставили; а за сад, као поред рјечника, ево овако да и мало прегле

Дамо:

[ocr errors]

1) Прави су глаголи овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на ем, а у наклоненију неопредјеленом на ети (као код првог спрезања ам-ати, и код трећег им. иши); али такови глагола има у нас врло мало; па и оно што и је, готово ни два нијесу једнаки у свему, него сваки по себи; ја не знам ни једнога, који би се у свему спрезао овако правилно као прем, осим жњем, па се и од њега причастије страдателно не каже жњем, него жњевен (као мљевен). Тако и остали, н. п. Мељем, мљети Мљевен; жањем, жети, жњевен; узмем, узети, узеш; запнем, запеши, запет; пењем, пети (и пењати), пет (и пењаш); попнем (и попењем), попети (и попењати), попем; кунем, клети, клет; донесем, донијети (донеши; може бити да би ко рекао и донести), донесо и доније (доне), донијо (донео; у пјесмама и донесао), донијела, донешен и Донијем; смијем (смем), смјеши, смје и смједо, смјео (смијо), смјела; шако умијем, и сложени од овога: разумијем им д. 2) Бекоји на рем имају у наклоненију неопредјеленом по Ерцеговачком нарјечију ријети (а по Ресавском и по Сремачком реши), н. п. запрем, запръо, запрла, запрш; тако мрем, прострем, подуврем, раздрем и т. д. трем има трти, то, тръо, трвен (а може бити да би ко рекао и мрт).

П

3) ем-сти; ови иду двојако: а) као тресем, који се свршују на бем, зем, пем, сем, н. п. зебем, зебаб, зебла; гризем, црпем, пасем и т, д. 6) као плетем, који се свршују на дем и шем, н. п. предем, прео, прела; мешем, мео, мела и т. д. идем, ићи (а говори се ђешто и по правилу исти), ишао, ишла; тако и сложени од овога: дођем, доћи, дошао, дошла и т. д.

ве.

4) Који се у садашњем времену свршују на нем, они у наклоненију неопредјеленом имају двојако (и понајвише су савршителни, осим нем, вења; тонем, гинем, трунем, глунем, чезнем, прием и т. д.): а) на нуми, н. п. метнем, метнути, метну, метнуо, мешнут; тако зовнути, викнути, укнути, ишнути, мазнути, љуљнущи и, дунути, линути и т. д. паднем, паднути и паспи (према пасти морало би бити падем, али се код нас већ не говори); погинем, погинупи, погину и погибо (као да би било погибем погипсти); окренем, окренути, окрену и окрете (као да би било окретем, окрести); тако и други ђекоји говоре се двојако, . . овако, и по пређашњему на сти, н. п. срешнем сретнути, и

спија

Вишелна

садашње.

пекући, орући, снујући, назујући, лијући,

прошавше. Дигнувши,

пекавши, бравши, сновавши, казивавши, ливши,

дателна.

дигнут (дижен), печен, оран(брат), сисван(-âm), казиван(-ат), лит(ливен)

елно на ње.

печење, орање, сновање, казивање, лијење,

Сретем срести; ођенем ођенуши, и ођедем ођести и т. д. 6) на нуши (гнути или кнути) и ћи, н. п. дигнем, дигнути и дићи, дигну и дкго (диже), дигнуо и дигао, дигнут и дижен; макнем, макнути и маћи, макну и мако (маче), макную и макао, макнут и (ријешко) мачен; шако никнути и нићи; упрегнути и упрећи и т. д. Неколика глагола (на снем) имају наклон – није неопредјелено по пређашњему само на нути, а вријеме скоро прошавше и давно прошавше двојако као и ови, н. п. тиснем, тиснути, тисну и шиско (тишше), писнуо и шискао (шисла, ло); тако свиснем, прснем.

5) ем (чем и жем) ћи, н. п. печем, пећи, пецијаше (може бити да би ко рекао и печаше, течаше, као и стрижаше, жежаше; али се мени чини да је овако најобичније, ш. ј. пецијаше, тецијаше, туцијаше и т. д.), пеко, пекао (пекла), пеци, печен; стрижем, стрићи, стрижаше (не вјерујем да би ко рекао стризијаше, жезијаше), стриго, (стригла), стрижи, стрижен и ш. д. Речем, говори се и по пређашњему рекнем, али рекнути не вјерујем да би ко рекао. На ове је налик (по наклоненију неопредјеленом) и вршем, вријећи (врћи), врша, връо, връао (врла), вршен.

6) Највише глагола овога спрезања имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по првом спрезању (на аши); и ови су између себе врло различни, али кад се зна вријеме садашње и наклоненије неопредјелено, опет се не може погријешити, н. п. глођем, гло ђи, глођући; глодаши, глода, глода, глодао, глодавши, глодан (глодаш), глодање; тако лажем, лагами; мажем, мазати; дајем, давати; зобљем, зобами; капљем, капами; клепљем, клепами; кољем, клати; шаљем (шљем), слати; иштем, искаши; мећем, мешаши; вичем, викаши; мичем, мицати; пишем, писами и т. д.

7) Који се у садашњему времену свршују на ујем, и они (сви готово) иду у ред овије, што је о њима сад говорено, а између себе су опет двојаки:а) који у наклоненију неопредјеленом имају оваши, н. п. робујем, робовами; ђевујем, ђевовами; тргујем, прговаши; гладујем, гладовати; кнезујем, кнезовами; момкујем, момковами; милујем, миловати: учитељујем, учитељовати; зимујем зимовами; снујем, сновами; купујем, куповати; мудрујем, мудровами; псујем, псовами; путујем, путовати; пашујем, пашовати и т. д. б) ивати (ово су готово све несавршител ни, или да речемо један пут учащателни (учестни, учесни?), verba frequentativa*), н. п. замаујем, замаиващи; досађујем, досађива

*) Мени се чини да нема управо никакве разлике између глагола несавршителније (verba imperfectiva) и учащателни је (verba frequen

*****

[ocr errors]

ти; казујем, казиваши, послужујем, послуживати; подвикуем, подвикивами; замамљујем, замамљивати; дањујем, Дањивати; намирујем, намиривати; записујем, записиваши; упућујем, упућивати; одбацујем, одбациваши; поручујем, поручивати; довршујем, довршивами и т. д. в) имају неколика на увати и на уши, н. п. пљујем, пљувати; бљујем, бљувати; кљујем, кљувати; чујем, чуши; обујем, обути

8) Има неколико глагола овога спрезања, који се у садашњем времену сершују на јем, а у наклоненију неопредјеленом на иши (по трећем спрезању); шакови сви у наклоненију повелителном одбаце и, а причастије страдателно млоги имају двојако, н. п. лијем, лиј (мјесто лији*), лиши, лио, ливши, ливен и лит, лијење; бијем, биј, бити, бијен (говори се кашто и бјен), бијење; пијем, пиј, пити, пијен (и пит); кријем, криј, крими, кривен (и крим); мијем, миј, мими, мивен; шијем, шиј, шиши, шивен; ријем, риј, рити, ривен (рит).

ТРЕЋЕ СПРЕЗАЊЕ,
(conjugatio III. verborum in-им)

По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену свр шују на им, н. п.

[blocks in formation]

tiva); зашто је сваки учащателни глагол и несавршителни, а сваки несаврішителни може бити и учащателни.

*) А готово би се могло и ј изоставиши, па писати само и, н. п. пи, ли, би, кри и ш. д.

[blocks in formation]

Код овог спрезања треба упамтити (млого више него код првога, а млого мање него код другога):

1) у глагола, који се сершују на дим, зим, лим, ним, сим, шим, претвори се у полу прошавшем времену, у страдашелном понч

[ocr errors]
« PreviousContinue »