Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Дигни,
нека дигне,
број.
да дигнемо,
дигнище,
нека дитну,

пекао, сам, орао,
ала,

кла, o, je

повелително

ње и будуће. број.

пекли,
кле, а,

CMO,

сме,

cy,

казива,

снова',
лија,
сноваше, казиваше, лијаше,
сноваше, кәзиваше, лијаше,

сновасмо, казивасмо, лијасмо,
си Басте, казивасте, лијасте
CHO Bây, казивау, лијау,

сам, сновао сам,
CH, âлa, o, ie,
ала,

си,

си,

о, је,

број.

дигли смо, (гнули), сте,

e, a,

cy,

будуће.

број.

пећи ћу,

ораћу, сноваћу,

казивану, мику,

дики ку (дигнућу), дићи ћеш(дигнућем), пећи ћеш, ораћеш, сноваћеш, казиваћеш, ми ћеш, дики ће (дигнуће), Пећи ће, opake, сноване, казиване, лике,

пеци, ори,
нека пече, нека оре,

да печемо, да орêмо,
пеците, ориме,
нека пеку, нека ору,

[ocr errors]

снова, казива, Ай,
снова,
казива, ли,
снова, казива,
ли,

неопредјелено

дики (дигнуша), пећи, орами.

сновасмо, кезивасмо, лисмо,
сновасте, казивасте, листе,
сноваше, казиваше, лише,

орали, снова

e, a,

смо, сме,

смо, кази- смо,

сте, вали, сме,

суе ли,е,а, су, е, а, су,

број.

дики Кемо дигнућемо), пећи ћемо, ораћемо, сноваћемо, казиваћемо, лићемо, дићи ћене(дигнућеше), пећи ћете, ораћеме, сноваћете, казиваћеме, л олићеме, дики ке (дигнуће), пећи ће, ораке, сноване, казиваће, дике.

кази- сам, aa,o, je, Asia, je, дно, сам, ƒ

вао,

-си,

си,

[ocr errors]

лили,

смо, сме,

e, a, cy, e, a, cy,

снуј, казуј, лиј (ли),
нека снује, нека казује,нека лије,

да снујемо, да казујемо,да лијемо, снујте, кәзујше, лијте(лите) нека снују, нека казују,нека лију,

сноваши, казивати лиши,

[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Овога су спрезања глаголи тако различни, да би и човек могао узе ми све за неправилне према првом спрезању; али према глаголима Грчким и Латинским (и сами други ђекоји Славенски народа) све је ово још смиље и босиље Кад буде боља згода и више мјеста и времена за писање Српске граматике, онда ће се моћи и они још боље раздијелити и у редове поставили; а за сад, као поред рјечника, ево овако да и мало прегле

Дамо:

1) Прави су глаголи овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на ем, а у наклоненију неопредјеленом на еми (као код првог спрезања ам-ами, и код трећег и м.ими); али пакови глагола има у нас врло мало; па и оно што и је, готово ни два нијесу једнаки у свему, него сваки по себи; ја не знам ни једнога, који би се у свему спрезао овако правилно као прем, осим жњем, па се и од њега причастије страдапіелно не каже жњем, него жњевен (као мљевен). Тако и остали, н. п. мељем, мљеши, мљевен; жањем, жеми, жњевен; узмем, уземи, узеш; запнем, запеми, запем; пењем, пеми (и пењами), пет (ипењам); попнем (и попењем), попеми (и попењами), попем; кунем, клеши, клем; донесем, донијеми (доне. ми; може бити да би ко рекао и донести), донесо и доније (доне), донијо (донео; у пјесмама и донесао), донијела, донешен и донијем; смијем (смем), смјеши, смје и смједо, смјео (смијо), смјела; мако умијем, и сложени од овога: разумијем и м д. 2) Ђекоји на рем имају у наклоненију неопредјеленом по Ерцеговачком нарјечију ријеми (а по Ресавском и по Сремачком реми), н. п. запрем, запръо, запрла, запрш; тако мрем, проспрем, подуврем, раздрем и т. д. мрем има мрми, шр, мръо, првен (а може бити да би ко рекао и н р м).

3) ем-сми; ови иду двојако: а) као тресем, који се свршују на бем, зем, пем, сем, н. п. зебем, зебао, зебла; гризем, црпем, пасем и т, д. 6) као племем, који се свршују на дем и шем, н. п. предем, прео, прела; мемем, мео, мела и т. д. идем, ићи (а говори се ђешто и по правилу исми), ишао, ишла; мако и сложени од овога: дођем, доћи, дошао, дошла и т. д.

ве.

4) Који се у садашњем времену свршују на нем, они у наклоненију неопредјеленом имају двојако (и понајвише су савршителни, осим нем, вења; понем, гинем, трунем, глунем, чезнем, прием и т. д.): а) на нуми, н. п. мемнем, мемнуми, мемну, мемнуо, мелнум; мако зовнути, викнути, укнуми, ишнуми, маз ну и, љулнущи, дунуми, линуми и т. д. паднем, паднупи и пас. ти (према па с м и морало би биши падем, али се код нас већ не говори); погинем, погинули, погину и погибо (као да би било погиб е м погипсми); окренем, окренуши, окрену и окреме (као да би било окремем, окресми); тако и други ђекоји говоре се двојако, tu. j. овако, и по пређашњему на сми, н. п. сремнем сремнуми, и

смија

вителна

садашње.

прошавше. дигнувши,

пекуни, оруки, снујући, казујући, дијући,

пекавши, оравши, сновавши, казивавши, ливши,

дателна.

дигнут (дижен), печен, оран(орâm), снсвӑн(-âm), казиван(-am), лит(ливен)

елно на ње.

печење, орање, сновање, казивање, мијење,

сремем сресми; ођенем ођенуши, и ођедем ођесми и т. д. 6) на нуми (гнуми или кнуши) и ћи, н. п. дигнем, дигнуми и дићи, дигну и дкго (диже), дигнуо и дигао, дигнум и дижен; макнем, макнуми и маћи, макну и мако (маче), макнуо и макао, макнум и (ријетко) мачен; шако никнуми и нићи; упрегнуми и упрећи и т. д. Неколика глагола (на с нем) имају наклон није неопредјелено по пређашњему само на нуми, а вријеме скоро прошавше и давно прошавше двојако као и ови, н. п. писнем, писнути, писну и миско (мишме), шиснуо и шискао (шисла, ло); тако свиснем, прснем.

,

,

5) ем (чем и жем) ћи, н. п. печем, пећи, пецијаше (може бити да би ко рекао и печаше, мечаше, као и смрижаше, жежаше; али се мени чини да је овако најобичније, m. j. пецијаше, щецијаше, муцијаше и м. д. ), пеко, пекао (пекла), пеци, печен; стрижем, смрићи, смрижаше (не вјерујем да би ко рекао смризијаше, жезијаше), смриго, (смригла), стрижи, смрижен и ш. д. Речем, говори се и по пређашњему рекнем, али рекнум и не вјерујем да би ко рекао. На ове је налик (по наклоненију неопредјеленом) и вршем, вријећи (врћи), врша, връо, връао (врла), вршен. 6) Највише глагола овога спрезања имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по првом спрезању (на а ми); и ови су између себе врло различни, али кад се зна вријеме садашње и наклоненије неопредјелено, опет се не може погријешити, н. п. глођем, гло ђи, глођући; глодами, глода, глода, глодао, глодавши, глодан (глодаm), глодање; мако лажем, лагами; мажем, мазами; дајем, давами; зобљем, зобами; капљем, капами; клепљем, клепами; кољем, клами; шаљем (шљем), слами; ишмем, исками; мећем, мемами; вичем, викаши ; Мичем, мицами; пишем, писами и м. д.

7) Који се у садашњему времену свршују на ујем, и они (сви гошово) иду у ред овије, што је о њима сад говорено, а између себе су опет двоја“ ки : а) који у наклоненију неопредјеленом имају овами, н. п. робујем, робовами; ђевујем, ђевовами; пргујем, прговами; гладујем, гладоващи; кнезујем, кнезовами; момкујем, момковами; милујем, миловами : учитељујем, учитељовами; зимујем, зимовами; снујем, сновами; купујем, куповами; мудрујем, мудровами; псујем, псовами; путујем, пумовами; пәшујем, пашовами и п. д. б) ивами (ово су готово све несавршител ни, или да речемо један пут учащателни (учестни, учесни?), veıba frequentativa *), н.п. замаујем, замаиващи; досађујем, досађива

*) Мени се чини да нема управо никакве разлике између глагола не са в ршишелније (verba imperfectiva) и учащателни је (verba frequen.

*****

ти; казујем, казиваши, поолужујем, послуживами; подвикуем, подвикивами; замамљујем, замамљивами; дањујем, дањивати; намирујем, намиривами; записујем, записивати; упућујем, упућивами; одбацујем, одбацивами; поручујем, поручивами; довршујем, довршивами и т. д. в) имају неколика на увами и на уши, н. п. пљујем, пљувати; бљујем, бљувати; кљујем, кљуваши; чујем, чуми; обујем, обути.

8) Има неколико глагола овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на јем, а у наклоненију неопредјеленом на и ш и (по трећем спрезању); шакови сви у наклоненију повелителном одбаце и, а причастије страдателно млоги имају двојако, н. п. лијем, лиј (мјесто лији*), лиши, лио, ливши, ливен и лиш, лијење; бијем, биј, бими, бијен (говори се кашто и бјен), бијење; пијем, пиј, пими, пијен (и пиш); кријем, криј, крими, кривен (и крим); мијем, миј, мими, мивен; шијем, шиј, шими, шивен; ријем, риј, рима, ривен (рим).

По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену свf; . шују на им, н. п.

мјеримо мјерите, mjepe,

мјерим, драйм,
мјериш,
мјери,

држиш,

држи,

мјера, мјераше, мјераше,

мјерâсмо, мјерасте, mjepay,

ТРЕЋЕ СПРЕЗАЊЕ,
(conjugatio III. verborum in - и м)

мјери а мјери, мјери,

1. наклоненије изјавимелно

вријеме садашње

јед. број.

[blocks in formation]

вртим,
вршиш,
врши,

мутимо,

Mýmimme,
муше,

вријеме полу прошавше

јед. број.

врћа,
врћаше,
врћаше,
млож. број.

држасмо,
држаеме,
држау,

мутим, мўшиш, муши,

,

мложа број.
вртимо,
вршише,
врше,

врћасмо, мућасмо,
врћасме, м насме
врћау, mỹ tây,

вријеме скоро прощавше

јед. број.

врће,

врће,

врће,

мућа,
мућаше,
мукаше,

мути,
муши,

мума,

љубим,
љубиш,

љуби,

љубимо,
љубише,
љубе.

љубља, љубљаше, љубљаше.

љубљасмо, љубљасте, љубљау,

љуби,
љуби,

љуби,

tiva); зашто је сваки учащателни глагол и несавршителнк, а сваки несавріиипелни може бити и учащателни.

*) А готово би се могло и ј изоставиши, па писами само и, н. п. пи, ли, би, кри и ш. д.

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

да мушимо,
мутите,
нека мӳте,

3. наклоненије неопредјелено.

врћеми,

M

муллиги,

4. причасми ја.

а) дјејствителна вријеме садашње вртећи, муштеки, вријеме прощавше врћевши, мутивши, 6) страдамелна.

љубисмо, љубисте љубише,

[ocr errors]

држан (држам), врћен,

мућен,
5. сумме с мвищелно на њ е.
држање, врћење,

мућење,

смо,

љубили, сме,

ле, ла,

су,

љубићу,
љубићеш,
љубиће,

Љубићемо,
Љубићете,
Љубиће,

љуби,
нека љуби,

да љубимо, љубите, нека љубе.

љубиши,

вjереки,

држећи,

љубени.

мјеривши, државши,

љубивши.

мјерен,

љубљен.

мјерење,

љубљење.

Код овог спрезања треба упамтити (млого више него код првога, а млого мање него код другога):

1) у глагола, који се свршују на дим, зим, лим, ним, сим, шим, претвори се у полу прошавшем времену, у страдателном прич

***** 2

« PreviousContinue »