Господу Совокупителье покорнѣйше молимъ, да изволе имена и презимена своихъ предчислителя съ назначеніемъ ньїовыхъ достоинства и мѣста, откуд’ су, купно съ новцыма у ова три главна мѣста слѣдующым' ГГ. послати:

изъ

ސ

Славоніе
Мачжарске

Баната

у Н. Садъ Г.Г. Еѵѳѵмію и Ѳеодору
Захаріичу.

изъ

Хорватске
Далмаціе

Сосѣдиныхъ
предѣла,
Хотина

у Бечь Господ. Васілію Демеличу
отъ Панѣве.

изъ { Сербіе

} у Земунъ Г. Мïхаилу Павковичу.

У Фрушкогорском Монастыру Шишатовцу 20 га марта 1816.
ВУКЪ СТЕФАНОВИЋЬ.

[2]

1

ВТОРО ОБЯВЛЕНІЕ

СРБСКОМЕ СЛОВАРУ. [*]

Изъ Фрушкогорскога монастыра Шишатовца, 20. Марта 1816. године, обявлѣный Србскій Словарь почео се већь печатати, и до конца мѣсеца Юнія ове године быће готовъ сасвимъ. Различна обстоятелства задржала су, те ова кньига ніе већъ одавно изишла на свѣтъ; но у томъ е моя найвећа штета, а свою, и Господе Пренумеранта и читателя, дангубу накнадиће кньига тимъ, што ће садъ изићи млого совршенія, него што бы пріе изишла. Кадъ самъ оно прво обявленіе издао, онда самъ имао око 18,000 рѣчій, и обрекао самъ, да ће быти све претолковане Нѣмачкимъ езыкомъ; а садъ имамъ око 30,000 рѣчій, и све су претолковане Нѣмачкимъ и Лашинскимъ езыкомъ. (Латински смо додали изъ два узрока: 1) Ради Француза и Енглеза, и осталые народа, кои не знаю Нѣмачки а Латински знаю Кньижевницы свію Европейски народа. 2) Ради наши Србаля, кои уче Латински). А кое се рѣчи односе на обычае народне, оне су све протолковане Србскимъ езыкомъ тако, да ће свакій Србльинъ, и тудьинъ кои мало Србски зна, видѣти

[* Ово друго Вуково Објавленије, штампано на два листа велике 8°, слато је у по два примерка као додатак Давидовићевим Новинама србским бр. 20, 21 и 22 (од 9, 13. и 16. марта) за годину 1818. На последњој страници сваког од поменутих бројева налази се уредничка белешка која скреће пажњу на приложено Објавленије.]

шта су Кральице, Додоле, Лазарице; Завѣшине, Крсшоноше, Дружичало, Ранило; Виле, Вѣштице, Вампири, Стуаћи; Врзино коло, Грабанціяши и Едномѣсечићи; како Србльи Божићь божићую, како Ускрсъ ускрсую, како Гьуріьевъ данъ и Богоявлѣніе (и остале празнике) йразную; како крсно име славе, како бабине чуваю, како се жене и удаю, како се Богу моле, како найїяю, како Шуже за своима (кадъ ко умре), како даће даю, и остале различне обычае старе како држе и проводе; како е постала кукавица, каколи корняча и т. д. А и осимъ тога, не ће у овомъ Словару быти само сувопарне рѣчи, него су свуда мала толкованія о различномъ значеню и употребляваню рѣчій: различни примѣри, а особито изъ народны пословица, йѣсана, загонешкій и прийовѣдкій. Изъ овога малогъ описанія може свакій ласно видѣти, да ће ова кньига быти садъ трипутъ већа, него што е обећана у првомъ обявленію: зато іой морамъ и цѣну подигнути на 20 форинтій В. В. (а за оне предѣле, куда нема новаца одь артіе, 20 сребрны цванцыка, или 20 гроша као што садъ новцы иду у Турской —). И то е ошт мала цѣна према величини кньиге. Та да су само суве рѣчи, безъ свакога реда и толкованія, опетъ бы вредно было, да свакій Србльинъ съ радостію да за ньи 20 фор. Да се оволика кньига печата само Србскимъ езыкомъ, опетъ бы была скупля одъ 20 фор. В. В.: а камо ли у три езыка, гдѣ слагачъ мора имати предъ собомъ троя слова (мѣсто едные), па часъ тражити Србска, часъ Нѣмачка, часъ Латинска.

Ово е кньига, коя се не може издати на свѣтъ безъ помоћи Родолюбаца и Благодѣтеля кньижества нашега, или безъ мое велике штете: зашто ће да стане више одъ 12,000 фор. В. В. докъ се напечата; а я мыслимъ да Србльи ни есу ради, да се я съ моїомъ штетомъ трудимъ о общему благу (доста е и толикій трудъ мой, што приносимъ драговольно на жертвеникъ обще ползе). Зато садъ издаемъ ово второ обявленіе и наново продужуемъ време пренумераціе до конца мѣсеца Маія. Кадъ кньига изидье на свѣтъ, онда ће быти скупля (као и втора часть народне Србске пѣснарице), и свакій, коме устреба, мораће се самъ старати да е добави (а Господи Пренумерантима ће се послати на ноге). Господа Пренумеранти, кои су се, изъ ревности къ нашему кньиже