99

„Па кад дођеш Пријепољу твоме, „Повали се међу ђевојкама, Бес’отео коња од Бугара. Па окрену коња за сватови. Как дођоше бијелу Леђану, Разапеше по пољу шаторе. Зоб изиђе коњма царевијем, Нема ништа коњу Милошеву. Кад то виђе Милош Воиновић, Узе торбу на лијеву руку Од зобнице једне те до друге, Док је своју пуну напунио. Па он оде тражит механџију: „Механџија ! дај да пијем вина." Механџија њему одговора; ,,Ид одатле, црни Бугарине! „Да с'донијо Бугарску копању, „Ако бих ти и усуо вина; „За те нису чаше позлаћене." Погледа га Милош попријеко, Удари га руком уз образе, Колико га лако ударио, Три му зуба у грло сасуо; Моли му се млади механџија: „Не удри ме више, Бугарине! „Биће тебе вина изобила, „Ако цару не ће ни достати. Милош више не шће ни искати, Већ сам узе, пак се напи вина. Док се Милош мало поначини, У том свану и ограну сунце.

99

325

330

335

340

345

350

Ал повика са града Латинче:
„Ој чујеш ли, Српски цар-Стјепане!
„Ето доље под градом Леђаном

„Изиш'о је краљев заточниче,
„Зове тебе на мејдан јуначки
„Ваља ићи мејдан дијелити,
„Или не ћеш одавде изићи,
„Ни извести свата ни једнога,
„А камо ли Роксанду ђевојку !"
Кад то зачу Српски цар Стјепане,
Он телала пусти у сватове,
Телал виче и тамо и амо:
„Није л' мајка родила јунака
,,И у свате цару опремила,
„Да за цара на мејдан изиђе ?
Честита би њега учинио.”

,,

Ал' се нитко наћи не могаше;
Цар с удари руком по кољену :
„Јао мене до Бога милога!
„Сад да су ми два сестрића моја,
„Два сестрића, два Воиновића,
„Сад би они на мејдан изишли."
Истом царе у бесједи бјеше,
Милош иде, а кулаша води

355

360

365

370

375

380

До пред шатор Српског цар-Стјепана : "Јел слободно, царе господине, „Да ја идем на мејдан у поље?" Вели њему Српски цар Стјепане: „Јест слободно, млађано Бугарче! „Јест слободно, ал' није прилике; „Ако згубиш млада заточника,

385

Честита ћу тебе учинити.

99

Узја Милош помамна кулаша,
Па окрену од б'јела шатора
Заметнувши копље наопако.
Говори му Српски цар Стјепане:
"Не нос, синко, копље наопако,
„Већ окрени копље у напредак ;
„Јер ће ти се смијати Латини.”
Вели њему Милош Воиновић:

9,

390

,Чувај, царе, ти господства твога; 395 „Ако мене до невоље буде, "Ја ћу ласно копље окренути; "Ако ли ми не буде невоље, „Донети га могу и овако. Па отиде низ поље Леђанско; Гледале га Латинке ђевојке, Гледале га, пак су говориле: „Боже мили! чуда великога! „Каква је то царева замјена!

400

99

Та на њему ни хаљина нема.
Весели се, краљев заточниче!

405

„Немаш на што сабље извадити,
„Нит' је имаш о што крвавити."
У то доба дође до шатора,

Бе заточник сједи под шатором,
За копље је свезао дората.
Вели њему Милош Воиновић:
„Устан море, бијело Латинче!
„Да јуначки мејдан дијелимо."
Ал' говори бијело Латинче:
„Ид одатле, црни Бугарине!

410

415

Немам о што сабље поганити, „Кад на тебе ни хаљина нема.” Ражљути се Милош Войновић : „Устан' море, бијело Латинче! „На тебе су побоље хаљине, "С тебе ћу их на себе обући." Тад’Латинче на ноге поскочи, Пак посједе помамна дората, Одмах оде пољем разиграват, Милош њему стаде на биљези. Баци копље бијело Латинче На Милоша у прси јуначке; Милош држи златна шестоперца, На њега је копље дочекао,

99

420

425

430

Пребио га на три половине.
Вели њему бијело Латинче;
„Чекај мало, црни Бугарине!
"Лоше су ми копље подметнули,
„Док отидем, да копље промјеним." 435
Пак побјеже преко поља равна.
Ал’повика Милош Воиновић:
Стани мало, бијело Латинче!
Мило би ти било побјегнути."
Пак поћера по пољу Латинче,
Доћера га до Леђанских врата,
Ал Леђанска врата затворена;
Пусти копље Милош Воиновић,
Те прикова бијело Латинче,
Прикова га за Леђанска врата,
Пак му русу одсијече главу,
Кулашу је баци у зобницу;

99

440

445

1

Па увати његова дората,
Одведе га цару честитоме:
„Ето, царе, заточника главе."
Цар му даде благо небројено:
„Иди, синко, те се напиј вина;
Честита ћу тебе учинити.

99

99

Тек што Милош сједе пити вино,
Ал повика са града Латинче:
„Ето, царе, под Леђаном градом
„На ливади три. коња витеза,
„Под седлима и под ратовима,
„И на њима три пламена мача,
„Врхови им небу окренути;
„Да прескочиш три коња витеза:
„Ако ли их прескочити не ћеш,
„Не ћеш изић', ни извест' ђевојке."
Опет викну телал по сватов’ма:
„Није л' мајка родила јунака
„И у свате цару опремила,

„Да прескочи три коња витеза

„И на њима три пламена мача ?"
Тај се јунак наћи не могаше;
Ал ето ти млада Бугарина
Пред шатора Српског цар-Стјепана :
„Јел слободно, царе господине!
„Да прескочим три коња витеза ?”-
„Јест слободно, моје драго дјете!
„Него скини Бугар-кабаницу
„Бог убио онога терзију,
„Који ти је толику срезао!"
Говори му Милош Воиновић:

450

455

460

465

470

475