Бан Милушини Дука Херцеговац.
Често књиге земљу прехођаху,
Ни ко знаде, куда, ни откуд су.
Књиге иду од Призрена града,
Од Српскога силна цар-Стјевана,
На Пожегу бану Милутину,
Вако царе бану говораше:
„Слуго моја, бане Милутине!
, Опреми се у бијелу двору,
„Поведи ми тридесет делија
„Од твојега равна Драгачева,
„Хајде шњима ка Призрену граду,
„Јер хоћемо, бане, војевати
„На далеко у земљу Бугарску
„На Мијајла краља Бугарскога;
Тамо ћемо, бане, зачамати,
„Но се спреми за три годинице.
Дође књига у Пожегу равну
На кољено бану Милутину.
Када бане књигу проучио,
Удрише му сузе од очију,
А гледа га љуба Иконија,
Па
му тихо млада говорила:
„Господару, бане Милутине!
„Откуд књига, од кога ли града ?
Што л' је учиш, а сузе прољеваш ?" 25
Вели њојзи бане Милутине:
„Чу л' ме душо, љубо Иконија!
„Ова ј књига од Призрена града,
„Од нашега силна цар-Стјевана;
„Цар ме зове на његову војску
„На далеко у земљу Бугарску
На Мијајла краља Бугарскога,
„Каже, љубо, за три годинице,
„Да ће бити боја с Бугарима.
„Но чу ли ме, љубо Иконија!
„Гледај мене пребијеле дворе,
„Немој моје дворе опустити;
„Пази мене два нејака сина,
„Удоми ми сестрицу Јелицу
, У лијепу варош Баковицу;
„Копај мене девет винограда
"У Бањици и у Атеници,
„У
„У Лозници и у Паковраћу;
"А чувај ми девет воденица
Пиз Бјелицу и низ Моравицу;
„Гледај нашу славну задужбину.
„Под Баницом цркву Јежевицу; „Чекај мене за три годинице,
„Док се вратим из земље Бугарске." А кад бане љуби наручио,
Опреми се на цареву војску,
Он поведе тридесет делија,
Оде право уз воду Мораву,
Докле с прими ломна Влаха Старог,
А одатле у Сјеницу равну,
Од Сјенице у поље Косово,
Од Косова уз Шару планину;
Докле дође у Призрена града.
Али царе војску подигао
И пошао низ воду Бистрицу,
Сустиже га бане Милутине
На ономе Голешу планини;
Ту се бане с царем састануо
И за лако здравље упитао
сретна му пута честитао.
А вели му силан цар Стеване:
„Слуго моја, Милутине бане!
Ако мене Бог и срећа даде,
„Те добијем краља Бугарина,
Хоћу тебе, слуго, поклонити
„У државу земљу Босну славну,
„Да банујеш и да господујеш,
„Милутине, за живота твога.”
Па с' отале војска окренула,
Низ Србију ка земљи Бугарској.
Кад дођоше у земљу Бугарску,
Дочека их краљу Мијаило
Украј Лаба украј воде ладне.
Ту се краље с царем ударио,
Били су се три бијела дана.
Кад четврто јутро освануло,
Лоша краљу срећа прескочила,
Те се краље с царем сусретнуо,
Но га добро Стево дочекао,
На добру га коњу поћерао,
Сустиже га у по поља равна,
Сабљом ману, одсјече му главу,
Пороби му силовиту војску,
А он сједе у земљу Бугарску,
И умири земљу Бугарију.
Но за дуго царе зачамао,
Кажу, брате, за три годинице,
Зачамао у земљи Бугарској,
И са шњиме бане Милутине.
Но да видиш младе бановице!
Ту не прође ни година дана,
Она бана с војске не чекаше:
Батали му пребијеле дворе,
Опусти му девет винограда,
Распродаде девет воденица,
Поруши му цркву Јежевицу,
He удаде сестрицу Јелицу,
Не пази му два нејака сина;
Него пише лист књиге бијеле,
Те је шиље у Херцеговину,
На кољено Дуки Херцеговцу:
„Чу ли мене, Дука Херцеговче!
„Ти покупи кићене сватове,
„Шњима хајде у Пожегу равну
„А мојему двору бијеломе,
„Те ме узми за вијерну љубу,
„Јер сам млада данас останула,
Та баница млада, удовица,
"А бане је мене погинуо
„Војујући у земљи Бугарској;
„Но се немој, Дука, затрајати,
„Јер ме просе млоги просиоци."
На брзо му књигу оправила.
А кад Дуки ситна књига дође,
Те он виђе, што му књига каже,
Он не купи кићенијех свата,
Већ се спреми на бијелој кули,
Удри на се дибу и кадиву,
Па се скиде низ бијелу кулу,
Оде право у доње подруме,
Те опреми дебела кулаша,
Па се њему на рамена баци,
Оде право преко Босне славне
Докле стиже Дрини валовитој,
Здраво Дрину воду пребродио,
А маши се ломна Влаха Старог,
Докле дође до Ужица града,
Па се спусти у Пожегу равну
Ка банову двору бијеломе,
Пред двором му одсједе кулаша,
А срете га госпођа баница,
Руке шире, у лица се љубе,
Узеше се за бијеле руке,
Отидоше на танке чардаке,
Угости га госпођа баница
Са шећерли кавом и ракијом,
Па дозива своје вјерне слуге,
„Чујете л' ме, моје вјерне слуге! Пазите ми мога господара,
„Господара, Дуку Херцеговца,
„Боље него старог Милутина.”
Тако стаде за петнаест дана,
Док се спреми млада бановица,
Па покупи све баново благо,
|