„А кад ћеш ме, Леко, приупитат’,

Што смо даљну земљу проходили „И ми наше коње уморили,

А ти, Леко, не шће да упиташ.
Удари се јунак на јунака,
Удари се памет на памецу,
Те му Лека чудно одговара:
О војводо, Краљевићу Марко !
„Како бих те, брате, упитао,
„Кад си, Марко, давно иштетио,
„Што почешће к мене не идете,
„Да с’за лако здравље упитамо
„И ми рујна вина напојимо,

„И видимо, јел' нам: земља мирна ?
„Ви сте к мене, ја ћу сјутра к вама.
С ријечима дочекао Марка,
За дуго му Марко не мучао,
Но му другу Марко проговара :
Све је тако, Леко капетане!
„Ал ти другу хоћу бесједити,
„Бесједити, а доста је стидно:
Нама тешки гласи досадише
„А у тебе чудо казујући,

295

300

305

310

Чудно чудо, поноситу Росу,

„Што је земље на четири стране, „Бутун Босне и Уруменлије,

315

„Што је Шама и што је Мисира, „Аһолије и Анадолије,

„И влашкијех седам краљевина, „Да јој друге у сву земљу није; „А њу Фале, а и нас не куде;

320

„Ми смо дошли, Леко капетане, „Да у тебе просимо ђевојку.

„ Сва тројица јесмо побратими,

"

„Подај сестру за кога ти драго,
„Бирај зета, кога тебе драго:
„Један да је хитар ђувеглија,
„А двојица до су два ђевера,

99

325

335

„С тобом да смо главни пријатељи." 330 Плану Лека, па се намрдио: „Прођи ме се, војевода Марко! Немој прстен вадит на ђевојку, „Ни вадити просачку буклију: „Што сам јунак у Бога желио, „То сам данас једва дочекао, „Да ја стечем таке пријатеље; Ал' да тебе једну муку кажем: „Што си чуо, ти војвода Марко, „Да љепоте не има ђевојци, „Истина је баш што људи кажу; "Ал' је сестра моја самовољна, "Не боји се ни кога до Бога, „А за брата ни хабера нема: „Седамдесет и четири просца „Што су сестри дослен доходила,

99

Сваком сестра находи махану, „Код просаца брата застидила; „Не смијем ти прстен приватити „Ни попити просачку буклију, „Ако сестра сјутра не шће поћи, Како ћу ти онда одговорит?"

340

345

350

Грохотом се Марко насмијао,
На ти Леки ријеч проговара:
„Авај Лека! весела ти мајка 34)!
, А какав би био старјешина

99

„Те судити једном земљом равном,
„Па се тебе сестра не бојати!

„Кунем ти се и Богом и вјером,
„Да је моја у Прилипу моме,
Па кад она не би послушала,
Ја бих њене руке осјекао,
„Ил, њезине очи извадио.

99

"А чујеш ли, Леко капетане!
„А

99

Ако с бојиш миле секе твоје,
„Молим ти се, као старијему,
„Ну отиди на бијелу кулу,
„Иди, Лека, ђе ти сједи сека,
„Те се моли, доведи је амо,
„Нека она сагледа војводе,
„Белћи досле није ни виђела;
„Твоју сестру, Лека, ослободи,
„Нека пође, за кога јој драго,
„А ми браћа кавге не имамо :
„Један да је ђувеглија њезин,
„А двојица да су два ђевера,

99

„С тобом да смо красни пријатељи."
Скочи Лека, ријеч не порече,

Оде Лека на високу кулу,

Те Росанди сестри казиваше:
„Хајде, селе, поносита Росо!

99

34) И овдје, весела значи готово жалосна.

355

360

365

370

375

380

385

„Хајде, селе, на танке чардаке, „Запало ти у вијеку твоме, „Да обираш три Српске војводе, „Што их данас у свијету нема, „Да ти братац стече пријатеље, „А ти, селе, да с'удомиш дивно." Сестра брату ријеч проговара: „Хајде, брале, на танке чардаке, „Те пиј шњима вино и наздрављај, 390 , Ето сестре на танке чардаке."

Оде Лека одмах к војводама,
Те сјеђаху браћа на чардаку,
Стаде звека висока чардака,
Зазвечаше ситни басамаци,
Потковице ситне на папучам,
Ал ето ти буљук ђевојака,
Међу њима Росанда ђевојка;
А кад Роса дође на чардаке,
Сину чардак на четири стране

395

400

Од њезина дивна одијела,

Од њезина стаса и образа.

Погледнуше три Српске војводе,

Погледнуше, па се застидише,

Заисто се Роси зачудише.

405

Млого Марко чуда сагледао,
И виђао виле на планини,
И имао виле посестриме,
Ни од шта се није препануо,
Ни сода шта Марко застидио;
Баш се Роси бјеше зачудио,
И од Леке с' мало застидише,

410

415

420

Погледнуше у земљицу црну. А то гледа Лека капетане, Гледа сестру, погледа војводе, Не ће л' који јунак проговорит Јали шњиме, јал' с танком ђевојком; А кад виђе, ђе војводе муче, Он ти сестру разумљује своју : „Бирај, селе, кога тебе драго „А од ове три војводе младе: „Ти ако си, сестро, наумила „Узет, секо, доброга јунака, „Који ће нам образ освјетлати, „Освјетлати на сваком мегдану, На мегдана сваког излазити, „Узми, селе, Краљевића Марка, „Хајде шњиме у Прилипа града, Тамо тебе лоше бити не ће;

99

"Ако ли си, селе, наумила

„Узет, селе, дилбера јунака, Коме снаге и љепоте нема, „Нити има стаса и образа

„У свој земљи на четири стране, ,Узми, селе, војводу Милоша,

99

„Хајде шњиме ка пољу Косову,
„Ни тамо ти лоше бити не ће;
„Ако ли си, сестро, наумила,
„Да ти узмеш крилата јунака,
„Да га грлиш, а да се поносиш,
Узми, селе, Рељу Крилатога,
„Хајде шњиме ка Јењи Пазару,
Ни тамо ти лоше бити не ће."

97

425

430

435

440