Ја кад зачу Росанда ђевојка, По длану се дланом ошинула, 99 Фала Богу, фала истиноме! 99 Свакоме се могу дочудити „И свакоме јаду досјетити, 445 450 99 "А не могу свој Призренској земљи, „Ја на коме држи капетанство, На манитом Леки капетану! „Камо памет? ти је не имао! 99 99 99 „У Призрену, нашој царевини, 99 99 "Ни ће имат гроба ни укопа, "Ни ће с Марку гроба опојати. Што ће мене код љепоте моје, 455 460 "Бидем љуба Турске. придворице 35)? „Ни ту ти се не бих ражљутила, 99 'Бе се вараш Марку рад јунаштва, 465 , Шта с видио, шта си смиловао 470 "А на томе војводи Милошу, 35) У овоме је стиху из почетка изостављено да, да не би један слог био више. 99 Бе је виђен, ђе је снажан јунак; „Јеси л' чуо, ђе причају људи, „Бе ; Милоша кобила родила, „А некака сура бедевија, „Бедевија, што ждријеби ждрале, „Нашли су га јутру у ерђели, 99 Кобила га сисом одојила, „С тога снажан, с тога висок јесте? 99 ,, Камо језик? њим не говорио! * „Што ти, брате, Рељу не упита, С тога има крила и окриље. 475 480 485 490 495 500 К себе руке, Краљевићу Марко! „Остав сабљу, да је Бог убије! "Би л оваког брата иштетио, „Који нас је красно дочекао, „А са једне грдне копилице, „И сву Леки земљу расплакао?" Не да Милош Леки кидисати. Виђе Марко, па се досјетио, Не шће њему сабљу отимати, Но погледну пињал за појасом, Па потрча низ танке чардаке; Кад се Марко земље доватио И на земљи камене калдрме, Али Роса близу куле била, Опколиле Росанду ђевојке, Држе скуте и држе рукаве, Виђе Марко, па из грла викну: „О ђевојко, поносита Росо! 99 А тако ти те младости твоје! „Ну одбаци од себе ђевојке, „А обрни к мене твоје лице, Е се, Росо, јесам застидио 99 „На чардаку од брата твојега, 99 Те те, Росо, добро не сагледах, "А кад дођем у Прилипа града, "Хоће мене сестра досадити „Питајући: „„Каква бјеше Роса?"" „Обрни се, да ти виђу лице." А ђевојка одћушну ђевојке, Поврати се и обрну лице: „Виђи, Марко, и сагледај Росу." 505 510 515 520 525 530 99 535 Љутит Марко, па се придрнуо, Једном крочи и далеко скочи, И за руку дофати ђевојку, Остар пињал вади од појаса, Те јој десну осијече руку, Осјече јој руку до рамена, Десну руку даде у лијеву, А пињалом очи извадио, Па их зави у свилени јаглук, Па јој тури у десно њедарце, Па јој Марко ријеч проговара: „Бирај саде, Росанда ђевојко! „Бирај саде, кога тебе драго: „Ја ти драго Турску придворицу, „Ја ти драго Кобилић-Милоша, „Ја ти драго Рељу копилана." Пишти Роса, далеко се чује, Свога брата Леку помињаше: „А мој брате, Лека капетане! „Тал’не видиш, ђе погибох људо „Од силнога Краљевића Марка ?" Чује Лека на танке чардаке, Мучи Лека, како камен студен, Не смијаше ништа проговорит, Јел и Лека може погинути. Викну Марко, не шће на чардаке, Викну Марко оба побратима: „Хајте, браћо, к земљи низ чардаке, "Понесте ми сабљу у рукама, Земан дође, да ми путујемо.’ Побратими Марка послушаше, 99 540 545 550 555 560 Допадоше к земљи и калдрми, 41. Дјевојка надмудрила Марка. Сиротује сирота девојка: Право иду двору девојачком: Напред Марко, а за Марком Јанко, 99 99 „Куд си ми се подигао, Јанко ? Што с толике свате потрудио И толике коње поморио, 565 570 5 10 15 „Кад то није за тебе девојка, 99 Јанко ћути, ништа не говори, Већ за мене Краљевића Марка?" 20 |