А од сунца чоха руменија; 25 30 35 40 45 50 55 Служи вино једном купом златном, Позадуго бане гостовао, Позадуго бане зачамао, Поноси се бане у тазбини. 60 Госпоштине што је у Крушевцу, 9 99 Да ми неку пошту учинимо. 65 70 75 80 Кад разгледа и проучи књигу, 85 Ал' му књига доста грдно каже, Књига каже, ђе га куне мајка: 99 цар паде, доведе везире, „А везире, несретне већиле. „Што је земље те облада царе, ,,Сву је Турску силу подигао, У Косово поље искупио, „Притискао све поље Косово, „Уватио воде обадвије: „Покрај Лаба и воде Ситнице 99 Све Косово сила притиснула. „Кажу, сине, и причају људи : „Од мрамора до сува јавора, „Од јавора, сине, до Сазлије, „До Сазлије на ћемер ћуприје, „Од ћуприје, сине, до Звечана, Од Звечана кажу до Чечана, 99 Од Чечана врху до планине „Турска сила притисла Косово. „Под број, сине, на тефтере кажу 90 95 100 105 110 115 99 Што не носе по млого оружа, „До по једну о појасу сабљу; „У Турчина, у Турскога цара, „Кажу, сине, другу војску силну Огњевите јањичаре Турке, „Што Једрене држе кућу билу, „Јањичара кажу сто хиљада; „Кажу, сине, и говоре људи 99 „У Турчина трећу војску силну „Некакога Туку и Манџуку, 99 А што хуче, а што грдно туче. „У Турчина војске свакојаке, „У Турчина једну кажу силу, Самовољна Турчин-Влах-Алију, Те не слуша цара честитога, „За везире никад и не мисли, „За цареву сву осталу војску ,А колико мраве по земљици; „Таку силу у Турчина кажу; „Он беза зла, сине, проћи не шће, Не шће с царем, сине, на Косово, 99 9, 99 Окренуо друмом лијевијем, Те на нашу Бањску ударио, „Те ти Бањску, сине, ојадио И живијем огњем попалио, 99 „И најдоњи камен растурио, 120 125 130 135 140 145 „Љуби твоју љубу под чадором, А виђе га старац Југ Богдане, 99 99 ? 150 155 160 165 170 О мој зете, Бог ми с тобом био! „Што си; зете, јутрос подранио ? „А у образ сјетно невесело? „Од шта си се, зете, раздертио? „На кога си с', зете, ражљутио? "Ал' се шуре тебе насмијаше, „У јеглени ружно говорише ? "Ал' шурњаје тебе не дворише "Алмахану тој тазбини нађе ? „Кажи, зете, шта је и како је?" Плану бане, па му проговара: „Прођ се тасте, стари Југ-Богдане! 175 „Ја сам с шурам био у лијепо, „А шурњаје господске госпође „Дивно зборе, а дивно ме дворе, „Тој тазбини мојој мане нема, |