Page images
PDF
EPUB

А од сунца чоха руменија;
Окити се један Српски соко,
Па посједе ђога од мегдана,
Омах пође, у тазбину дође,
У тазбину у била Крушевца,
Бе од скоро царство постануло,
А виђе га старац Југ Богдане,
И виђе га девет милих шура,
Соколова девет Југовића,
Мила зета једва дочекаше,
У наруче зета загрлише,
Вјерне слуге коња прифатише,
Зета воде на френђију кулу,
Код готове совре засједоше,
Те господску ријеч бесјеђају;
Навалише слуге и слушкиње,
Неко двори, неко вино служи.
Што бијаше ришћанске господе,
Посједаше, те пијаху вино:
Уврх совре стари Југ Богдане,
С десне стране уза рамо своје
Сједе зета Страхинића бана,
И ту сједе девет Југовића,
Низа совру остала господа;
Кол' је млађи, двори господаре.
Но бијаше то девет, шурњаја,
Но шурњаје дворе упоредо,
Дворе свекра силна Југ-Богдана,
И двораху своје господаре,
А највише зета поносита;
А слуга им једна вино служи,

25

30

35

40

45

50

55

Служи вино једном купом златном,
Златна купа девет бере дитар’;
Ја да видиш друге ђаконије,
Баконије, млоге госпоштине!
Како, брате, ђе је царевина.

Позадуго бане гостовао,

Позадуго бане зачамао,

Поноси се бане у тазбини.

60

Госпоштине што је у Крушевцу,
Досадише јутром и вечером
Молећи се силну Југ-Богдану:
„Господару, силан Југ-Богдане!
„Љубимо ти свиленога скута
И десницу твоју билу руку,
„Ну потруди чудо и госпоство,
„И поведи мила зета твога,
„Ну доведи Страхинића, бана
„У дворове и у куће наше,

[ocr errors]

9

99

Да ми неку пошту учинимо.
Сваком Јуже хатар навршује.
Доке тако изредили били,
Дуго било и вријеме прође,
И задуго бане зачамао;
Но да видиш јада изненада!
Једно јутро, кад огрија сунце,
Мезил стиже и бијела књига
Баш од Бањске од малена града,
Од његове остарјеле мајке,
Бану књига на кољено паде,

65

70

75

80

Кад разгледа и проучи књигу,

85

Ал' му књига доста грдно каже,

Књига каже, ђе га куне мајка:
Бе си, сине, Страхинићу бане?
„Зло ти било у Крушевцу вино!
„Зло ти вино, несретна тазбина!
„Виђи књигу, нечувених јада!
„Из убаха једна паде сила,
„Турски, сине, од Једрене царе,
„А цар паде у поље Косово,

99

цар паде, доведе везире, „А везире, несретне већиле. „Што је земље те облада царе, ,,Сву је Турску силу подигао, У Косово поље искупио, „Притискао све поље Косово, „Уватио воде обадвије: „Покрај Лаба и воде Ситнице

99

Све Косово сила притиснула. „Кажу, сине, и причају људи : „Од мрамора до сува јавора, „Од јавора, сине, до Сазлије, „До Сазлије на ћемер ћуприје, „Од ћуприје, сине, до Звечана, Од Звечана кажу до Чечана,

[ocr errors]

99

Од Чечана врху до планине

„Турска сила притисла Косово.

„Под број, сине, на тефтере кажу
„Но у цара сто хиљада војске
„Некаквога царева спахије,
„Што имају по земљи тимаре
„И што једу љеба царевога
„И што јашу коње од мегдана,

90

95

100

105

110

115

99

Што не носе по млого оружа, „До по једну о појасу сабљу; „У Турчина, у Турскога цара, „Кажу, сине, другу војску силну Огњевите јањичаре Турке, „Што Једрене држе кућу билу, „Јањичара кажу сто хиљада; „Кажу, сине, и говоре људи

99

[ocr errors]

„У Турчина трећу војску силну „Некакога Туку и Манџуку,

99

А што хуче, а што грдно туче. „У Турчина војске свакојаке, „У Турчина једну кажу силу, Самовољна Турчин-Влах-Алију,

[ocr errors]

Те не слуша цара честитога, „За везире никад и не мисли, „За цареву сву осталу војску

[ocr errors]

,А колико мраве по земљици;

„Таку силу у Турчина кажу;

„Он беза зла, сине, проћи не шће, Не шће с царем, сине, на Косово,

99

9,

99

Окренуо друмом лијевијем,

Те на нашу Бањску ударио, „Те ти Бањску, сине, ојадио И живијем огњем попалио,

99

„И најдоњи камен растурио,
„Вјерне твоје слуге разагнао,
„Стару мајку твоју ојадио,
„Са коњем јој кости изломио,
„Вјерну твоју љубу заборио,
„Одвео је у поље Косово,

120

125

130

135

140

145

„Љуби твоју љубу под чадором,
„А ја, сине, кукам на гаришту,
„А ти вино пијеш у Крушевцу!
„Зло ти вино напокоње било!"
Ја кад бане књигу проучио,
Мука му је и жао је било,
У образ је сјетно невесело,
Мрке брке ниско објесио,
Мрки брци пали на рамена,
У образ се љуто намрдио,
Готове му сузе ударити.

А виђе га старац Југ Богдане,
Виђе зета јутру на уранку,
Плану Јуже, како огањ живи,
Страхинићу зету проговара;

99

99

?

150

155

160

165

170

О мој зете, Бог ми с тобом био! „Што си; зете, јутрос подранио ? „А у образ сјетно невесело? „Од шта си се, зете, раздертио? „На кога си с', зете, ражљутио? "Ал' се шуре тебе насмијаше, „У јеглени ружно говорише ? "Ал' шурњаје тебе не дворише "Алмахану тој тазбини нађе ? „Кажи, зете, шта је и како је?" Плану бане, па му проговара: „Прођ се тасте, стари Југ-Богдане! 175 „Ја сам с шурам био у лијепо, „А шурњаје господске госпође „Дивно зборе, а дивно ме дворе, „Тој тазбини мојој мане нема,

« PreviousContinue »