Page images
PDF
EPUB

,,

На кога сте ноже потргнули?
„Кад сте, браћо, ви таки јунаци,
„Камо ножи, камо ваше сабље,
„Те не бисте са мном на Косову,
„Да чините с Турцима јунаштво,
„Десите се мене у невољи ?

„Не дам вашу сестру похарчити,

,,

Без вас бих је могао стопити,

"Ал' ћу стопит' сву тазбину моју,

[ocr errors]

Немам с киме ладно пити вино;

„Но сам љуби мојој поклонио."

Помало је такијех јунака,

Ка' што бјеше Страхинићу бане.

45.

Цар Лазар и царица Милица.
(о боју Косовском).

Цар Лазаре сједе за вечеру,
Покрај њега царица Милица;
Вели њему царица Милица:
„Цар-Лазаре, Српска круно златна!
Ти полазиш сјутра у Косово,
„С собом водиш слуге и војводе,
„А код двора ни ког не остављаш,
„Царе Лазо! од мушкијех глава 41)

800

805

810

5

41) Ја се не могу начудити, како је Г. М. Свешић (у Љетопису за 1830 годину Ч. друга страна 59) овдје могао разумјети, да је Лазар цар (или кнез) од мушкијех глава! Ово значи : од мушкијех глава

„Да ти може књигу однијети
„У Косово и натраг вратити ;
„Одводиш ми девет миле браће,
„Девет браће, девет Југовића:

99

Остави ми брата бар једнога, „Једног брата сестри од заклетве." Њој говори Српски кнез Лазаре: „Госпо моја, царице Милице! „Кога би ти брата највољела „Да т оставим у бијелу двору?" "Остави ми Бошка Југовића." Тада рече Српски кнез Лазаре: „Госпо моја, царице Милице! „Када сјутра бијел дан осване, „Дан осване и огране сунце, „И врата се отворе на граду, „Ти ишетај граду на капију, „Туд ће поћи војска на алаје: „Све коњици под бојним копљима, „Пред њима је Бошко Југовићу, „И он носи крсташа барјака ; „Кажи њему од мене благосов, ,,Нек да барјак, коме њему драго, „Па нек с тобом код двора остане. Кад у јутру јутро освануло

[ocr errors]

И градска се отворише врата,
Тад' ишета царица Милица,
Она стаде граду код капије,

[ocr errors]

10

15

20

25

30

35

никога не остављаш код двора (а за женскиње није, да књиге носи у Косово).

Ал' ето ти војске на алаје:
Све коњици под бојним копљима,
Пред њима је Бошко Југовићу
На алату вас у чистом злату,
Крсташ га је барјак поклопио,
Побратиме! до коња алата;
На барјаку од злата јабука,
Из јабуке од злата крстови,
Од крстова златне ките висе,
Те куцкају Бошка по плећима;
Примаче се царица Милица,
Па увати за узду алата,
Руке склопи брату око врата,
Пак му поче тихо говорити:
„О мој брате, Бошко Југовићу!
„Цар је тебе мене поклонио,
„Да не идеш на бој на Косово,
„И тебе је благосов казао,
,,Да даш барјак, коме тебе драго,
„Да останеш са мном у Крушевцу,
„Да имадем брата од заклетве."
Ал' говори Бошко Југовићу:
„Иди, сестро, на бијелу кулу;
„А ја ти се не бих повратио,
„Ни из руке крсташ барјак дао,
„Да ми царе поклони Крушевац;
„Да ми рече дружина остала:
„Гле страшивца, Бошка Југовића!
„Он не смједе поћи у Косово
„За крст часни крвцу прољевати
„И за своју вјеру умријети."

40

45

50

55

60

65

99

Пак проћера коња на капију. Ал ето ти старог Југ-Богдана И за њиме седам Југовића, Све је седам устављала редом, Ал' ниједан ни гледати не ће. Мало време за тим постајало, Ал' ето ти Југовић-Воина, И он води цареве једеке Покривене са сувијем златом, Она под њим увати кулаша, И склопи му руке око врата, Па и њему стаде говорити: ,0 мој брате, Југовић-Воине! „Цар је тебе мене поклонио, „И тебе је благосов казао, „Да даш једек, коме тебе драго, „Да останеш са мном у Крушевцу, „Да имадем брата од заклетве." Вели њојзи Југовић Воине : „Иди, сестро, на бијелу кулу; Не бих ти се јунак повратио, „Ни цареве једеке пустио, „Да бих знао, да бих погинуо; „Идем, сејо, у Косово равно „За крст часни крвцу прољевати „И за вјеру с браћом умријети." Пак проћера коња на капију. Кад то виђе царица Милица, Она паде на камен студени, Она паде, пак се обезнани; Алʼето ти славнога Лазара,

[ocr errors]

70

75

80

85

90

95

Када виђе госпођу Милицу,
Уд'рише му сузе низ образе;
Он с обзире с десна на лијево,
Те дозивље слугу Голубана:
„Голубане, моја вјерна слуго!
„Ти одјаши од коња лабуда,
„Узми госпу на бијеле руке,
„Пак је носи на танану кулу;
Од мене ти Богом просто било!
„Немој ићи на бој на Косово,

[ocr errors]
[ocr errors]

Већ остани у бијелу двору:"
Кад то зачу слуга Голубане,
Проли сузе низ бијело лице,
Па одсједе од коња лабуда,
Узе госпу на бијеле руке,
Однесе је на танану кулу;
Ал' свом срцу одољет” не може,
Да не иде на бој на Косово,
Већ се врати до коња лабуда,
Посједе га, оде у Косово.
Кад је сјутра јутро освануло,
Долећеше два врана гаврана
Од Косова поља широкога,
И падоше на бијелу кулу,
Баш на кулу славнога Лазара,
Један гракће, други проговара:

„Да л' је кула славног кнез-Лазара ?
„Ил' у кули нигђе никог нема ?”
То из куле нитко не чујаше,
Већ то чула царица Милица,
Па излази пред бијелу кулу,

100

105

110

115

120

125

« PreviousContinue »