,, На кога сте ноже потргнули? „Не дам вашу сестру похарчити, ,, Без вас бих је могао стопити, "Ал' ћу стопит' сву тазбину моју, Немам с киме ладно пити вино; „Но сам љуби мојој поклонио." Помало је такијех јунака, Ка' што бјеше Страхинићу бане. 45. Цар Лазар и царица Милица. Цар Лазаре сједе за вечеру, 800 805 810 5 41) Ја се не могу начудити, како је Г. М. Свешић (у Љетопису за 1830 годину Ч. друга страна 59) овдје могао разумјети, да је Лазар цар (или кнез) од мушкијех глава! Ово значи : од мушкијех глава „Да ти може књигу однијети 99 Остави ми брата бар једнога, „Једног брата сестри од заклетве." Њој говори Српски кнез Лазаре: „Госпо моја, царице Милице! „Кога би ти брата највољела „Да т оставим у бијелу двору?" "Остави ми Бошка Југовића." Тада рече Српски кнез Лазаре: „Госпо моја, царице Милице! „Када сјутра бијел дан осване, „Дан осване и огране сунце, „И врата се отворе на граду, „Ти ишетај граду на капију, „Туд ће поћи војска на алаје: „Све коњици под бојним копљима, „Пред њима је Бошко Југовићу, „И он носи крсташа барјака ; „Кажи њему од мене благосов, ,,Нек да барјак, коме њему драго, „Па нек с тобом код двора остане. Кад у јутру јутро освануло И градска се отворише врата, 10 15 20 25 30 35 никога не остављаш код двора (а за женскиње није, да књиге носи у Косово). Ал' ето ти војске на алаје: 40 45 50 55 60 65 99 Пак проћера коња на капију. Ал ето ти старог Југ-Богдана И за њиме седам Југовића, Све је седам устављала редом, Ал' ниједан ни гледати не ће. Мало време за тим постајало, Ал' ето ти Југовић-Воина, И он води цареве једеке Покривене са сувијем златом, Она под њим увати кулаша, И склопи му руке око врата, Па и њему стаде говорити: ,0 мој брате, Југовић-Воине! „Цар је тебе мене поклонио, „И тебе је благосов казао, „Да даш једек, коме тебе драго, „Да останеш са мном у Крушевцу, „Да имадем брата од заклетве." Вели њојзи Југовић Воине : „Иди, сестро, на бијелу кулу; Не бих ти се јунак повратио, „Ни цареве једеке пустио, „Да бих знао, да бих погинуо; „Идем, сејо, у Косово равно „За крст часни крвцу прољевати „И за вјеру с браћом умријети." Пак проћера коња на капију. Кад то виђе царица Милица, Она паде на камен студени, Она паде, пак се обезнани; Алʼето ти славнога Лазара, 70 75 80 85 90 95 Када виђе госпођу Милицу, Већ остани у бијелу двору:" „Да л' је кула славног кнез-Лазара ? 100 105 110 115 120 125 |