Она пита два врана гаврана : 99 Чија ли је војска задобила ?” Ал' говоре два врана гаврана: 130 135 140 145 150 „Што је, болан! слуго Милутине? „Зар издаде цара на Косову?" Ал' говори слуга Милутине: „Умиј мене студеном водицом, 99 И залиј ме црвенијем вином; Тешке су ме ране освојиле." Скиде њега госпођа Милица, 99 И уми га студеном водицом, Скин' ме, госпо, са коња витеза, 155 160 И зали га црвенијем вином. 99 99 " Бе погибе славни кнеже Лазо ? Бе погибе Милош војевода? „Бе погибе Вуче Бранковићу? Бе погибе Бановић Страхиња?” Тада слуга поче казиватн : 59 99 , Сви осташе, госпо, у Косову. Бе погибе славни кнез Лазаре, „Ту су млога копља изломљена, 99 99 Изломљена и Турска и Српска, „Али више Српска, него Турска, „Бранећ’, госпо, свога господара, „Господара, славног кнез-Лазара. „А Југ ти је, госпо, погинуо Ꭹ почетку, у боју првоме. 99 99 99 Погибе ти осам Југовића, Бе брат брата издати не шћеде, „Доклегође један шецијаше; „Још остаде Бошко Југовићу, „Крсташ му се по Косову вија; „Још разгони Турке на буљуке, "Као соко тице голубове. 99 Бе огрезну крвца до кољена, „Ту погибе Бановић Страхиња. 9, Милош ти је, госпо, погинуо „Код Ситнице код воде студене, 165 170 175 180 185 190 „Бено млоги Турци изгинули ; 99 9, Милош згуби Турског цар-Мурата „Бог да прости, ко га је родио! Он остави спомен роду Српском, „Да се прича и приповиједа „Док је људи и док је Косова. „А што питаш за проклетог Вука, Он издаде цара на Косову „И одведе дванаест хиљада, 46. Пропаст царсшва Срискоға. Полетио соко тица сива Или волиш царству небескоме, „Или волиш царству земаљскоме ? 195 200 5 10 „Ако волиш царству земаљскоме, Не води јој темељ од мермера, „Већ од чисте свиле и скерлета, ,, Мисли царе мисли свакојаке: „Мили Боже, што ћу и како ћу? "Коме ћу се приволети царству? „Да или ћу царству небескоме? „Да или ћу царству земаљскоме? „Ако ћу се приволети царству, „Приволети царству земаљскоме, Земаљско је за малено царство, А небеско у век и до века." Цар воледе царству небескоме, А него ли царству земаљскоме, Па сакроји на Косову цркву, Не води јој темељ од мермера, Већ од чисте свиле и скерлета, Па дозива Српског патријара И дванаест велики владика, Те причести и нареди војску. Истом кнеже наредио војску, 15 20 25 30 35 40 45 На Косово ударише Турци. Како девет сиви соколова, 50 55 60 65 70 75 |