39
Она пита два врана гаврана:
„Ој Бога вам, два врана гаврана!
„Откуда сте јутрос полећели?
„Нијесте ли од поља Косова ?
„Виђесте ли двије силне војске ?
,,Јесу ли се војске удариле?
Чија ли је војска задобила ?"
Ал' говоре два врана гаврана:
„Ој Бога нам, царице Милице !
„Ми смо јутрос од
Косова равна,
„Виђели смо двије силне војске;
„Војске су се јуче удариле,
„Обадва су цара погинула;
„Од Турака нешто и остало,
„А од Срба и што је остало,
Све рањено и искрвављено."
Истом они тако бесјеђаху,
Ал' ето ти слуге Милутина,
Носи десну у лијевој руку,
На њему је рана седамнаест,
Вас му коњиц у крв огрезнуо;
Вели њему госпођа Милица :
„Што је, болан! слуго Милутине ?
„Зар издаде цара на Косову?"
Ал' говори слуга Милутине:
99
Скин' ме, госпо, са коња витеза, „Умиј мене студеном водицом, „И залиј ме црвенијем вином; „Тешке су ме ране освојиле." Скиде њега госпођа Милица, уми га студеном водицом,
И
И зали га црвенијем вином.
Кад се слуга мало повратио,
Пита њега госпођа Милица :
„Што би, слуго, у пољу Косову?
„Бе погибе славни кнеже Лазо ?
„Бе погибе стари Југ Богдане ?
Ђе погибе девет Југовића?
29
Ђе погибе Милош војевода?
$
„Бе погибе Вуче Бранковићу? Ђе погибе Бановић Страхиња?"
S
29
99
Тада слуга поче казиватн :
„Сви осташе, госпо, у Косову.
Бе погибе славни кнез Лазаре,
Ту су млога копља изломљена,
„Изломљена и Турска и Српска,
„Али више Српска, него Турска,
„Бранећ', госпо, свога господара,
„Господара, славног кнез-Лазара.
„А Југ ти је, госпо, погинуо
„У почетку, у боју првоме.
,,Погибе ти осам Југовића,
Бе брат брата издати не шћеде,
„Доклегође један шецијаше;
Још остаде Бошко Југовићу,
„Крсташ му се по Косову вија;
„Још разгони Турке на буљуке,
„Као соко тице голубове.
99
Бе огрезну крвца до кољена,
99
„Ту погибе Бановић Страхиња.
99
,Милош ти је, госпо, погинуо „Код Ситнице код воде студене,
Ђено млоги Турци изгинули;
Милош згуби Турског цар-Мурата
99
И Турака дванаест хиљада;
99
„Бог да прости, ко га је родио!
„Он остави спомен роду Српском,
„Да се прича и приповиједа
„Док је људи и док је Косова.
А што питаш за проклетог Вука,
„Проклет био и ко га родио!
„Проклето му племе и кољено!
„Он издаде цара на Косову
99
И одведе дванаест хиљада,
99
„Госпо моја! љутог оклопника."
46.
Проиасш царства Српскога.
Полетно соко тица сива
Од Светиње од Јерусалима,
И он носи тицу ластавицу.
То не био соко тица сива,
Веће био светитељ Илија ;
Он не носи тице ластавице,
Веће књигу од Богородице,
Однесе је цару на Косово,
Спушта књигу цару на колено,
Сама књига цару беседила:
,,Царе Лазо, честито колено!
,Коме ћеш се приволети царству?
Или волиш царству небескоме,
Или волиш царству земаљскоме ?
99
„Ако волиш царству земаљскоме,
Седлај коње, притежи колане,
„Витезови сабље припасујте,
„Па у Турке јуриш учините,
Сва ће Турска изгинути војска;
„Ако л’ волиш царству небескоме,
„А ти сакрој на Косову цркву,
„Не води јој темељ од мермера,
29
Већ од чисте свиле и скерлета,
Я
„Па причести и нареди војску;
Сва ће твоја изгинути војска,
Я
„Ти ћеш, кнеже, шњоме погинути."
1
19
A кад царе саслушао речи, Мисли царе мисли свакојаке: ,Мили Боже, што ћу и како ћу ? ,,Коме ћу се приволети царству ? „Да или ћу царству небескоме? „Да или ћу царству земаљскоме ? „Ако ћу се приволети царству, „Приволети царству земаљскоме, „Земаљско је за малено царство, „А небеско у век и до века. Цар воледе царству небескоме, А него ли царству земаљскоме, Па сакроји на Косову цркву, Не води јој темељ од мермера, Већ од чисте свиле и скерлета, Па дозива Српског патријара и дванаест велики владика, Те причести и нареди војску. Истом кнеже наредио војску,
На Косово ударише Турци.
Маче војску Богдан Јуже стари
С девет сина девет Југовића,
с
Како девет сиви соколова,
У сваког је девет иљад’ војске,
А у Југа дванаест иљада,
Па се бише и секоше с Турци:
Седам паша бише и убише,
Кад осмога бити започеше,
Ал' погибе Богдан Јуже стари,
И изгибе девет Југовића,
Како девет сиви соколова,
И њиова сва изгибе војска.
Макош, војску три Мрњавчевића:
Бан Угљеша и војвода Гојко
И са њима Вукашине краље,
У свакога триест иљад’ војске,
Па се бише и секоше с Турци:
Осам паша бише и убише,
Деветога бити започеше,
Погибоше два Мрњавчевића,
Бан Угљеша и војвода Гојко,
Вукашин је грдни рана допо,
Њега Турци с коњма прегазише;
И њиова сва изгибе војска.
Маче војску Ерцеже Степане,
У Ерцега млога силна војска,
Млога војска, шездесет иљада,
Те се бише и секоше с Турци:
Девет паша бише и убише,
Десетога бити започеше,
|