„Турске капе и бијеле чалме,
,,Красне Српске бијеле клобуке
„Овај клобук близу краја беше,
,,Ја загази у воду Ситницу,
„И увати клобук свиле беле,
,,Брата имам од мене млађега,
,,Носим клобук брату рођеноме,
„Ја сам млада мило ми је перје.”
Клобук даде кнежевој војводи,
Чим га виде Мусићу Стеване,
Чим га виде, тим га и познаде,
Просу сузе низ господско лице,
Удари се по колену руком,
Чисти скерлет на колену пуче,
Златна копча на десном рукаву:
„Тешко мени и до Бога мога!
,,На мени је останула клетва
,,Од мојега честитога кнеза."
Клобук даде Косовки девојки,
Па се маши у џепове руком,
Те jj даде три дуката жута:
„Нај ти, секо, Косовка девојко !
„А ја идем на бој на Косово
„У пресвето име Исусово 44),
,,Ако Бог да, те се натраг вратим,
,,Лепшим ћу те даривати даром;
,,Ако л', секо, ја погибо амо,
,,Помени ме по пешкешу моме.”
Ударише коње мамузама,
44) Ја мислим, да је овај стих додат у наше вријеме
Па Ситницу воду пребродище,
Ударише у цареви табор.
Како дође Мусићу Стеване
Три је паше био и убио,
Кад започе бити четвртога,
Ty Погибе Мусићу Стеване
И са њиме Ваистина слуга
И војске му дванаест иљада;
И ту нам је и кнез погинуо.
Ту су Србљи изгубили царство
Честитога цара земаљскога.
Смрш мајке Југовића. (из Хрватске).
care
Father
Мили Боже, чуда великога!
Кад се слеже на Косово војска,
У тој војсци девет Југовића
И десети стар Јуже Богдане;
Бога моли Југовића мајка,
Да јој Бог да очи соколове
И бијела крила лабудова,
Да одлети над Косово равно,
И да види девет Југовића
и
И десетог стар-Југа Богдана.
Што молила Бога домолила:
Бог јој дао очи соколове
И бијела крила лабудова,
Она лети над Косово равно,
Мртви нађе девет Југовића
YOUN
saw
И десетог стар-Југа Богдана,
И више ни девет бојни копља
На копљима девет соколова,
Око копља девет добри коња,
А поред њи девет љути лава.
Тадʼ завришта девет добри коња,
И залаја девет љути лава,
А закликта девет соколова;
И ту мајка тврда срдца била,
Да од срдца сузе не пустила,
Већ узима девет добри коња,
И узима девет љути лава,
И узима девет соколова,
Пак се врати двору бијеломе.
Далеко је снае угледале.-
Мало ближе пред њу ишетале,
Закукало девет удовица,-ks
Заплакало девет сиротица,
Завриштало девет добри коња,
Залајало девет љути лава,
Закликтало девет соколова ;
И ту мајка тврда срдца била,
Да од срдца сузе не пустила.
Кад је било ноћи у по ноћи,
Ал' завришта Дамјанов зеленко;
Пита мајка Дамјанове љубе: -
шве
,,Снао моја, љубо Дамјанова !
„Што нам вришти Дамјанов зеленко?
„Ал' је гладан шенице бјелице, 45
„Али жедан воде са Звечана ?" w
Проговара љуба Дамјанова:
40 horse
stream
Свекрвице, мајко Дамјанова!
„Нит' је гладан шенице бјелице,
Нити жедан воде са Звечана,
„Већ је њега Дамјан научио
„До по ноћи ситну зоб зобати,
„Од по ноћи на друм путовати;
„Пак он жали свога господара
„Што га није на себи донијо.”
И ту мајка тврда срдца била,
Да од срдца сузе не пустила.
Кад у јутру данак освануо',
Pakeed
Али лете два врана гаврана,
Крвава им крила до рамена,
На кљунове б’јела пјена тргла;
Они носе руку од јунака
И на руци бурма позлаћена,
Бацају је у кридце мајци;
Узе руку Југовића мајка,
Окретала, превртала с њоме,
Па дозивље љубу Дамјанову:
„Снао моја, љубо Дамјанова!
„Би л познала, чија ј' ово рука ?"
Проговара љуба Дамјанова:
„Свекрвице, мајко Дамјанова!
SONE 2
Ово ј' рука нашега Дамјана,
„Јера бурму ја познајем, мајко,
„Бурма са мном на вјенчању била."
Узе мајка руку Дамјанову,
Окретала, превртала с њоме,
Пак је руци тијо бесједила :
,,Моја руко, зелена јабуко!
Lalled
„Гдје си расла, гдје л' си устргнута!
„А растла си на криоцу моме,
„Устргнута на Косову равном !”
80
и
be
Надула со Југовића мајка, Ал my мајка
Надула се, па се распаде оделей вне
За својије девет Југовића мисла, L
И десетим стар-Југом Богданом. Преддеуге
ios срце на
жанчим
49.
Царица Милица и Владеш а
војвода.
Пошетала царица Милица
Испод града бијела Крушевца
С њоме шећу двије миле кћери:
Вукосава и лијепа Мара;
К њима језди Владета војвода
На дорату на коњу доброме;
Владета је коња ознојио
И у б'јелу пјену обукао.
Пита њега царица Милица:
„Ој Бога ти, кнежева војводо!
Што си тако коња ознојио ?
„Не идеш ли са поља Косова ?
„Не виђе ли честитога кнеза,
„Господара и мога и твога ?"
Ал' бесједи Владета војвоа:
„Ој Бога ми, царице Милице!
„Та ја идем са поља Косова,
„, Ал' не виђех честитога кнеза,
|