99

„Већ ја виђех кнежева зеленка, „Ћерају га по Косову Турци, „А кнез мислим да је погинуо." Кад то зачу царица Милица, Проли сузе низ бијело лице, Пак још пита Владету војводу: Још ми кажи, кнежева војводо ! „Кад си био на Косову равну, ,,Не виђе ли девет Југовића „И десетог старог Југ-Богдана?" Ал' бесједи Владета војвода: „Та ја прођох кроз Косово равно, „И ја виђех девет Југовића „И десетог старог Југ-Богдана: „Они бјеху у пола Косова, „Крваве им руке до рамена „И зелени мачи до балчака ; Али су им малаксале руке „Сијекући по Косову Турке." Још му рече царица Милица: ,Стан, почекај, кнежева војводо! „Не виђе ли још два зета моја: „Бранковића, Милош Обилића ?" Ал' бесједи Владета војвода: „Та ја прођох кроз Косово равно, „И ја виђех Милош-Обилића: „Он стајаше у пољу Косову, „На бојно се копље наслонио, „Бојно му се копље преломило, „Пак на њега Турци навалише, ,,До сад мислим да је погинуо ;

")

20

25

30

35

40

45

„Ал' не виђех Вука Бранковића,
Не виђех га, не видʼло га сунце!

29

,,Он издаде честитога кнеза,

„Господара и мога и твога."

50.

50

К о м а д и од различнијех Косовскијех иjе сама.

І.

Косово паде,

Цар Мурате у
Како паде, ситну књигу пише,
Те је шаље ка Крушевцу граду,
На кољено Српском кнез-Лазару :
„Ој Лазаре, од Србије главо!
„Нитʼ је било, нити може бити:
„Једна земља, а два господара;
„Једна раја, два харача даје;
„Царовати оба не можемо,
„Већ ми пошљи кључе и хараче,
„Златне кључе од свијех градова,
„И хараче од седам година;
„Ако ли ми то послати не ћеш,
„А ти хајде у поље Косово,
,Да сабљама земљу дијелимо."
Кад Лазару ситна књига дође,
Књигу гледа, грозне сузе рони.

II.

Да је коме послушати било,

5

10

15

Како љуто кнеже проклињаше : „Ко не дође на бој на Косово, „Од руке му ништа не родило : „Ни у пољу бјелица пшеница, „Ни у брду винова лозица!”

III.

Славу слави Српски кнез Лазаре
У Крушевцу мјесту скровитоме,
Сву господу за софру сједао,
Сву господу и господичиће:
С десне стране старог Југ-Богдана,
И до њега девет Југовића;
А с лијеве Вука Бранковића,
И осталу сву господу редом;
У заставу војводу Милоша,
И до њега дв'је Српске војводе:
Једно ми је Косанчић Иване,
А друго је Топлица Милане.
Цар узима златан пехар вина,
Па говори свој господи Српској:
„Коме кову чашу наздравити ?
„Ако ћу је напит' по старјештву,
Напићу је старом Југ-Богдану;
„Ако ћу је напит' по госпоству,
„Напићу је Вуку Бранковићу;
„Ако ћу је напит по милости,
„Напићу је мојим девет шура,
„Девет шура, девет Југовића;
„Ако ћу је напит по љепоти,

པ་

5

10

15

20

29

!"

99

„Напићу је Косанчић-Ивану; „Ако ћу је напит по висини, „Напићу је Топлици Милану; „Ако ћу је напит' по јунаштву, „Напићу је војводи Милошу. Та ником је другом напит' не ћу, „Већ у здравље Милош-Обилића: ,,Здрав Милошу, вјеро и невјеро ! „Прва вјеро, потоња невјеро! „Сјутра ћеш ме издат, на Косову, „И одбјећи Турском цар-Мурату; Здрав ми буди! и здравицу попиј: 35 „Вино попиј, а на част ти пехар! Скочи Милош на ноге лагане, Пак се клања до земљице црне: ,,Вала тебе, славни кнез-Лазаре! „Вала тебе на твојој здравици, „На здравици и на дару твоме; „Ал, не вала на такој бесједи; „Јер, тако ме вјера не убила! „Ја невјера никад био нисам, „Нит сам био, нити ћу кад бити, „Него сјутра мислим у Косову ,,За ришћанску вјеру погинути; „Невјера ти сједи уз кољено, „Испод скута пије ладно вино: ,,А проклети Вуче Бранковићу. „Сјутра јесте лијеп Видов данак, „Виђећемо у пољу Косову, ,,Ко је вјера, ко ли је невјера. ,,А тако ми Бога великога!

29

25

30

40

45

50

,,Ја ћу отић' сјутра у Косово,
„Ја
„И заклаћу Турског цар-Мурата,
,,И ставу му ногом под гръоце;
„Ако ли ми Бог и срећа даде,
„Те се здраво у Крушевац вратим,
„Уватићу Вука Бранковића,
„Везаћу га уз то бојно копље,
„Као жена куђељ’ уз преслицу,
„Носићу га у поље Косово.”

IV.

,,Побратиме, Косанчић-Иване!
„Јеси л' Турску уводио војску ?
„Јели млого војске у Турака ?
,,Можемо ли с Турци бојак бити?
,,Можемо ли Турке придобити ?"
Вели њему Косанчић Иване:
,,О мој брате, Милош-Обилићу!
,,Ја сам Турску војску уводно,
„Јесте силна војска у Турака ;
,,Сви ми да се у со прометнемо,
,,Не би турком ручка осолили:
,,Ево пуно петнаест данака
„Ја све ходах по Турској ордији,
,,И не нађох краја ни хесапа:
,,Од мрамора до сува јавора,
„Од јавора, побро, до Сазлије,
„До Сазлије на Ћемер ћуприје,
„Од ћуприје до града Звечана,
„Од Звечана, побро, до Чечана,

55

60

5

10

15