„Од Чечана врху до планине,

, Све је Турска војска притиснула :
„Коњ до коња, јунак до јунака,
„Бојна копља као чарна гора,
„Све барјаци као и облаци,
„А чадори као и сњегови;
„Да из неба плаха киша падне,
„Ниђе не би на земљицу пала,
„Већ на добре коње и јунаке.
„Мурат пао на Мазгит на поље,
„Уватио и Лаб и Ситницу.”
Још га пита Милош-Обилићу:
Ја Иване, мио побратиме!
„Бе је чадор силног цар-Мурата ?
„Ја сам ти се кнезу затекао,
„Да закољем Турског цар-Мурата,
„Да му станем ногом под гръоце."
Ал' говори Косанчић Иване:
„Да луд ти си, мио побратиме!
„Бе је чадор силног цар-Мурата,
„Усред Турског силна таобора,
„Да ти имаш крила соколова,

Пак да паднеш из неба ведрога, „Перје меса не би изнијело.” Тада Милош заклиње Ивана : ,0 Иване, да мој мили брате, „Нерођени, као и рођени! „Немој тако кнезу казивати, „Јер ће нам се кнеже забринути, И сва ће се војска поплашити, „Већ овако нашем кнезу кажи:

20

25

30

35

40

45

50

99

„Има доста војске у Турака,

Ал' с' можемо с њима ударити, „И ласно их придобит можемо; „Јера није војска од мејдана, Већ све старе хоџе и хаџије, „Занатлије и младе ћарџије, „Који боја ни виђели нису, Истом пошли, да се љебом ране; "А и што је војске у Турака, „Војска им се јесте побољела „Од болести тешке срдобоље, "А добри се коњи побољели „Од болести коњске сакагије.

V.

55

60

5

„Који оно добар јунак бјеше, „Што један пут бритком сабљом мане, „Бритком сабљом и десницом руком, „Пак двадесет одсијече глава?" „Оно јесте Бановић Страхиња" „Који оно добар јунак бјеше, „Што два и два на копље набија, „Преко себе у Ситницу тура ?" „Оно јесте Срђа Злопоглеђа.” „Који оно добар јунак бјеше „На алату коњу великоме

99

Са крсташем у руци барјаком,
Што сагони Турке у буљуке

И нагони на воду Ситницу ?" "Оно јесте Бошко Југовићу.”

10

15

51.

Косовка Дјевојка.

Уранила Косовка девојка,

Pails

ранила рано у недељу,
bvisw
У недељу прије јарка сунца,
Засукала бијеле рукаве,
Засукала до бели лаката,
На плећима носи леба бела,
У рукама два кондира златна,
У једноме лађане водице,
У другоме руменога вина;
Она иде на Косово равно,
Па се шеће по разбоју млада,

flag

По разбоју честитога кнеза,
Те преврће по крви јунаке;
Ког јунака у животу нађе,
Умива га лађаном водицом,
Причешћује вином црвенијем
И залаже лебом бијелијем.
Намера је намерила била
На јунака Орловића Павла,
На кнежева млада барјактара,
И њега је нашла у животу,
Десна му је рука осечена
И лијева нога до колена,
Вита су му ребра изломљена,
Виде му се џигерице беле;
Измиче га из те млоге крвце,
Умива га лађаном водицом,

Причешћује вином црвенијем
И залаже лебом бијелијем;
Кад јунаку срце заиграло,
Проговара Орловићу Павле:
„Сестро драга, Косовко девојко !
Која ти је голема невоља,

99

Те преврћеш по крви јунаке ?
„Кога тражиш по разбоју млада?
„Или брата, или братучеда? игрыша
Ал' по греку стара родитеља 45)?"
Проговара Косовка девојка:
„Драги брато, делијо незнана !
Ја од рода никога не тражим:
„Нити брата, нити братучеда,
„Ни по греку стара родитеља ;
Можли знати, делијо незнана,
„Кад кнез Лаза причешћива војску
„Код прекрасне Самодреже цркве
„Три недеље тридест калуђера ?
„Сва се Српска причестила војска,
„Најпослије три војводе бојне:-*
„Једно јесте Милошу војвода,

,,

А друго је Косанчић Иване,

"А треће је Топлица Милане;

„Ја се онде деси на вратима,

30

35

40

45

50

45) По греку (по гријеху) родитељ значи прави ошац. Овдје се показује знак народнога мишљења, да је гријех и жениши се. Ја сам слушао од оца једнога великог господара гдје говори за свога сина: „Он је мој по гријеху син, али га мени сад ваља слушати.”

„Кад се шета војвода Милошу, „Красан јунак на овоме свету, Сабља му се по калдрми вуче, „Свилен калпак, оковано перје, *На јунаку коласта аздија,

SILK

Око врата свилена марама, „Обазре се и погледа на ме,

С себе скиде коласту аздију,

55

long dres

С себе скиде, па је мени даде: „„На, девојко, коласту аздију, „По чему ћеш мене споменути, ,,По аздији по имену моме:

99 99

"" Ево т' идем погинути, душо, "У табору честитога кнеза;

Моли Бога, драга душо моја, ,,Да ти с здраво из табора вратим, "А и тебе добра срећа нађе, ,,Узећу те за Милана мога, „За Милана Богом побратима,

60

65

70

Вишњим Богом и светим Јованом; „Ја ћу теби кум венчани бити.""

99

„За њим иде Косанчић Иване,

„Красан јунак на овоме свету, Сабља му се по калдрми вуче, Свилен калпак, оковано перје,

„Око врата свилена марама,
,,На руци му бурма позлаћена,
„Обазре се и погледа на ме,
„С руке скиде бурму позлаћену,

75

80