,С руке скиде, па је мени даде:
,,На, девојко, бурму позлаћену,
,,,По чему ћеш мене споменути,
,,,,А по бурми по имену моме:
Ево т' идем погинути, душо, ,,,У табору честитога кнеза;
„Моли Бога, моја душо драга, ,,,Да ти с здраво из табора вратим, „„ А и тебе добра срећа нађе, ,,,Узећу те за Милана мога, ,,,За Милана Богом побратима, ,,,Кој је мене Богом побратио, „Вишњим Богом и светим Јованом; God Packer „,,Ја ћу теби ручни девер бити. ,,За њим иде Топлица Милане, „Красан јунак на овоме свету, Сабља му се по калдрми вуче, ,,Свилен калпак, оковано перје, „На јунаку коласта задија,
„Око врата свилена марама,
„На руци му копрена од злата,
„Обазре се и погледа на ме,
„С руке скиде копрену од злата,
C
„С руке скиде, па је мени даде:
,,,На, девојко, копрену од злата,
,,,По чему ћеш мене споменути,
,,,По копрени по имену моме:
„„Ево т' идем погинути, душо,
"У табору честитога кнеза;
Моли Бога, моја душо драга,
"" Да ти с здраво из табора вратим,
,,Тебе, душо, добра срећа нађе,
,,,Узећу те за верну љубовцу.
„И одоше три војводе бојне.
„Њи ја данас по разбоју тражим."
Ал беседи Орловићу Павле:
„Сестро драга, Косовко девојко!
„Видиш, душо, она копља бојна
„Понајвиша а и понајгушћа,
„Онде ; пала крвца од јунака
-shehitis Mot
Та доброме коњу до стремена, stomach
„До стремена и до узенђије,
„А јунаку до свилена паса, widt
„Онде су ти сва три погинула,
„Већ ти иди двору бијеломе,
„Не крвави скута и рукава."
Кад девојка саслушала речи,
Проли сузе низ бијело лице,
Она оде свом бијелу двору
Кукајући из бијела грла:
„Јао јадна! уде ти сам среће! - I lar bod
„Да се, јадна, за зелен бор ватим,
„И он би се зелен осушио.
Нешто цвили у Стамболу граду;
Да л' је гуја, да л' је вила б'јела?
Нит' је гуја, ни бијела вила,
Но је јунак Јуришићу Јанко;
•If I woul's grast on grease
Ако цвили, и невоља му је:
Ево има три године дана,
Ка је Јанко таме допаднуо,
Бре тавнице цара тирјанина,
Тирјанскога цара Сулејмана;
Јесте њему тама додијала,
Те он цвили јутром и вечером,
Досадио студену камену,
А некмо ли цару Сулејману.
Тад' долази царе Сулејмане,
Он долази тавници на врата,
Те дозивље Јуришића Јанка:
„Копилане, Јуришићу Јанко!
„Која ти је голема невоља,
„Те ти цвилиш у мојој тавници ?
"Ал' си гладан, ал' си ожеднио?
Али си се силан ужелио,
„Ужелио младе кауркиње ?"
Тад' говори Јуришићу Јанко :
„Воља ти је, царе, бесједити;
„Нит” сам гладан, нит' сам ожеднио; 25 "А мене су жеље пролазиле, „Још како сам пао у тавницу; „Но је мене тама досадила.
„Султан-царе, ако Бога знадеш!
Ишти блага, колико ти драго,
„Пушти, царе, кости из тавнице.
Ал' говори царе Сулејмане:
„Бре, курвићу, Јуришићу Јанко!
„Не ћу тебе паре ни динара,
„Но ти хоћу, право да ми кажеш,
„Које оно бјеху три војводе,
„Штоно моју крдисаше војску,
„Кад ја иђах кроз Косово равно ?"
Тад’говори Јуришићу Јанко:
„Вољан буди, царе, говорити,
„Кад ме питаш, право ћу ти казат’;
„Штоно бјеше најпрва војвода,
Што веома разгоњаше Турке,
Нагоњаше у Лаб и Ситницу,
„Оно бјеше Краљевићу Марко;
„Штоно бјеше за њиме војвода,
„Што веома сјецијаше Турке,
Оно бјеше нејачак Огњане,
„Мио сестрић Краљевића Марка;
, А што бјеше трећа војевода,
„Штоно сабљу бритку саломио,
„Па на копље набијаше Турке,
„Преко себе у Лаб потезаше,
„Потезаше у Лаб и Ситницу,
Оно бјеше Јуришићу Јанко,
„Ето ти га, царе, у тавници, Чини од њег, шта је тебе драго Тад' говори царе Сулејмане:
„Бре, курвићу, Јуришићу Јанко!
„Коју муку најволиш мучити,
„Оном ћу ти душу извадити:
„Али волиш по мору пливати,
„Али волиш на ватри горети,
„Али волиш, да те растргнемо,
„Растргнемо коњма на репове?"
Тад говори Јуришићу Јанко:
„Вољан јеси, царе, на бесједи;
„Ником муке миле мучит' нису,
Али веће кад бити не море:
„Нисам риба, да по мору пливам;
Нисам дрво, да на ватри горим; „Курва нисам, да ме растржете,
Растржете коњма на репове;
„Но ја јесам јунак од јунака:
„Дај ми, царе, коња разломљена,
„Нејахана тридесет година,
„Нејахана, на бој нећерана;
„И дај мене сабљу посталицу,
„Невађену тридесет година,
„Невађену, на бој неношену,
„Која се је рђом протурила,
„Тес из кора извадит' не море;
„Па ме пусти у поље широко,
„А напусти двјеста јањичара,
„Нека мене на сабљам разнесу,
Нек погинем јунак на јунаштву."
То је њега царе послушао,
Даде њему коња разломљена,
Нејахана тридесет година,
Нејахана, на бој нећерана;
И даде му сабљу посталицу,
Невађену тридесет година,
Невађену, на бој неношену,
Која се је рђом протурила,
Те сʼ из кора извадит не море;
Па га пусти у поље широко,
А за њиме двјеста јањичара.
|