До чадора Краљевића Марка.
Марко лего санак боравити,
А ђевојка стаде више њега,
Рони сузе од бијела лица,
Кад се прену Марко Краљевићу,
Онда рече Бугарци ђевојци:
„Хорјаткињо, Бугарка ђевојко!
„Зар не може мене причекати
„Док дођемо до бијела двора
„И ришћански закон савршимо ?"
Привати се сабље оковане.
Поклони се лијепа ђевојка,
Па говори Краљевићу Марку:
„Господару, Краљевићу Марко !
„Ја нијесам рода хорјатскога,
„Већ једнога рода господскога,
„Ти са собом водиш хорјатине :
„Хорјатина кума и ђевера;
„Продаде ме Земљићу Стјепане
Дужду куму за три чизме блага;
„Ако ми се, Марко, не вјерујеш,
Ево браде дужда од Млетака.”
Па просипа браду из јаглука.
Када виђе Краљевићу Марко,
Он ђевојци бјеше говорио:
„Сједи доље, лијепа ђевојко,
„У јутру ће потражити Марко."
Па он леже санак боравити.
Када свану и ограну сунце,
Уста Марко на ноге лагане,
И пригрну һурак наопако,
А у руку топузину тешку,
Оде право куму и ђеверу,
Те он њима добро јутро даје:
„Добро јутро, куме и ђевере!
„Ој ђевере! камо твоја снаша ?
„А ти куме! камо твоја кума?"
Шути ђевер, ништа не говори,
Проговори дужде од Млетака:
О мој куме, Краљевићу Марко!
Сад су људи свакојаке ћуди,
„Сад се није ни нашалит с миром." Вели њему Краљевићу Марко:
„Зла ти шала, дужде од Млетака! „Није шала обријана брада!
, Камо тебе брада јучерања?”
Још му һаше дужде говорити,
Ал' не даде Краљевићу Марко
Ману сабљом, откиде му главу
Побјеже му Земљићу Стјепане,
Стиже њега Краљевићу Марко,
И њега је сабљом ударио,
Од једнога двојицу огради.
Па се врати натраг до чадора,
Те опреми себе и Шарина.
Подиже се кита и сватови,
Здрав одоше бијелу Прилипу.
Марко Краљевић познаје очину
Рано рани Туркиња ђевојка,
Прије зоре и бијела дана,
На Марицу бијелити платно.
До сунца јој бистра вода била,
Од сунца се вода замутила,
Ударила мутна и крвава,
Па проноси коње и калпаке,
Испред подне рањене јунаке;
Па нанесе једнога јунака,
Узела га вода на матицу,
Окреће се низ воду Марицу.
Виђе јунак код воде ђевојку,
Па је поче Богом сестримити:
„Богом сестро, лијепа ђевојко!
„Баци мене једну крпу платна,
„Извади ме из воде Марице,
„Честиту ћу тебе оставити.”
Бевојка је за Бога примила :
Баци њему један крај од платна,
Извади га води на обалу.
На јунаку рана седамнаест;
На јунаку чудно одијело;
О бедри му сабља окована,
На сабљи су три балчака златна,
У балчацим три камена драга;
Ваља сабља три царева града.
Вели јунак Туркињи ђевојци : „Сестро моја, Туркиња ђевојко! „Кога имаш код бијела двора Рече њему Туркиња ђевојка: Имам једну остарјелу мајку, И имадем брата Мустаф-агу." Проговара добар рањен јунак : Сестро моја, Туркиња ђевојко! „Иди кажи брату Мустаф-аги, „Да ме носи двору бијеломе; „Код мене су три ћемера блага, „У свакоме по триста дуката: "Ја ћу један тебе поклонити, „Други твоме брату Мустаф-аги, „А трећи ћу себе оставити, „Да ја видам моје грдне ране; "Ако Бог да, те ране извидам, „Честиту ћу тебе оставити „И твојега брата Мустаф-агу.” Оде цура двору бијеломе, Те казује брату Мустаф-аги: ,0 мој брате, ага Мустаф-ага ! „Добила сам рањена јунака На Марици на води студеној; „Код њега су три һемера блага, „У свакоме по триста дуката : Један хоће мене поклонити, А други ће тебе, Мустаф „ага, „А трећи ће себе оставити, „Да он вида своје грдне ране; „Немој ми се, брате, преварити
„Да погубиш рањена јунака
„Донеси га двору бијеломе."
Оде Туре на воду Марицу,
А кад виђе рањена јунака,
Узе гледат сабљу оковану :
Ману њоме, одсјече му главу,
Скиде с њега дивно одијело,
Па он оде двору бијеломе.
Пред њега је сестра излазила,
А кад виђе, шта је учинио,
Она рече брату Мустаф-аги:
„За што, брате, да од Бога нађеш!
„За што згуби мога побратима ?
„На што си се, болан, преварио?
А на једну сабљу оковану!
„Еда Бог да, одсјекла ти главу 19
То му рече, уз кулу утече.
Мало време за тим постајало,
Дође Ферман од цара Турскога
Мустаф-аги, да иде на војску.
Оде Мујо на цареву војску,
Припасао сабљу оковану;
А кад дође у цареву војску,
Гледа сабљу мало и велико;
Никоме се извадити не да:
Оде сабља од руке до руке,
Дођ у руке Краљевићу Марку,
Сама му се сабља извадила.
Кад је Марко сабљу загледао,
Ал' на сабљи три слова ришћанска :
Једно слово Новака ковача,
|