29
До чадора Краљевића Марка. Марко лего санак боравити, А ђевојка стаде више њега, Рони сузе од бијела лица, Кад се прену Марко Краљевићу, Онда рече Бугарци ђевојци : ., Хорјаткињо, Бугарка ђевојко ! „Зар не може мене причекати „Док дођемо до бијела двора И ришћански закон савршимо ?” Привати се сабље оковане. Поклони се лијепа ђевојка, Па говори Краљевићу Марку: „Господару, Краљевићу Марко ! „Ја нијесам рода хорјатскога,
99
29
99
Већ једнога рода господскога, „Ти са собом водиш хорјатине: „Хорјатина кума и ђевера; ,,Продаде ме земљићу Стјепане „Дужду куму за три чизме блага; Ако ми се, Марко, не вјерујеш, ,,Ево браде дужда од Млетака." На просипа браду из јаглука. Када виђе Краљевићу Марко, Он ђевојци бјеше говорио: „Сједи доље, лијепа ђевојко, У јутру ће потражити Марко.”
99
29
Па он леже санак боравити.
Када свану и ограну сунце,
Уста Марко на ноге лагане,
И пригрну ћурак наопако,
99
А у руку топузину тешку,
Оде право куму и ђеверу,
Те он њима добро јутро даје:
„Добро јутро, куме и ђевере!
„Ој ђевере! камо твоја снаша ?
„А ти куме! камо твоја кума ?"
Шути ђевер, ништа не говори,
Проговори дужде од Млетака :
О мој куме, Краљевићу Марко !
„Сад су људи свакојаке ћуди,
„Сад се није ни нашалит с миром."
Вели њему Краљевићу Марко:
„Зла ти шала, дужде од Млетака!
„Није шала обријана брада!
„Камо тебе брада јучерања ?"
Још му ћаше дужде говорити,
Ал' не даде Краљевићу Марко,
Ману сабљом, откиде му главу
Побјеже му Земљићу Стјепане,
Стиже њега Краљевићу Марко,
И њега је сабљом ударио,
Од једнога двојицу огради.
Па се врати натраг до чадора,
Te опреми себе и Шарина.
Подиже се кита и сватови,
Здрав, одоше бијелу Прилипу.
Марко Краљљевић познаје очину сабљу.
Рано рани Туркиња ђевојка,
Прије зоре и бијела дана,
На Марицу бијелити платно.
До сунца јој стила,
Од сунца се вода замутила,
Ударила мутна и крвава,
Па проноси коње и калпаке,
Испред подне рањене јунаке;
Па нанесе једнога јунака,
Узела га вода на матицу,
Окреће се низ воду Марицу.
Виђе јунак код воде ђевојку,
Па је поче Богом сестримити:
„Богом сестро, лијепа ђевојко !
„Баци мене једну крпу платна,
Извади ме из воде Марице,
,,Честиту ћу тебе оставити."
Ђевојка је за Бога примила :
Баци њему један крај од платна,
Извади га води на обалу.
На јунаку рана седамнаест;
На јунаку чудно одијело;
О бедри му сабља окована,
На сабљи су три балчака златна,
У балчацим три камена драга;
Ваља сабља три царева града.
»
2
Вели јунак Туркињи ђевојци : ,,Сестро моја, Туркиња ђевојко! „Кога имаш код бијела двора ?" Рече њему Туркиња ђевојка: Имам једну остарјелу мајку, И имадем брата Мустаф-агу.” Проговара добар рањен јунак: „Сестро моја, Туркиња ђевојко! „Иди кажи брату Мустафаги, Да ме носи двору бијеломе; „Код мене су три ћемера блага, У свакоме по триста дуката „Ја ћу један тебе поклонити, Други твоме брату Мустаф-аги, „А трећи ћу себе оставити, „Да ја видам моје грдне ране; Ако Бог да, те ране извидам, ,Честиту ћу тебе оставити ,,И твојега брата Мустаф-агу." Оде цура двору бијеломе, Те казује брату Мустаф-аги: „О мој брате, ага Мустаф-ага! „Добила сам рањена јунака „На Марици на води студеној; „Код њега су три фемера блага, „У свакоме по триста дуката: ,,Један хоће мене поклонити, „А други ће тебе, Мустаф ага, ,,А трећи ће себе оставити, „Да он вида своје грдне ране; ,,Немој ми се, брате, преварити,
39
и
„Да погубиш рањена јунака,
Донеси га двору бијеломе.”
Оде Туре на воду Марицу,
А кад виђе рањена јунака,
Узе гледат сабљу оковану:
Ману њоме, оде’јече му главу,
Скиде с њега дивно одијело,
Па он оде двору бијеломе.
Пред њега је сестра излазила,
А кад виђе, шта је учинио,
Она рече брату Мустаф-аги:
За што, брате, да од Бога нађеш!
„За што згуби мога побратима ?
„На што си се, болан, преварио?
„А на једну сабљу оковану!
„Еда Бог да, одсјекла ти главу!”
То му рече, уз кулу утече.
To
Мало време за тим постајало,
Дође ферман од цара Турскога
Мустаф-аги, да иде на војску.
Оде Мујо на цареву војску,
Припасао сабљу оковану;
А кад дође у цареву војску,
Гледа сабљу мало и велико ;
Никоме се извадити не да:
Оде сабља од руке до руке,
Дођ' у руке Краљевићу Марку,
Сама му се сабља извадила.
Кад је Марко сабљу загледао,
Ал' на сабљи три слова ришћанска :
Једно слово Новака ковача,
|