Page images
PDF
EPUB

Друго слово Вукашина краља,
Треће слово Краљевића Марка.
Пита Марко Туре Мустаф-агу:
„Ој Бога ти, Турско момче младо!
Откуд тебе ова бритка сабља?
„Или си је за благо купио?

99

[ocr errors]

Или си је у боју добио? Или ти је од баба остала ? „Или ти је љуба донијела,

99

90

95

„Донијела љуба од мираза?"

Вели њему. Туре Мустаф-ага:

„Ој Бога ми, каурине Марко!

100

„Кад ме питаш, право ћу ти казат:"

Све му каза, каконо је било.

Вели њему Краљевићу Марко:

„За што, Туре, да од Бога нађеш!

„Нијеси му ране извидао ?

105

„Данас бих ти дао агалуке
„Код нашега цара честитога."
Вели њему Туре Мустаф-ага:
„Бе не лудуј, каурине Марко!
„Да ти можеш добит ағалуке,
„Најприје би себе извадио;
„Већ дај амо сабљу оковану."
Ману сабљом од Прилипа Марко,
Скиде главу Турчин-Мустаф-аги.
Отидоше цару казивати,

Цар по Марка оправио слуге;
Како који Марку долазаше,
Марка зове, Марко не говори,
Већ он сједи, пије мрко вино;

110

115

Кад се Марку веће досадило,
Он пригрну ћурак наопако,
А узима тешку топузину,
Па отиде цару под чадора;
Колико се ражљутио Марко,
У чизмама сједе на серџаду,
Па погледа цара попријеко,
Крваве му сузе из очију.
Кад је царе сагледао Марка
И пред њиме тешку топузину,
Цар с одмиче, а Марко примиче,
Док доћера цара до дувара;

Цар се маши у џепове руком,
Те извади стотину дуката,
Па их даје Краљевићу Марку:
„Иди, Марко, напиј ми се вина;
„Што су ми те тако ражљутили ?".
„Не питај ме, царе поочиме!
, Познао сам сабљу баба мога;
„Да сам Бог до у твојим рукама,
И ти би ме 'вако ражљутно."
Па он уста и оде чадору.

58.

Диеш шо, мало друкчије.

Султан царе у Косово сиђе
Са својијех сто хиљада војске,
И он паде крај воде Ситнице,
Царев телал по ордији хода,
И продаје сабљу димишћију:

120

125

130

135

140

5

Тола сабља три стотин дуката,
Коре су јој три стотин дуката,
А гајтани три стотин дуката.
Ту се нико наћи не могаше,
Тко би сабљу за благо купио.
Намјера је намјерила Марка
На Турчина царева телала,
Па говори Краљевићу Марко:
„О Турчине, цареви телале!
„Дај да видим сабљу димишђију."
Даде Турчин ријечи не рече.
Гледа Марко сабљу димишћију,
Па говору цареву телалу:
„Даһу тебе девет стотиница

[ocr errors]

Све жутијех у злату дуката; „Но чу ли ме, цареви телале! „Да гледамо мјесто заклонито, „Да с' одавде мало уклонимо, „Да ти бројим све жуте дукате; „Мрзи ме се овђе распасиват’, „Да одпашем три ћемера злата, „Јер сам овђе Турком млого дужан, Не ће ми дат сабље исплатити." То је Турчин једва дочекао, Отидоше уз воду Ситницу Под бијелу камену ћуприју. Распаса се Краљевићу Марко, Те отпаса три ћемера злата, Па он стере зелену мавлуту, И истресе три ћемера злата; Турчин броји све жуте дукате,

10

15

20

25

30

35

Марко гледа сабљу димишћију,
Ал на сабљи три слова ришћанска:
Једно слово свети Димитрије,

Друго слово свети Аранђеле,
Треће слово краљу Вукашине.
Кад то виђе Краљевићу Марко,
Он ми пита царева телала :
„О Турчине, цареви телале!
„А тако ти Бога јединога!
„Откуд тебе сабља димишћија ?
„Или ти је од баба остала?
„Или ти је љуба донијела?
„Или си је ђегођ задобио ?"
Стаде Турчин Марку бесједити:
„Ој Бога ми, незнана делијо!
„Хоћу тебе право казивати:
„Није сабља од баба остала,
„Нити ми је љуба донијела,
„Већ чујеш ли, незнана делијо!
„На мејдану сабљу сам добио:
„Кад је Српско царство погинуло
„И два цара пала у Косову:
„Султан Мурат и царе Лазаре,
„Ја сам онђе сабљу задобио :
„Ја пораних рано на Ситницу,
„Да напојим дора дебелога,
„Намјера ме била намјерила
„На зелена свилена чадора,
„Под чадором лежи рањен јунак,
„Та страшан је, да га Бог убије!
„Брци су му по прсима пали,

40

45

50

55

60

65

99

99 99

[ocr errors]
[ocr errors]

„Покрио се зеленом мавлутом,
Поред њега сабља димишћија.
„Кад угледа мене рањен јунак,
„Он је мене Богом братимио:
„„Богом брате, незнана делијо!
„„Не сјеци ми моје русе главе,
„Грднијех сам рана допаднуо,
Скоро ће ми душа излазити,
„Причекај ме само до по сата,
Сарани ме крај воде Ситнице,
Ев' код мене три ћемера злата,
„И ево ти сабља димишћија,
„Која ваља хиљаду дуката,
"И ево ти свилена чадора.
„Ја му не шћех за Бога примити,
„Већ извукох рањена јунака,
„Тргох сабљу, одсјекох му главу,
„Узех њега за бијелу руку
„И баш ону за ногу десницу,
„Бацих њега у воду Ситницу.
„Ту сам чудан шићар задобио,
„И ту сам ти сабљу задобио.,
Кад то зачу Краљевићу Марко,
Он говори цареву телалу:

99.99

99.99

„О Турчине, да од Бога нађеш!

99

Оно j' био мој мио бабајко,

„Мој бабајко, краљу Вукашине !
„Да си њему душу причекао,
„Да си њега онђе саранио,
„Ја бих тебе љепше саранио
Па потеже сабљу димискију,

[ocr errors]

70

75

80

85

90

95

« PreviousContinue »