Page images
PDF
EPUB

Те Турчину одсијече главу,...
Узе њега за бијелу руку,

[ocr errors]

А за руку и за десну ногу,
Баци њега у воду Ситницу:
„Ид, Турчине, тражи баба мога."
Оде Марко у војску цареву
И однесе и сабљу и благо;
Питају га Турци јаничари:
„Ој Бога ти, Краљевићу Марко !
„Камо тебе цареви телале?"
А Турцима Марко одговара:
„Прођите се, Турци јаничари !
„Узе Туре гроше и дукате,
Пак отиде морем трговати
Сами Турци међу собом зборе:
„Тешко Турком тргујући с Марком !"

59.

99

Марко Краљевић и Филии
Маџарин.

Вино пије тридест капетана
У Карловцу 46) бијеломе граду,
Међу њима Вилип Маџарине,
А до њега Змај-Деспоте Вуче,
Докле су се вина напојили
И од вина ћеив задобили,
Па се вали тридест капетана,

100

105

110

5

46) Једни пјевају у Будиму мјесто у Карловцу, и онда Марко иде преко Бијограда.,

Што је који робља наробио, Колико ли глава осекао; Али вели Вилип Маџарине; „Браћо моја, тридест капетана! „Видите ли бијела Карловца "И у њему тридест и три куле? „Ја сам сваку главом накитио, „До нијесам кулу на ћуприји, "А и њу ћу скоро окитити „Русом главом Краљевића Марка.” То говори Вилип Маџарине, А мишљаше, никога не чује Од Маркових вјерних пријатеља; Ал' га чује Змај-Деспоте Вуче, Побратим је Краљевићу Марку, Па се скочи од земље на ноге, Доватио дивит и хартију, Те је ситну књигу написао Ка Прилипу граду бијеломе Побратиму Краљевићу Марку, Вако Вуче Марку говораше: „Чујеш ли ме, Богом побратиме ! „Ево имаш грдна душманина „У Карловцу Вилип-Маџарина, Он се јесте, брате, зарекао, „Да ће твоју укинути главу, „Њом бијелу накитити кулу; „Но се чувај, Богом побратиме, „Од Вилипа каке пријеваре." Па му Вуче, књигу оправио. А кад Марку ситна књига дође,

99

[ocr errors]

10

15

20

25

30

35

Те виђео, што му побро пише,
Он се скочи на ноге лагане,
Опреми се на бијелој кули,
И припаса сабљу оковану,
И пригрну һурак од курјака,
Па се скиде у арове доње,
Те опреми Шарца дебелога:
Покри њега суром међедином,
А заузда ђемом од челика,
Објеси му тешку топузину,
И гадаре с обадвије стране;
Па се Шарцу на рамена баци,
А упрти копље убојито,

Оде право низ Косово равно,
Од Пазара ломним Влахом Старим,
Па се спусти Ваљевској нахији,
Оде право преко Мачве равне
Докле дође шеру Дмитровици,
Туна Марко Саву пребродио,
Оде право преко Срема равна,
А кад дође ка Карловцу граду,
Оде Марко низ нову чаршију
Докле дође двору Вилипову,
Угна Шарца у мермер-авлију,
Па га догна пред бијеле дворе,
Ал Вилипа дома не бијаше,
Већ отиш’о у лов у планину,
Но му стоји љуба Анђелија,
А око ње четири дворкиње,
Те јој држе скуте и рукаве.
Када дође Краљевићу Марко,

40

45

50

55

60

65

Он јој Божју помоћ називао:
„Божја ломоћ, моја снахо мила!
„Јел код двора Вилип побратиме ?"
А вели му љуба Вилипова:

„Ид отале, гола дервишино!

„С такијем се Вилип не братими.”
Кад то чуо Краљевићу Марко,
Ꭹ Дари је, дланом по образу,
На руци му бурма позлаћена,
Начини јој рану на образу
И три здрава помјери јој зуба,
Па јој скиде три низа дуката,
Те их баци у свил’не џепове,
Па говори љуби Вилиповој:
„Поздрави ми Вилип-Маџарина
„Када дође озго из планине,
„Нека дође у нову механу,
„Да се рујна накитимо вина,
„Ни за моје ни његово благо,
„Већ за твога злаћена ђердана,”
Па окрену помамна Шарина,
Оде право у нову механу;
Одја Шарца, свеза пред механу,
А он сједе пити рујно вино.
Мало било, за дуго не било,
Дође Вилип двору бијеломе,
А срете га љуба Анђелија,
Рони сузе низ бијело лице,
Држи крвав јаглук у рукама,
А пита је Вилип Маџарине:
„Што је тебе, моја вјерна љубо?

70

75

80

85

90

95

100

[ocr errors]

„Те прољеваш сузе од очију,
„Држиш крвав јаглук у рукама ?"
Оде њему љуба говорити:
„Господару, Вилип-Маџарине!
„Ти кад оде у лов у планину,
„А ја стајах пред бијелом кулом,
„Враг донесе једну дервишину,
„На њему је ћурак од курјака,
„Па по ћурку сабљу припасао,
„Упртио копље на рамена,
„Па он јаше коња шаренога,
„Па га догна пред бијелу кулу,
„Мене Божју помоћ називао:

99 99

„Божја помоћ, моја снахо мила! „„Јели дома Вилип побратиме?"" „А ја њему Бога не приватих, „Но овако њему проговорих: ,,„Ид отале, гола дервишино!

[ocr errors]

„С такијем се Вилип не братими.” „А он догна коња шаренога, „Удари ме дланом по образу, На руци му бурма позлаћена, „Нагрди ми пребијело лице „А помјери до три здрава зуба; „Скиде с мене три низа дуката, „Па отиде у нову механу, "А тебе је 'вако поздравио: "Да отидеш у нову механу, ,,Да се рујна напојите вина, „Ни за твоје, ни његово благо, „Већ за мога злаћена ђердана.”

9999

105

110

115

120

125

130

« PreviousContinue »