Кад то зачу Вилип Маџарине,
А он рече љуби Анђелији:
Мучʼ, не плачи, моја вјерна љубо!
„Сад ће њега Вилип уватити,
„Довешћу га двору бијеломе,
„Нек ти нија у бешици сина."
На окрену суру бедевију,
Оде право низ нову чаршију
Доке дође пред нову механу,
Али Шарац везан пред вратима,
Вилип нагна суру бедевију,
Да уиђе у нову механу,
Али не да Шарац од мејдана,
Већ кобилу бије по ребрима ;
Наљути се Вилип Маџарине,
Па потрже перна буздована,
Оде бити пред механом Шарца;
Ал' пропишта Шарац пред механом:
„Авај мене до Бога милога!
!"
„Бе погибох јутрос пред механом „Од силнога Вилип-Маџарина „А код мога славна господара Но му рече из механе, Марко : „Пропушти га у механу, Шарче!" 155 Кад је Шарац саслушао Марка, Пропусти га у нову механу. А кад Вилип уђе у механу, А он Марку Бога не назива, Веће трже тешку топузину, Па удари Краљевића Марка, Удари га у плећи јуначке,
Али Марко ни хабера нема,
Веће вели Вилип-Маџарину:
*
„Сједи с миром, Маџарско копиле! 165
99
„Не буди ми по кожуху буха,
99
Већ одјаши, да пијемо вино,
,,Па још има дана за мејдана."
Ал то Вилип не слушаше Марка,
Већ га уд’ри у десницу руку,
Те му разби чашу позлаћену
А просу му црвенику вино.
Кад то виђе Краљевићу Марко,
А он скочи од земље на ноге,
На Маџара јуриш учинио,
Његову му сабљу уграбио,
Те га њоме Марко ударио,
Удари га по десну рамену,
Раздвоји га на седлу бојноме;
Па кроз њега Марко доватио
На вратима мермера камена,
И њега је пола пресекао,
Па је оштру сабљу загледао,
Па говори Краљевићу Марко:
,,Мили Боже, чуда великога!
„Добра гвожђа у лоша јунака !"
Њоме ману, оде јече му главу,
Па је Шарцу баци у зобницу,
Оде право двору Вилипову,
Te му оби бијелу ризницу,
Из ње Марко повадно благо,
Па отиде друмом пјевајући,
Оста Вилип ногом копајући,
А љуба му млада кукајући.
60.
Марко Краљевић и бег Костадин.
99
Коње јашу до два побратима,
Бег Костадин и Краљевић Марко,
Бег Костадин беседио Марку:
,,Побратиме, Краљевићу Марко!
„Да ти мени о јесени дођеш,
„О јесени, о Дмитрову данку, ·
„А о моме креноме имену,
,,Па да видиш части и поштења,
„А и лепа, брате, дочекања,
„И господске ђаконије редом."
Ал беседи Краљевићу Марко:
Не вали се, беже, с дочекањем!
„Кад ја тражи брата Андријаша,
„Ја се деси у двору твојему
„О јесени о Дмитрову данку
„А о твоме креноме имену,
„Видио сам твоје дочекање,
„И види ти до три нечовештва.
Ал беседи беже Костадине:
,,Побратиме, Краљевићу Марко !
„Та каква ми нечовештва кажеш ?”
Вели њему Краљевићу Марко:
„Прво ти је, брате, нечовештво :
„Дођоше ти до две сиротице,
„Да ј' нараниш леба бијелога
В
„И напојиш вина црвенога;
,,А ти велиш двема сиротама:
99 99
Ид'т' одатле, један љуцки гаде! ,,Не гад те ми пред господом вина. „А мени је жао, беже, било, Жао било двеју сиротица,
-99
99
Па ја узе до две сиротице,
Одведо и доле на чаршију,
Нарани и леба бијелога
99
99
„И напоји вина црвенога,
„Па покроји на њи чисти скерлет,
Чисти скерлет и зелену свилу,
,,Па и онда посла двору твоме,
„А ја, беже, гледим из прикрајка,
Како ћеш и онда дочекати;
99
„А ти узе једно сирочади,
„Узе њега на лијеву руку,
Друго узе на десницу руку,
幸
„Однесе и у дворе за столе : „Јед те, пијте, господски синови. „Друго ти је, беже, нечовештво : „Што су били стари господари, Па су своју азну изгубили,
99
И на њима стари скерлет беше,
99
, Оне мећеш у доњу трпезу;
,, А који су нови господари
од скора азну заметнули
И на њима нови скерлет беше,
99
Оне мећеш у горњу трпезу,
„Пред њи носиш вино и ракију
„И господску ђаконију редом.
„Треће ти је, беже, нечовештво :
Ти имадеш и оца и мајку,
„Ни једнога у асталу нема,
99
„Да ти пије прву чашу вина."
61.
Марко Краљевић и Алил- аға.
Појездише до два побратима
Преко красна места Цариграда:
Једно јесте Краљевићу Марко,
А друго је беже Костадине.
Та и поче беседити Марко :
,,Побратиме, беже Костадине!
99
Сад ја идем преко Цариграда, „Тева м' која сукобити беда, „Те ме тева на мејдан зазвати; „Ја ћу с' тешко болан учинити , Од зла бола тешке срдобоље.” Пак се Марко болан учинио Без болести, од мудрости тешке, По добру се Шарцу положио, На седло се срцем наслонио, Тако иде преко Цариграда. Добра копца сукобила Марка, Сукоби га царев Алил-ага, И за агом тридест јањичара ; Алил-ага беседио Марку: „О јуначе, Краљевићу Марко! „Ајд’ на мејдан, да с' надстрељујемо, „Па ако ти Бог и срећа даде,
|