„Па се кунем капи на кољену: „Тврда вјера! оставит' те не ћу, „Тврда вјера! преварит'те не ћу; 55 99.99 И сунце је вјером преврнуло, „Те не грије зими к'о и љети, „А ја вјером преврнути не ћу." „То промисли Арапка ђевојка, „Проми мислила, да се кунем њојзи : „Једно вече бјеше омркнуло, ,Отвори ми од тавнице врата, „Изведе ме из тавнице, мајко, „Доведе ми помамна Шарина, „И још себе бољег од Шарина, „На обадва бисаге дуката, „Донесе ми сабљу оковану; , Отале се доватисмо коња „И одосмо кроз земљу Арапску. „Каде јутро бјеше освануло, „И ја сједох, мати, отпочиват „А уза ме Арапка ђевојка, „Загрли ме црнијем рукама, „Кад погледах, моја стара мајко, „Она црна, а бијели зуби, „То се мене мучно учинило, „Ја потегох сабљу оковану, „Ударих је по свилену пасу, „Кроз њу сабља, мати, пролећела; „Приватих се мојега Шарина, „Још Арапци глава проговара: ,,Богом брате, Краљевићу Марко! ,,Немој, болан, мене оставити!"" 29 60 65 70 75 80 „Ту сам, мати, Богу згријешно, „А велико благо задобио, „Те ја градим млоге задужбине." 65. Марко Краљевић у Азачкој м а м н и ц и. (комад од пјесме). Боже мили! на свем тебе вала! 85 5 10 15 20 'Бевојка је за Бога примила, 99 29 29 99 И на јемца Бога истинога, „Да ја идем до Прилипа града, „Да донесем за откупа благо, „Вјера моја, двадесет товара; „Ако ли ми вјеровати не ће, Нек ме пусти из тамнице клете, „Па нека ме у гвожђе окује, „Ја ћу ситну књигу оправити „Мајци мојој у Прилипа града, „За откуп ће донијети благо; У тамници живити не могу.’ Кад ђевојка р’јечи разумјела, Она оде краљу на дивана, Када бабу на диван изиђе, Питао је од Азака краљу: „Ој Бога ти, мила ћери моја! Шта је тебе тамо нестануло? 24 99 39 Ил' ти мало свиле и кадиве, „И резане, па и нерезане?" 25 30 35 40 45 50 99 Бесједи му лијепа ђевојка: 99 "" Но ево ти поклон и поздравље „А од сужња Краљевића Марка, „Да га пустиш из тамнице, бабо, ,,А на вјеру и на вересију „И на јемца Бога истинога, „Док отиде до Прилипа града, „За ОТКУП ће донијети благо, „Донијети двадесет товара; 99 99 Ако ли му вјеровати не ћеш, 21 "" „Кад допадне таке муке Марко, 55 60 65 70 75 80 „Изнијећу туцка на сокаке, „Нека проси, нек се лебом рани.” Кад ђевојка р’јечи разумјела, Она оде на тамницу Марку, Све му каза, како краљу каже. Каде зачу Краљевићу Марко, Пишти Марко, до Бога се чује, Па ђевојци био говорио: ,,Богом сестро, краљева ђевојко ! „Донеси ми дивит и хартије, „Да ја китим једну ситну књигу, „Да је пратим у Прилипа к Мајци, „Нек продаје земље и градове, „Нек продаје, нек за душу даје, ,,Нек се рани и ода зла брани; „Вјерној љуби, нек се преудаје; „Милој сеји, да с' не куне мноме; ,,Мене вође кости иструнуше „У тамници Азачкој проклетој.” Донесе му дивит и хартију, Te je ситну књигу накитио, Не кити је, куд је њојзи каже, Но је кити преко мора сињег, Преко мора до града Солуна, До Дојчила Богом побратима: ,, Дојчило, Богом побратиме! „Тешке сам ти муке допаднуо, „Тешке муке, у Арапске руке, ,,Допаднуо ропства и тамнице, ,,А проклете Азачке тамнице; „У тамници живити не могу, 99 85 90 95 100 105 110 115 |