Тамница је кућа необична; ,,Избави ме, ако Бога знадеш!" Па дозивље сивога сокола : ,,О соколе, пуст ми не остао ! „Носи књигу ка граду Солуну, ,,Ка Дојчилу Богом побратиму, „Нек избави мене из тамнице. Узе соко ону ситну књигу, Па се изви небу под облаке, Нраво оде ка Солуну граду Баш у јутру у свету неђељу, Ал' бијаше господа Солунска, Ал' бијаше у бијелој цркви На јутрењи и на летурђији, Паде соко на бијелу цркву, Пишти соко, до Бога се чује, Познаде га Дојчило војвода, Па ишета из бијеле цркве, Те он сједе у сребрна стола, К њему дође сив-зелен соколе, Испод крила ситну књигу пушти. Узе Дојчил ону ситну књигу, Кад он виђе, што му књига каже, Ꭹ дари се по кољену руком, Нова чоха прште на кољену И од злата бурма на рукама, Сузе рони низ бијело лице: ,,Ала! брате, Краљевићу Марко! „Тешке ти си муке допанно! „Без јада се избавити не ћеш." Па он мисли, што ће и како ће,

,

120

125

130

135

140

145

Све мислио, на једно смислио,
Па узимље боју карабоју,
Бијело је обојио лице,
Начини се црни Арапине,
Па изведе добра коња дора,
На добра се дора дохитно
Право оде ка Азаку граду.
Кад је био низ поље Азачко,
Тешко био наљутио дора,
Добар доро на колаче скаче,
У пријеко дванаест аршина,
У дужину двадест и четири,
У висину три копља јуначка 48),

150

155

48) У Будиму су прије осам година прештампане из друге и чешерше књиге пређашњега изданија све пјесме о Марку Краљевићу под именом :,,Песме Кралѣвића „Марка совокуплѣне изъ различити юначки песна„рица. Изданіемъ Консшаншина Каулиціе, Книго, продавца Ново-Садскога. (Serbische Heldenlieder) у „Будиму Писмены Крал: Всеучилища Пештанскогъ. „1836.” (на осмини 125 страна). Да су пјесме ове прештампане вјерно, од слова до слова, онда ја овдје не бих ни спомињао неправде, коју ми је књижар с тијем учинио свога добитка ради; али су оне тобожњијем поправљањем тако искварене и нагрђене, да је криво по сав народ наш и срамота готово по све наше књижевнике данашњега нараштаја. Не само што је Г. Каулиција, или неко други на његову молбу или за пла ту, у овој пјесми овдје додао из своје главе 36 стихова (те пјесму тобоже довршно), него су и у другима

66.

Марко Краљевић и Арапин.

Кулу гради црни Арапине,
Кулу гради од двадест тавана,

многе ријечи (на стотине) измијењане и читави стихови нагрђени. Ја ћу овдје чуда ради додати само неколико примјера, које сам опазио гдје сам у књижицу загледао, а сву је редом нијесам ни читао. Тако н. п. у пјесми Сестра Леке капещана (стих 470-477) :

арешшамиано :

у оригиналу : Шта с видио, шта си смило- Шта с видіо шта си смило

вао

вао

А на томе војводи Милошу,

На шомъ швоме Войводи

Милошу,

Ђе је виђен, ђе је снажан ју- Ди в виђенъ дил е снажанъ

юнакь,

нак;

Јеси л' чуо, ђе причају људи, Нисил’

чуо

шша говор е

люди,

Ђе j' Милоша кобила родила, да в Милошь одъ кобиле

potenz,

А некака сура бедевија, И що нека сура бедевія, Бедевија, што ждријеби ждра-Бедевiн што ждреби ждра

лbee,

ле,

Нашли су га јутру у ерђели. Нашли су га зором, у ергели. Тако у пјесми Марко Краљевић и Арапин (стих 5 и 6): мјесто: арешшамиано : Ударно стакла у пенџере, |Прилеиіо стакла на пенџере, Простръо је свилом и кадифом Просшрео в свилу и кадифу. За харшију би се могло казати прилепио на пениеpe, а за стакло се говори ударио у пенџере; тако

Украј сињег мора дебелога;
Кад је Арап кулу начинио,

је у оригиналу смисао, да је Арапин прострьо (застръо) кулу свилом и кадифом, а не свилу и кадифу ! Тако у пјесми Женидба Марка Краљевића (стих 6):

ирешшамиано :

мјесто:

А не може служит' мрка вина А не може служит' Марка віномъ (!!!).

А у пјесми Смрш Марка Краљевића (стих 69) :

мјесто :

ирешшамиано:

Л'јеп ти бјеше, ја за мало| Лівиъ шы быше я за мало доба (?!!!).

ода

Тако је прештампано „чинишь задужбине" мјесто
„градиш задужбине", а у Српскоме је рјечнику (код
ријечи задужбина) назначена разлика између гра.
диши задужбину и чиниши задужбину! Тако је у
пјесми Марко Краљевић и Муса кесеџија (у стиху
10) од „одврћ ћу се” начињено „одврш” ћу се"! Та-
ко је у пјесми Урош и Мрљавчевићи (у стиху 71) од
сагр’јешио начињено согрѣші, а у пјесми Марко
Краљевић и кћи краља Арапскога (у стиху 4) од
згријешио начињено согрешіо; а и Француз у Пари-
зу, који је ноле учио познати разлику између Славен-
скијех нарјечија, може знати, да у овакијем догађајима
није Српски со (него са, или су, или с
-које се пред
гдјекојијем словима претвара у з, као изуж -)!
Тако је у пјесми Смрш Марка Краљевића (у стиху
109) мјесто „нек се цркве красе” прештампано „нек се
Цркве красу”! Тако је у пјесми Марко Краљевић и
кки краља Арапскога на два мјеста (у стиху 35 н 37)
од „По шом” начињено „По шимъ”! А у тој истој
пјесми (у стиху 16) „од извадисмо кавгу” начињено
је „завадисмо кавгу”! По народноме говору кавга се

―

5

Ударио стакла у пенџере,
Простро је свилом и кадифОМ,
Па је онда кули говорио:
„Што ћеш пуста у приморју, куло?
,,Кад по тебе нитко шетат' нема:
„Мајке немам, а сестрице немам,
,,А јоште се оженио нисам,
„Да по тебе љуба моја шеће;
„Ал' тако ме не родила мајка,
„Већ кобила, која бедевију,
„Запросићу у цара ђевојку;
„Јал' ће ми је царе поклонити,
„Јали ће ми на мејдан изићи."
To je Арап кули изрекао,
Па он одмах ситну књигу пише,
Те је шаље цару у Стамбола:
,,Господине, царе од Стамбола!
,,Код мора сам кулу начинио,
„По њојзи ми нитко шетат' нема,
„А јоште се оженио нисам;

10

15

20

не може завадиши, него се замешне, учини, огради н (у пјесмама) извади; а људи се засаде, те постане кавга ! и т. д.

Кад се ова ствар расуди са свију страна, онда се може казати, да је ово право мјерило жалоснога стања данашње наше литературе. По овоме сад сваки паметан човјек може помислити: кад се овако чини с народнијем пјесмама, које су наштампане, по свијету се разишле и на различне језике превођене, а шта би од њих било, да су их оваки наши књижевници скупљали и први пут штампали?