„А ево га, драги господару !" 350 „А Јоване, све ти просто, синко! „Што учини од оца својега? 355 Ја сам река”, никад доћи не ћеш.” Не дај мајку, дијете Јоване! „Изгорје ти мајку огањ живи." Но јој Јован ријеч говорио : „А нека те, проклета ти душа !" Сва изгорје о његовој души. 99 9. Браћа и сестра. Рани мајка девет мили сина Њу ми просе млоги просиоци: 360 365 5 Једно бане, друго џенерале, 99 Ми ћемо те често походити: 6) с преко мора" мјесто: из преко мора. 10 15 20 25 30 35 „Идте доље, два моја анђела, 40 45 50 Мало ближе пред његишетала, Од жалости врло заплакала, 55 Руке шире, у лице се љубе; Па је сеја брату бесједила : "Јесте л' ми се, брате, затјецали, „Кад сте мене младу удавали, 60 „Да ћете ме често походити: 99 „У години свакога мјесеца, „У мјесецу сваке неђељице? ,, Ево данас три године дана „Нијесте ме јоште походили!" Још је њему сеја бесједила: „Што си тако, брате, потавњео 65 ,, 99 „Баш кан да си под земљицом био?” Бесједи јој нејачак Јоване: „Шути, сејо, ако Бога знадеш! Мене јесте голема невоља : „Док сам осам брата оженио, „И дворио осам милих снаха; А како се браћа иженише, „Девет б’јелих кућа начинисмо; За то сам ти поцрњео, сејо." И он био три бијела дана. Опрема се сестрица Јелица, И опрема господске дарове, Да дарује браћу и снашице: Браћи реже свилене кошуље, А снахама бурме и прстење. Ал' је Јово врло устављаше: „Ти не иди, моја мила сејо, „Док још браће у походе дође." Ал Јелица останути не ће; Она спреми господске дарове; Отале се Јово подигао И са шњиме сестрица Јелица. А кад близу двора долазише, Код двора је пребијела црква. Па бесједи нејачак Јоване: „Ти почекај, моја мила сејо, „Док ја одем за бијелу цркву: „Кад смо средњег брата оженили, „Ја сам златан прстен изгубио, „Да потражим, моја мила сејо." Оде у гроб нејачак Јоване, 70 75 80 85 90 95 А остаде сестрица Јелица Чекала га, па га потражила, 100 Ал' код цркве млого ново гробље: Ту се одмах јаду осјетила, Бе ј' умръо нејачак Јоване. 99 99 Већ Јелица твоја мила шћерца." Па јој мајка отворила врата, 10. Милан-бег и Драгушин-бег. Два се брата врло миловала: 105 110 115 120 |