И крстове од часнога древа;
А Никола воде и бродове;
Па одоше Богу на диване,
Молише се три бијела дана
И три тавне ноћи без престанка,
Молише се, и умолише се:
Бог им даде од небеса кључе,
Затворише седмера небеса,
Ударише печат на облаке,
Те не паде дажда из облака,
Плаха дажда, нити роса тиха,
Нит' обасја сјајна мјесечина;
И не роди вино ни шеница,
Ни за цркву часна летурђија,
Пуно време за три годинице;
Црна земља испуца од суше,
У њу живи пропадаше људи;
А Бог пусти тешку болезању,
Болезању страшну срдобољу,
Те помори и старо и младо,
И растави и мило и драго.
Што остало, то се покајало,
Господина Бога вјеровало.
И осташе Божји благосови,
Да не падне леда ни снијега
До један пут у години дана;
Како онда, тако и данаске.
Боже мили, на свем тебе вала!
Што је било, више да не буде!
Оиеш шо, али друкчије.
(из Црне горе).
Збор зборише Божи апостоли,
Збор зборише на небеска врата,
Отуд дође Громовник Илија,
А пита та Огњана Марија:
„Бе си био, мој брате Илија ?".
„Казаћу ти, Огњана Марија :
Ја сам био у земљу проклету,
„Бено јесте Боже незаконство :
Бе не моле Бога, да помогне,
И не слуша пород родитеља,
„А не слуша млађи старијега;
Ђе кум кума не држи за кума, „Бевер снаси о срамоти ради;
Бе брат брата по судовим ћера „И мучи га муках пред Турцима; „Не светкују свеца никаквога,
Нити жегу у цркву свијеће,
Нити служе Божу летурђију.”
Оно рече, на ноге устаде,
И Господске даре дијелише,
Што је њима Господ поклонио:
Свети Петар и апостол Павле
Ев' узеше пуње и шеницу 1),
Свет’Илија грома небескога,
1) У Црној се гори луње зове оно вино, с којијем се устаје у славу ; а шеница се овдје спомиње ради
кољива, поскура и крснога колача,
А Марија муњу и стријелу,
Свети Тома печат од облаках,
Аранђео јесење бријеме,
А Никола на воду бродове,
Свети Спасе житњега цвијета,
Свети Саво леда и снијега,
Свети Јован сабор анђелима,
А Ђорђије прољетње цвијеће.
Кад анђели 2) даре дијелище,
Они св’јету муке ударише:
Илија их громовима гађа,
А Марија муњом и стријелом;
Не могли их Богу обрнути.
Аранђео навали бријеме,
Никола им затисну бродове,
Свети Петар и апостол Павле
Узеше им пуње и шеницу
И од земље свакоји берићет;
Па их Боже сунце изгорело,
Торело их три године данах,
Док узавре мозак у јунака,
Докле пуче ками у лугове,
А осану гора проз планине;
Докле црна земља испуцала,
Пуче црна земља по три лакта,
Те се ломе коњи и јунаци;
Свети Саво пуштио снијега,
Три године снијег не опаде,
Док у свијет ништа не остаде,
И овчари овце изгубише,
2) У више пјесама слушао сам, да се свеци зову анђели.
Из свијета челе побјегоше,
Са свијем се свијет дотамани,
До у Ср’јему, у то мјесто жупно;
Е се купе Сријемски главари
На сакупу пред бијелом црквом,
Ту дођоше млоги свештеници,
Посједаше, ђе је мјесто коме;
Отуд дође самоуче ђаче,
Па им ђаче ријеч проговара:
Сви се, браћо, на ноге дигните,
„И пружите мене десне руке,
„Вјеру дајте, да ме не варате!"
Сви једанак од земље скочили,
И сви ђаку десну руку дају;
Таде ђаче њима проговара:
, Хоʼте, Богу да се обрнемо!
„Да служимо Божу летурђију,
„Да молимо Бога по закону
Сви се бјеху к Богу обрнули,
По три пута љубе земљу црну;
И послуша пород родитеља,
И послуша млађи старијега,
И брат брата не води на суду,
Ни га мучи муках пред Турчином,
И светкују свеца свакојега,
И сви моле Бога милоснога
Без престанка и дневи и ноћи
По правилу, каʼ је Богу мило;
И Бот им је услиша молитве,
Смилова се Бог на сиротињу,
Те се опет свијет наслиједи.
Бакон Стефан и два анђела.
Рано рани ђаконе. Стеване
У недељу пређе јарка сунца,
Пређе сунца и пре летургије,
Он не иде у бијелу цркву,
Већ он иде у то поље равно,
Те он сеје белицу пшеницу,
Ал етоти два путника стара,
Божју су му помоћ називали:
„Божја помоћ, ђаконе Стеване !”
А он њима лепие одговара:
„До Бог добро, два путника стара!”
Ал беседе два путника стара:
„Бога теби, ђаконе Стеване!
„Која теби велика невоља,
„Те си тако рано уранио
„У недељу пређе јарког сунца,
„Пређе сунца и пре летургије,
„Па ти сејеш белицу пшеницу ?
Или си се јунак помамио;
„Или си се данас потурчио,
Часног крста под ноге згазио,
, Часног крста и красног закона,
И своју си веру изгубио;
„Те си тако рано уранио
У недељу пређе јарког сунца, „Пређе сунца и пре летургије, Па ти сејеш белицу пшеницу Ал' беседи ђаконе Стеване:
|