„Јер помињеш Краљевића Марка ?

29

99

99

991

И кости су њему иструнуле; Има пуно три године дана Како сам га врг’о у тавницу, „Нијесам је више отворио. Вели њему хоџа Ћуприлијћу: ,,На милости, царе господине! „Шта би дао ономе јунаку, „Који би ти жива казʼо Марка ?” Вели њему царе господине: „Дао бих му на Босни везирство „Без промјене за девет година Да не тражим паре ни динара. Скочи хора на ноге лагане, Те отвори на тавници врата, И изведе Краљевића Марка, Изведе га пред цара честитог; Коса му је до земљице црне, Полу стере, полом се покрива; Нокти су му орати би могʼо; Убила га мемла од камена, Поцрнио, као камен сињи. Вели царе Краљевићу Марку: „Јеси л’ђегођ у животу, Марко ?". „Јесам, царе, али у рђаву." Сједе царе казивати Марку, Што је њему Муса починио ; Па он пита Краљевића Марка: „Можеш ли се, Марко, поуздати, „Да отидеш у приморје равно, „Да погубиш Мусу кесеџију ?

50

55

60

65

70

75

мая мать

„Даћу блага, колико ти драго. Вели њему Краљевићу Марко: „Аја, Богме, царе господине! „Убила ме мемла од камена, „Ја не могу ни очима гледат, Камо л' с мусом мејдан дијелити! „Намјести ме ђегођ у механу, жол 85 „Примакни ми вина и ракије „И дебела меса овнујскога, „И бешкота љеба бијелога; ДАЛА „Да посједим неколико дана, „Казаћу ти, кад сам за мејдана. Цар добави три бербера млада : Један мије, други Марка брије, А трећи му нокте сарезује; Намјести га у нову механу, Примаче му вина и ракије И дебела меса овнујскога, И бешкота љеба бијелога. Сједе Марко три мјесеца дана, Док је живот мало повратио ; Пита царе Краљевића Марка : „Можеш ли се веће поуздати ? „Досади ми љута сиротиња „Све тужећи на Мусу проклетог." Вели Марко цару честитоме: „Донеси ми суве дреновине ,,Са тавана од девет година, „Да огледам, може ли што бити,” Донеше му суву дреновину, Стеже Марко у Десницу руку,

;

39

80

90

95

100

105

Прште дрво на двоје на троје ; Ал' из њега вода не удари: „Богме, царе, јоште није време. Тако стаде јоште мјесец дана, Док се Марко мало поначини; Када виђе, да је за мејдана, Онда иште суву дреновину. Донесоше дреновину Марку; Кад је стеже у десницу руку, Прште пуста на двоје на троје, И дв'је капље воде искочише. Гада Марко цару проговара: „Прилика је, царе, од мејдана." Па он оде Новаку ковачу: „Куј ми сабљу, Новаче ковачу! „Какву ниси прије саковао." Даде њему тридесет дуката, Па он оде у нову механу, Пије вино три-четири дана, Пак пошета опет до Новака: „Јеси л', Ново, сабљу саковао ?" Изнесе му сабљу саковану. Вели њему Краљевићу Марко: ,,Јели добра, Новаче ковачу ?" Новак Марку тихо говорио: ,,Ето сабље, а ето наковња, „Ти огледај сабљу каква ти је. Ману сабьом и десницом руком И удари по наковњу Марко, Наковња је пола пресјекао, Па он пита Новака ковача:

99

110

115

120

125

130

135

140

Новаче ковачу

"9

„Ој Бога ти,
„Јеси л' и кад бољу саковао ?"
Вели њему Новаче ковачу:
„Ој Бога ми, Краљевићу Марко !
„Јесам једну бољу саковао,
„Бољу сабљу, а бољем јунаку:
„Кад с’ одврже Муса у приморје,
„Што сам њему сабљу саковао,
„Кад удари њоме по наковњу,
Ни трупина здрава не остаде.”
Ражљути се Краљевићу Марко,
Па говори Новаку ковачу!
„Пружи руку, Новаче ковачу!
„Пружи руку, да ти сабљу платим.”
Превари се, уједе га гуја,
Превари се, пружи десну руку,
Ману сабљом Краљевићу Марко,
Одсјече му руку до рамена:
,,Ето сада, Новаче ковачу!
„Да не кујеш ни боље ни горе;
,, А нај тебе стотину дуката,
„Те се рани за живота твога."
Даде њему стотину дуката,
Пак посједе Шарца од мејдана,
Оде право у приморје равно,
Све се скита, а за Мусу пита.
Једно јутро бјеше поранио
Уз Клисуру тврда Качаника,
Ал' ето ти Мусе кесеџије,
На вранчићу ноге прекрстио,
Топузину баца у облаке,

145

150

155

160

165

29

Дочекује у бијеле руке.
Кад се један другом прикучише,
Рече Марко Муси кесеџији:
"Дели Муса! уклон' ми се с пута,
„Ил’сʼ уклони, ил' ми се поклони.”
Ал' говори Муса Арбанаса:
„Прођи, Марко, не замећи кавге,
„Ил' одјаши, да пијемо вино;
А ја ти се уклонити не ћу
Ако т” и јест родила краљица
„На чардаку на меку душеку,
„У чисту те свилу завијала,
А злаћеном жицом повијала,
Одранила медом и шећером;
„А мене је љута Арнаутка да
„Код оваца на плочи студеној,
„црну ме струку завијала,
„А купином лозом повијала,

"

99

I meal

"

LO

29

Одранила скробом овсенијем; 190
„И још ме је често заклињала,
Да се ником не уклоњам с пута.”
Кад то зачу од Прилипа Марко,
Он тад, пушћа своје бојно копље
Своме Шарцу између ушију
Дели-Муси у прси јуначке,
На топуз га Муса дочекао,
Преко себе копље претурно,
Пак потеже своје бојно копље,
Да удари Краљевића Марка,
На топуз га Марко дочекао,
Пребио га на три половине.

175

180

185

195

200