,,Ево, море, Краљевића Марка!"
Поврати се Ђемо Брђанине.
Поузда се Краљевићу Марко,
Да ће утећ' на своме Шарину
Па побјеже пољем широкијем,
За њиме се Ђемо натурио.
Брз је Шарац, утећи му шћаше,
Ал' потеже Бемо топузину,
Па заљуља покрај себе номе
Јадна Марка међу плећи живе,
Паде Марко у зелену траву,
Марко паде, а Бемо допаде,
Свеза Марку наопако руке,
Па извади синџир из егбета,
Окова га све у гвожђе љуто:
А на ноге двоје букагије,
А на руке двоје белензуке,
А на грло синџир гвожђе тешко;
Па посједе његова Шарина,
A А дората води у поводу,
Привезао Марка за дората,
Оде право бијелу Ориду,
Под Оридом вјешала огради,
Да објеси Краљевића Марка;
Моли му се господа ришћанска :
„Богом брате, Бемо Брђанине!
„Ту нам немој објесити Марка,
,,Не ће родит вино ни шеница,
,,Ево тебе три товара блага."
Узе Ђемо три товара блага,
Води Марка граду Вучитрну,
99
Па под градом вјешала огради,
Хоће Бемо да објеси Марка ;
Моли му се господа ришћанска :
,Богом брате, Бемо Брђанине!
„Ту нам немој објесити Марка,
„Не ће родит вино ни шеница,
Ево тебе три товара блага."
Узе Ђемо три товара блага,
Гони Марка бијелу Звечану,
И ту Ђемо вјешала огради,
Да објеси Краљевића Марка ;
Моли му се господа Звечанска :
29
29
,Богом брате, Ђемо Брђанине! „Ту нам немој објесити Марка, ,,Не ће родит вино ни шеница,
Ево тебе три товара блага."
Узе Бемо три товара блага. Отале се Бемо подигао Кроз некакву Јањину планину. Тешко Бемо ожедњео бјеше, Дели-Марку тихо говораше : ,,Знаш ли, Марко, воде ја механе? 125 „Тешко ме је освојила жеђа." Вели њему Краљевићу Марко: ,,Тако, Бемо, не раде јунаци, Већ закољу коња ја сокола, „Напију се крви од гръоца.' Вели њему Ђемо Брђанине: „Нит' ћу клати коња, ни сокола, „Већ ћу заклат' тебе Краљевића, „Па се напит' крви од гръоца.
99
99
А
Па потеже сабљу оковану,
Да закоље Краљевића Марка.
Вели њему Краљевићу Марко:
Има, Бемо, бијела механа,
„И проклета крчмарица Јања,
,,Сад не ми се осветити Јања:
Доста сам јој вина потрошио,
„А нијесам дао ни динара."
То је Ђемо једва дочекао.
У то доба пали пред механу,
А испаде крчмарица Јања,
Кад сагледа савезана Марка,
Марко на њу очим' преваљује,
Насмија се крчмарица Јања:
,,Бе аферим, јунак од јунака!
„Боже мили, на свему ти вала!
„Кад ја виђех савезана Марка!
„Појићу те, Брђанине Ђемо,
„Без бијеле паре и динара
„Баш ак' хоћеш три бијела дана."
Па под Ђемом коња уватила,
Одведе га у механу билу,
Донесе му вина и ракије.
Пије вино Брђанине Ђемо,
А наздравља Краљевићу Марку,
Наздравља му, али му не даје.
Кад се Ђемо накитио вина,
Донесе му крчмарица Јања
Рујна вина од седам година,
Меће у њег' биље свакојако.
Паде Бемо главом без узглавља,
Скочи Јања на ноге лагуне,
На свом побру гвожђе отвораше,
А на Ђема Марко удараше;
Кад удари синџир гвожђе тешко,
Па засједе пити рујно вино,
Удари га чизмом и мамузом:
„Устан,, Бемо, да пијемо вино."
Кад погледа Бемо Брђанине
Више себе Марка Краљевића,
А на врату синџир гвожђе тешко,
Скочи Бемо на ноге лагане,
Синџир гвожђе земљи притезаше,
Он потеже рукам и ногама,
Попуцују руке из рамена,
Попуцују ноге из кољена;
Ал' је тврдо гвожђе уватило.
Сједе Ђемо на земљицу црну,
Марко сједе пити мрко вино,
А наздравља Бему Брђанину,
Наздравља му, али му не даје.
Кад се Марко накитио вина,
Онда Шарца свеза за дората,
А за Шарца Бема Брђанина,
Па усједе Бемова дората,
Оде право граду Вучитрну;
Изилази господа ришћанска :
,,Богом брате, Краљевићу Марко!
„Објеси нам Ђема Брђанина,
Ево тебе три товара блага."
Марко њима три товара врати,
Што су дали Бему Брђанину,
99
99
Па он оде бијелу Звечану;
Ту господа Српска излазила :
,Богом брате, Краљевићу Марко!
,,Објеси нам Ђема Брђанина,
Ево тебе три товара блага."
Марко њима три товара врати,
Што су дали Бему Брђанину;
Оде Марко бијелу Ориду,
Ту излази господа ришћанска:
„Богом брате, Краљевићу Марко!
Објеси нам Ђема Брђанина,
Ево тебе три товара блага."
Марко не ће да узима блага,
Већ он њима три товара врати,
Што су дали Бему Брђанину;
Код Орида начини вјешала,
И објеси Бема Брђанина.
Па он узе рибе од Орида,
Оде право бијелу Прилипу,
Те он слави свога светитеља.
99
69.
Марко Краљевић укида свадба
рину.
Поранио Краљевићу Марко,
Поранио низ Косово равно,
Кад је био на води Сервани,
Сукоби га Косовка девојка,
Божју помоћ назива јој Марко:
,, Божја помоћ, Косовко девојко !”
|