99

99

Девојка се до земље поклања:
Здраво да си, делијо незнана !"
Ал' јој Марко поче беседити:
, Драга сестро, Косовко девојко !
,,Лепа ти си, секо, млађа била!
„Красна ти си стаса и узраста!
„Руменила, господска погледа!
„Ал' те, секо, коса покварила ;
„Јер си тако, секо, оседила?
„С ког’ си млада срећу изгубила ?
Ил' са себе, ил' са своје мајке,
„Или са свог стара родитеља ?”
Проли сузе Косовка девојка,
Па говори Краљевићу Марку:
Драги брато, делијо незнана!
„С себе срећу изгубила нисам,
Ни са себе, ни са своје мајке,
„Ни са свога стара родитеља;
Већ сам јадна срећу изгубила:

29

99

99

99

99

99

99

Ево има девет годин' дана,
„Како дође Арап прекоморац,
Па од цара Косово закупи,
И наметну зулум на Косово:
Косово га и поји и рани;
„Па је други зулум наметнуо:
„Ко с' удаје, тридесет дуката;
,,Ко се жени, тридест и четири;

„Који има, те толико даде,

99

„Тај се јунак може оженити

„И девојка млада удомити;

,,А у мене браћа сиромашна,

A

10

15

20

25

30

35

,,Нема блага, да Арапу даду, „У томе сам јадна заостала,

Те се нисам млада удомила;

99

99

Са тога сам срећу изгубила. „Па још за то не би ни жалила, „Што нам с не да младим удавати, „И јунаком младим оженити; ,,Него ево и веће невоље, „Још је већи зулум наметнуо: „На ноћ иште младу и девојку, „Па девојку Арапине љуби, „А невесту слуге Арапове; „Обреди се све Косово редом, „Даваше му младе и девојке, Ево мени тужној редак дође, „Да довече идем Арапину,

99

Да му ноћас, јадна, будем љуба,

99

".

99

Па ја мислим и размишљам мисли: „Мили Боже, што ћу и како ћу ? „Ил' ћу јадна у воду скочити, Или ћу се млада обесити; ,Волим, брате, изгубити главу, „Нет, љубити свој земљи душмана." Ал беседи Краљевићу Марко: ..Драга сестро, Косовко девојко! „Не шали се, у воду не скачи, „Немој себи смрти учинити, „Немој, секо, душе огрешити! „Већ ми кажи Арапове дворе, „Гди су двори Арапина црна ? ,,Имам речи беседити с њиме."

40

45

50

55

60

65

29

Девојка му поче беседити;
Драги брато, незнана делијо!
„А што питаш Арапове дворе ?
Што и питаш? остали му пусти!
,Може да си нашао девојку,

99

Пак му идеш, носиш свадбарину; „А можда си јединац у мајке,

29

Па ћеш, брате, тамо погинути, „Па што ће ти саморана мајка ?" Марко с' маши руком у џепове, Те извади тридесет дуката, Па и даје Косовки девојки: ,,На ти, секо, тридесет дуката,

99

Пак ти иди своме белом двору,
Пак се рани, док ти с' срећа јави ;
,Само кажи Арапове дворе,
„Ја ћу платит' свадбарину за те.
„Зашто би ме Арап погубио,
„Кад ја имам, сестро, доста блага,
„Могʼо б' платит' све Косово равно,
,Камо л, не би за се свадбарину ?"
Девојка му поче беседити:
„Нису двори, већ шатори пусти.
„Погледајде доле низ Косово
„Гди се онај свилен барјак вије,
„Онде ј' шатор црног Арапина,
Око њега зелена авлија,

99

Сва авлија главам’ накићена:

,,Ево нема још недеља дана,
„Како ј' проклет Арап исекао

Седамдесет и седам јунака,

70

75

80

85

90

95

„Косоваца тужни ђувегија ; Арап има четрдесет слугу,

29

Што чувају стражу око њега." А кад Марко саслушао речи, Крену Шарца, оде низ Косово, Добра Шарца врло расрдио Из копита жива ватра сева, Из ноздрва модар пламен лиже; Срдит Марко језди низ Косово, Рони сузе низ јуначко лице, А кроз сузе гњевно проговара: „Ој давори, ти Косово равно! Шта си данас дочекало тужно, „После нашег кнеза честитога, , Да Арапи сад по теби суде! ,,Ја срамоте поднети не могу, Ни жалости велике трпити,

ор

99

29

,,Да Арапи таки зулум чине
„И да љубе младе и девојке.

99

Данас ћу вас, браћо, осветити,
Осветити, или погинути.”
Оде Марко право пред шаторе,
Угледа га Арапова стража,
Па казује црну Арапину:
„Господине, Арап-прекоморче!
Чудан јунак језди низ Косово
„На витезу коњу шареноме,
Добра коња врло расрдио,

Из копита жива ватра сева,

99

29

,,Из ноздрва модар пламен лиже;

Оће јунак на нас ударити."

100

105

110

115

120

125

130

Ал беседи Арапине црни :
,,Децо моја, четрдесет слугу!
„Не сме јунак на нас ударити,
„Ваља да је нашао девојку,
,,Па нам иде, носи свадбарину,
Жао му је, што ће дати благо,

S

Са тога се врло расрдио;

"

99

Већ изид те пред нашу авлију, „Па јунака дочекајте лепо,

„Пред њиме се смерно поклоните,
„Под њим добра коња приватите,
„Примите му коња и оружје,
„Пустите га мени под шаторе,
„Не ћу блага, узећу му главу,
,,Да добијем коња према себе."
Испадоше Арапове слуге,
Да под Марком добра коња приме
А кад близу угледаше Марка,
Не смедоше пред Марка изићи;
Беже слуге под шатор Арапу,
Па се крију за Арапа слуге,
Покривају сабље јапунџети,
Да им Марко не види сабаља.
И сам Марко у авлију уђе,
Пред шатором одседнуо Шарца,
Своме Шарцу тако беседио:
,,Одај, Шаро, и сам по авлији,
„А ја идем под шатор Арапу,
Наоди се шатору на врати,
,,Ако б, мени до невоље било "
Пак се Марко под шатора шеће,

99