Обазре се Мурате везире,
Па кад виђе Краљевића Марка,
Он говори својим делијама :
„Ђецо моја, дванаест делија!
„Видите ли онај прамен магле,
„Прамен магле испод горе чарне ?
„У магли је Краљевићу Марко,
„Гле, како је наљутио Шарца!
„Нека Бог зна, добра бити не ће."
У том стиже Краљевићу Марко,
Пак потрже сабљу од бедрице,
И окупи Мурата везира:
Побјегоше по пољу делије,
Као врапци од копца по трњу;
Стиже Марко Мурата везира
И русу му одсијече главу;
А од младих двадест делија
Он начини двадест и четири.
Стаде Марко мисли размишљати:
Ил' ће ићи цару у Једрене.
Ил' у Прилип свом бијелу двору,
惟
Све мислио, пак је говорио:
„Боље ићи цару у Једрене,
„Да му кажем, шта сам учинио,
„Него да ме Турци њему туже.
Када Марко у Једрене дође
И на диван пред цара изиђе,
Очи му се бјеху узмутиле,
Кʼо у гладна у гори курјака:
Кад погледа, кан' да муња сине;
Пита њега царе господине :
„Мој посинко, Краљевићу Марко !
„Што си ми се тако ражљутио ?
„Да ти није нестануло блага ?"
Стаде Марко цару казивати;
Све му каза, каконо је било.
Кад је царе саслушао Марка,
Тад' се царе гротом насмијао
Пак је Марку био бесједио:
„Бе аферим, мој посинко Марко!
„Да нијеси тако учинио,
„Ја те не бих више сином звао:
„Свако Туре може везир бити,
„А јунака нема, као Марко."
Пак се маши у цепе свилене
И извади хиљаду дуката,
Те их даје Краљевићу Марку:
„Нај то тебе, мој посинко Марко,
„Пак ти иди, те се напиј вина."
Марко узе хиљаду дуката,
И отиде с царева дивана ;
Ал' цар Марку дукате не даје,
Да он иде пити рујно вино,
Већ да му се кине са очију;
Јер се Марко врло ражљутио.
71.
Марко пије уз рамазан вино.
Цар Сулеман јасак учинио,
Да с' не пије уз рамазан вино,
Да с' не носе зелене доламе
*
*
Да с' не пашу сабље оковане,
Да с' не игра колом уз кадуне ;
Марко игра колом уз кадуне,
Марко паше, сабљу оковану,
Марко носи зелену доламу,
Марко пије уз рамазан вино,
Још нагони оце и аџије,
Да и они с њиме пију вино
Иду Турци цару на парницу:
„Цар Сулеман, и отац и мајко!
„Нијеси ли јасак учинио,
„Да с' не пије уз рамазан вино,
„Да с' не носе зелене доламе,
,,Да с' не пашу сабље оковане,
„Да с' не игра колом уз кадуне;
„Марко игра колом уз кадуне,
,,Марко паше сабљу оковану,
,Марко носи зелену доламу,
„Марко пије уз рамазан вино;
„Па му просто, да сам пије вино,
,,Већ нагонии оне и аџије,
Да и они с њиме пију вино.
Кад је царе разумео речи,
Он пошиље два своја чауша:
„Отидите, два чауша млада,
Пак кажите Краљевићу Марку
Да га царе на диван зазива."
Отидоше два чауша млада.
Кад дођоше Краљевићу Марку,
Али Марко под шатором пије,
Пред њим купа од дванаест ока;
99
Беседе му два чауша млада:
„Да чујеш ли, Краљевићу Марко!
„Тебе царе на диван зазива,
„Да ти идеш цару на дивана.
Расрди се Краљевићу Марко,
Пак довати ону купу с вином,
Па удара царева чауша,
Прште купа а прште и глава,
и проли се и крвца и вино.
Оде Марко цару на дивана,
Седе цару до десна колена,
Самур-калпак на очи намиче,
А буздован уза се привлачи,
Бритку сабљу на крило намиче.
Беседи му царе Сулемане:
„Мој посинко, Краљевићу Марко!
„Та ја јесам јасак учинио,
„Да с' не пије уз рамазан вино,
„Да с' не носе зелене доламе,
„Да с' не пашу сабље оковане,
„Да с' не игра колом уз кадуне;
„Добри људи о злу говорише,
„На јаднога Марка потворише,
„Да ти играш колом уз кадуне,
„Да ти пашеш сабљу оковану,
Да ти носиш зелену доламу,
„Да ти пијеш уз рамазан вино,
„Још нагониш оџе и аџије,
„Да и они с тобом пију вино.
,За што калпак на очи намичеш?
99
„Што л' буздован уза се привлачиш? 65
S
„Што ли сабљу на крило намичеш ?"
Ал беседи Краљевића Марко:
,,Поочиме, царе Сулемане!
„Ако пијем уз рамазан вино,
„Ако пијем, вера ми доноси;
,,Ак, нагоним оџе и аџије,
,,Не може ми та образ поднети,
„Да ја пијем, они да гледају,
,,Нек не иду мени у меану;
Ако л носим зелену доламу,
„Млад сам јунак и доликује ми;
„Ако л, пашем сабљу оковану,
„Ја сам сабљу за благо купио;
,,Ако играм колом уз кадуне,
,,Ја се, царе, нисам оженио,
„И ти с, царе био неожењен;
Ако калпак на очи намичем,
»
39
Чело гори с царем се говори,
Што буздован уза се привлачим
""
И што сабљу на крило намичем,
99
„Ја се бојим, да не буде кавге,
Гледи царе на четири стране,
Не има ли тко ближе до Марка:
Ал’. код Марка нигди никог нема,
Већ најближе царе Сулемане;
Цар е одмине, Марко се примиче,
Док дотера цара до дувара;
Цар се маша руком у џепове,
2.1. Он извади стотину дуката,
„Ако би се заметнула кавга,
Тешко оном, тко ј' најближе Марка!"
|