Па и даје Краљевићу Марку:
„Иди, Марко, те се напиј вина.”
Турци у Марка на слави.
Бога моли Краљевићу Марко
Од године опет до године,
Да прослави крсно име красно,
Крсно име, светог летног Ђурђа,
Да му Турци на свето не дођу;
А кад Марку свети Ђурађ дође,
Сву господу на свето зазива,
У двору му три софре бијау:
Прва софра дванаест владика, brshop
Друга софра господа ришћанска, 10
Трећа софра ништи и убоги; Некори
Марко служи вино свештеником
И убавој господи ришћанској,
Мајка служи ниште и убоге,
А Јелица носи ђаконије,
Ваистину послао на стражу,
Да му чува стражу од Турака,
Да му Турци на свето не дођу.
Отуд иду три аге цареве
И за њима триест јањичара,
У глас вичу три аге цареве
И за њима триест јањичара:
„Каурине, отвори капију,
„Да видимо, луди каурине,
Како Марко крсно име служи."
Слуга лепо Турски одговара:
„Манʼте ме се, Турци јањичари!
„Ја вам не смем отворити врата,
„Ја се бојим господара мога."
Ал' то Турци ништа и не маре,
Потргоше триест буздована,
На капији оборише врата,
На слугина плећа набројише
Триест и шест златни буздована,
Добро слуги леђа намекшаше.
Кад јунаку бојак досадио
И јуначка плећа утрнула,
Оде Марку у дворе плачући,
Беседи му Краљевићу Марко:
Ваистина, моје чедо драго!
„Што је, сине, те сузе проливаш?
Ил си гладан, ил' си жедан, сине? „Ако с гладан, ето ђаконије;
Ако с жедан, ето вина ладна :
„Немој грозне сузе проливати,
„Не скрви ми моје име крсно.
Ал беседи слуга Ваистина :
„Господару, Краљевићу Марко!
„Нит' сам гладан па нити сам жедан:
„Зло је мене изело из леба,
„А горе ме из вина попило
„А у твоме двору господскоме:
"Ти ме посла, да ти чувам стражу;
Тко би теби сачувао стражу ?
„Отуд иду три аге цареве
„И за њима триест јањичара,
, У глас вичу три аге цареве:
„„Каурине, отвори капију,
„Да видимо, луди каурине,
Како Марко крсно име служи."" „Ја им лепо Турски одговарам: Манʼте ме се, Турци јањичари! ,,Ја вам не смем отворити врата, „Ја се бојим господара мога;""
Но то Турци ништа и не маре, „Потргоше триест буздована, „На капији оборише врата, „И на моја плећа набројише „Триест и шест златни буздована." Кад је Марко саслушао речи, Узе Марко сабљу и буздован, Па се стаде софри заклињати : „Чујете ли, софро и господо! Тако мене не родила мајка.
Племенита госпођа краљица,
„Не могу вам Прилип накитити
Ни босиљком ни руменом ружом,
„Већ све редом Турскијем главама.
А стаде га закљињати мајка,
Племенита госпођа краљица :
„Не мој Марко, моје чедо драго!"
Мајка вади дојке из недара:
„Не убила трана материна!
„Немој данас крви учинити,
Данас ти је крсно име красно: „Тко ти данас у дворове дође, „Напој жедна, а нарани гладна
„За душицу твоји родитеља
„И за здравље твоје и Јелино.”
То је Марко послушао мајке,
Сабљ остави, буздован не ктеде,
У двор иду за невољу Турци,
Па и седа за трпезу редом:
Ваистина, донеси им вина, "Душо Јело, носи ђаконију." Слуга носи вино и ракију, А Јелица царску ђаконију; Ужинаше, напише се вина. Кад се Турци понапише вина, Турци Турски међ' собом беседе: , Море, друштво! ајд' да путујемо, „Док нам није присела ужина.
Мисле Турци, не зна Турски Марко,
Ал' је Марко у цара дворио
Преко мора у Шаму Турскоме,
Дворио га за седам година,
Па је чисто Турски научио`,
Кан' да га је Туркиња родила;
Па је Марко Турком беседио:
„Море Турци, сед’те, пијте вино,
„Плаћајте ми слуги мелемашче; –
Баш ако ли и тако не ћете,
„Ви станите, да вам одударим
„По једаред мојим буздованом,
„У мом више буздовану нема,
„Четрдесет ока ладна гвожђа,
„Дваест ока лепа чиста сребра,
„Једно с другим шесет и шест ока;
„То видите да сте заслужили,
„Поклем сте ми врата оборили,
„На мог слуге плећа набројили
„Триест и шест златни буздована."
Ал' све Турке повата грозница
Од Маркова страшна буздована :
Сваки вади по дваест дуката,
Аге ваде по триест дуката,
Мећу Марку на скут на доламу,
Не би ли се беда оставила ;
Ал' се беда оставити не ће:
Каурин се вина понапио,
Рад је с Турци да замете кавгу:
„Море, Турци, сед’те, пијте вино
„Дарујдете вашу кравајношу, less
„Није моја Јела робињица,
На себи је свилу помрчила,
„Док је вама ужину донела."
Ал' је Турком голема невоља:
Већ у једни понестало блага,
Узаима један од другога,
Сваки вади по десет дуката,
Аге ваде по дваест дуката,
Мећу Марку на скут на доламу,
Грће Марко у џепове руком.
Оде Марко у двор певајући
Јевросими својој старој мајки:
„Јевросима, моја стара мајко!
„Не узимам благо од Турака,
He
„Не узимам, што ја блага немам,
|