Па и даје Краљевићу Марку: „Иди, Марко, те се напиј вина.”
Турци у Марка на слави. Бога моли Краљевићу Марко Од године опет до године, Да прослави крсно име красно, Крсно име, светог летног Ђурђа, Да му Турци на свето не дођу; А кад Марку свети Ђурађ дође, Сву господу на свето зазива, У двору му три софре бијау: Прва софра дванаест владика, brshop Друга софра господа ришћанска, 10 Трећа софра ништи и убоги; Некори Марко служи вино свештеником И убавој господи ришћанској, Мајка служи ниште и убоге, А Јелица носи ђаконије,
Ваистину послао на стражу, Да му чува стражу од Турака, Да му Турци на свето не дођу. Отуд иду три аге цареве И за њима триест јањичара, У глас вичу три аге цареве И за њима триест јањичара: „Каурине, отвори капију, „Да видимо, луди каурине,
Како Марко крсно име служи."
Слуга лепо Турски одговара: „Манʼте ме се, Турци јањичари! „Ја вам не смем отворити врата, „Ја се бојим господара мога." Ал' то Турци ништа и не маре, Потргоше триест буздована, На капији оборише врата, На слугина плећа набројише Триест и шест златни буздована, Добро слуги леђа намекшаше. Кад јунаку бојак досадио И јуначка плећа утрнула, Оде Марку у дворе плачући, Беседи му Краљевићу Марко: Ваистина, моје чедо драго!
„Што је, сине, те сузе проливаш?
Ил си гладан, ил' си жедан, сине? „Ако с гладан, ето ђаконије;
Ако с жедан, ето вина ладна : „Немој грозне сузе проливати, „Не скрви ми моје име крсно. Ал беседи слуга Ваистина : „Господару, Краљевићу Марко!
„Нит' сам гладан па нити сам жедан: „Зло је мене изело из леба,
„А горе ме из вина попило
„А у твоме двору господскоме:
"Ти ме посла, да ти чувам стражу;
Тко би теби сачувао стражу ?
„Отуд иду три аге цареве
„И за њима триест јањичара,
, У глас вичу три аге цареве: „„Каурине, отвори капију, „Да видимо, луди каурине,
Како Марко крсно име служи."" „Ја им лепо Турски одговарам: Манʼте ме се, Турци јањичари! ,,Ја вам не смем отворити врата, „Ја се бојим господара мога;""
Но то Турци ништа и не маре, „Потргоше триест буздована, „На капији оборише врата, „И на моја плећа набројише „Триест и шест златни буздована." Кад је Марко саслушао речи, Узе Марко сабљу и буздован, Па се стаде софри заклињати : „Чујете ли, софро и господо! Тако мене не родила мајка.
Племенита госпођа краљица,
„Не могу вам Прилип накитити
Ни босиљком ни руменом ружом,
„Већ све редом Турскијем главама.
А стаде га закљињати мајка, Племенита госпођа краљица :
„Не мој Марко, моје чедо драго!" Мајка вади дојке из недара: „Не убила трана материна! „Немој данас крви учинити,
Данас ти је крсно име красно: „Тко ти данас у дворове дође, „Напој жедна, а нарани гладна
„За душицу твоји родитеља „И за здравље твоје и Јелино.” То је Марко послушао мајке, Сабљ остави, буздован не ктеде, У двор иду за невољу Турци, Па и седа за трпезу редом:
Ваистина, донеси им вина, "Душо Јело, носи ђаконију." Слуга носи вино и ракију, А Јелица царску ђаконију; Ужинаше, напише се вина. Кад се Турци понапише вина, Турци Турски међ' собом беседе: , Море, друштво! ајд' да путујемо, „Док нам није присела ужина.
Мисле Турци, не зна Турски Марко, Ал' је Марко у цара дворио Преко мора у Шаму Турскоме, Дворио га за седам година, Па је чисто Турски научио`, Кан' да га је Туркиња родила; Па је Марко Турком беседио: „Море Турци, сед’те, пијте вино, „Плаћајте ми слуги мелемашче; – Баш ако ли и тако не ћете,
„Ви станите, да вам одударим „По једаред мојим буздованом, „У мом више буздовану нема, „Четрдесет ока ладна гвожђа, „Дваест ока лепа чиста сребра,
„Једно с другим шесет и шест ока;
„То видите да сте заслужили, „Поклем сте ми врата оборили, „На мог слуге плећа набројили „Триест и шест златни буздована." Ал' све Турке повата грозница Од Маркова страшна буздована : Сваки вади по дваест дуката, Аге ваде по триест дуката, Мећу Марку на скут на доламу, Не би ли се беда оставила ; Ал' се беда оставити не ће: Каурин се вина понапио,
Рад је с Турци да замете кавгу: „Море, Турци, сед’те, пијте вино „Дарујдете вашу кравајношу, less „Није моја Јела робињица, На себи је свилу помрчила, „Док је вама ужину донела." Ал' је Турком голема невоља: Већ у једни понестало блага, Узаима један од другога, Сваки вади по десет дуката, Аге ваде по дваест дуката, Мећу Марку на скут на доламу, Грће Марко у џепове руком. Оде Марко у двор певајући Јевросими својој старој мајки: „Јевросима, моја стара мајко! „Не узимам благо од Турака, He
„Не узимам, што ја блага немам,
« PreviousContinue » |