Page images
PDF
EPUB

99

И повести триста Угричића ?”
Ал' му вели Мирчета војвода:

„0 мој брате, бего Радул-бего!
„Што ће тебе триста Угричића,
„Тек да буде триста удовица;
"Но јесу л нам наше старе слуге,
„Јели ђегођ Србе Радосаве?
„Јели шњиме Пијаница Ђуро ?
„Служи л' јоште Грчићу Манојло ?"
Ал' говори бего Радул-бего:
„Јесу нама у животу слуге:
„Дома нам је Грчићу Манојло
„И са њиме Пијаница Ђуро;
„Нема овђе Срба Радосава,
„Већ га кажу у Видину граду."
Али вели Мирчета војвода:
„Пиши књигу Србу Радосаву,
„Нек те чека на води Босути,
А ти узми двије вјерне слуге,

[ocr errors]

„Пак ти иди граду Трновоме,

„Не плаши се краља Шишманина :
„Ако стане рујно пити вино,
„Пиће за те Пијарица Ђуро;
"Ако л' оду Грчки говорити,
„Говориће Грчићу Манојло;
"Ако л' буде мејдан дијелити,
„Дијелиће Србе Радосаве."
Кад то зачу бего Радул-бего,
Књиту посла Србу Радосаву,
Да га чека на води Босути,
А он оде с двије вјерне слуге;

90

95

100

105

110

115

Таман бјеше на воду студену,
Ал ето ти Срба Радосава,
Шњим се бего у лице пољуби,
Раде бега у скут и у руку,

Па одоше Трновоме граду.
Лијепо их дочекао краљу:
Коње води у ахаре доње,
Бега води на горње чардаке,
За готову совру засједоше.
Пише вино за неђељу дана,

С краљем пије дванаест риџала,
А са бегом цигле до три слуге.
Често гледа беже Радул-беже,
Често гледа у бијеле дворе,
Хоће ли му кумче донијети;

120

125

130

140

Ал да видиш краља Шишманина, 135
Бе донесе једну купу вина,
Купа, кажу, од дванаест ока,
На здрави је бегу Радул-бегу,
Бег је даде Пијаници Ђуру,
Ђуро попи, ништа не осјети.
Кад то виђе краљу Бугарине,
Он отиде Грчки говорити,
Да погуби бега Радул-бега
И његове до три вјерне слуге;
Но Манојло Грчки разабрао,
Па подвикну Срба Радосава:
„Зар не видиш, ђе смо изгинули ?"
А кад зачу Србе Радосаве,
Он потрже мача зеленога,
Те погуби краља Шишманина,

145

150

Око њега дванаест риџала,
Трново му похараше града,
Из ризнице покупише благо,
Одведоше коње и соколе,
Отидоше ка Букрешу граду.
Тешко брату једном без другога !

76.

155

Љушица Богдан и војвода Драгија.

Служио је Љутица Богдане,
Служио је војводу Драгију,

Служио га за девет година;

Не служи га, што он блага нема,
Већ за добра из потаје шарца.
Кад настала година десета,
Подиже се војвода Драгија
Са господом итар лов ловити;
Сва господа соколе понела,
А Драгија малена крагуја.
Кад дођоше на језеро мутно,
По језеру утве златокриле,
Сва господа соколе пустише,
А Драгија малена крагуја;
Сваки соко утву уватио,
Крагуј птица утве не увати.
То Драгији врло мучно било,
Пак дозива Љутицу Богдана:
„О Богдане, моја верна слуго!
„Трчи, сине, двору бијеломе,

པ་

5

10

15

20

„Донеси ми сивога сокола,

[ocr errors]

,,

, Еда би нам утву уватио, „Еда би нам образ осветлао „На језеру међу господари. А беседи Љутица Богдане: ,0 Драгија, драги господару! „Не ће дати разумна госпођа „Без твојега кака обележја.” Он му даде и два обележја: Од појаса свилену мараму, С десне руке бурму позлаћену: „Ево, сине, и два обележја, „Донес брже сивога сокола.” Узе Богдан оба обележја, Оде брже двору Драгијину, Пак дозива љубу Драгијину: О госпођо, Драгијина љубо! „Поздравље ти од твог господара, „Господара и мога и твога,

[ocr errors]

25

30

35

„Да му пошљеш из потаје шарца,

40

„И да пошљеш сивога сокола."

А беседи љуба Драгијина:
,0 Богдане, наша верна слуго!
"Ја ћу дати сивога сокола,
„Али не смем из потаје шарца."
Он извади оба обележја:
"Ево бурма за витеза шарца,
„А марама за сива сокола."
Нема куда љуба Драгијина,
Отворила деветора врата
И десету браву Дубровничку,

45

50

95

Из потаје коња изводила,
Оседла га и накити лепо,
Па га даде Љутици Богдану,
Даде њему коња и сокола;
Кад се Богдан на шарцу видио,
Онда рече Љутица Богдане:
„Остај с Богом, љубо Драгијина!
„Ја не дворим тебе и Драгију
"Ево има девет годиница
„И настала година десета,

„Не дворим вас, што ја блага немам,

[ocr errors]

Већ за овог из потаје шарца. Отиште се преко поља равна, Кано звезда преко ведра неба; А запишта љуба Драгијина, Па потрча у господске дворе, Те дозива девера Манојла: „Јао мене, девере Манојло! „Одбеже нас Љутица Богдане, „И одведе из потаје шарца,

[ocr errors]

И однесе сивога сокола."
Онда скочи дијете Манојло,
Па уседе на коња Шаврана,
Отиште се за њим преко поља.
Брзо Шавран достигнуо шарца;
Кад то виде Љутица Богдане,
Осврте се с десна на лијево,
Те погуби дијете Манојла,
Па освоји и коња Шаврана,
Те састави шарца и Шаврана.
Глас допаде Драгији војводи:

55

60

65

70

75

80

« PreviousContinue »