„И повести триста Угричића ?"
Ал му вели Мирчета војвода:
„О мој брате, бего Радул-бего!
„Што ће тебе триста Угричића,
„Тек да буде триста удовица;
„Но јесу л' нам наше старе слуге?
„Јели ђегођ Србе Радосаве ?
„Јели шњиме Пијаница Ђуро ?
„Служи л' јоште Грчићу Манојло ?"
Ал' говори бего Радул-бего:
„Јесу нама у животу слуге:
„Дома нам је Грчићу Манојло
„И са њиме Пијаница Ђуро;
„Нема овђе Срба Радосава,
„Већ га кажу у Видину граду."
Али вели Мирчета војвода:
„Пиши књигу Србу Радосаву,
Нек те чека на води Босути,
„А ти узми двије вјерне слуге,
„Пак ти иди граду Трновоме,
Не плаши се краља Шишманина :
Ако стане рујно пити вино,
„Пиће за те Пијарица Ђуро;
Ако л' оду Грчки говорити,
„Говориће Грчићу Манојло;
„Ако л' буде мејдан дијелити,
„Дијелиће Србе Радосаве."
Кад то зачу бего Радул-бего,
Књиту посла Србу Радосаву,
Да га чека на води Босути,
А он оде с двије вјерне слуге;
99
»
99
Таман бјеше на воду студену,
Алʼ ето ти Срба Радосава,
шњим се бего у лице пољуби,
Раде бега у скут и у руку,
Па одоше Трновоме граду.
Лијепо их дочекао краљу:
Коње води у ахаре доње,
Бега води на горње чардаке,
За готову совру засједоше.
Пише вино за неђељу дана,
С краљем пије дванаест рипала,
А са бегом цигле до три слуге.
Често гледа беже Радул-беже,
Често гледа у бијеле дворе,
Хоће ли му кумче донијети ;
Ал' да видиш краља Шишманина, 135
'Бе донесе једну купу вина,
Купа, кажу, од дванаест ока,
На здрави је бегу Радул-бегу,
Бег је даде Пијаници Ђуру,
Ђуро попи, ништа не осјети.
Кад то виђе краљу Бугарине,
Он отиде Грчки говорити,
Да погуби бега Радул-бега
И његове до три вјерне слуге;
Но Манојло Грчки разабрао,
Па подвикну Срба Радосава:
„Зар не видиш, ђе смо изгинули ?"
А кад зачу Србе Радосаве,
Он потрже мача зеленога,
Те погуби краља Шишманина,
Око њега дванаест рипала,
Трново му похараше града,
Из ризнице покупише благо,
Одведоше коње и соколе,
Отидоше ка Букрешу граду.
Тешко брату једном без другога !
76.
Љушица Богдан и војвода Драгија.
Служио је Љутица Богдане,
Служио је војводу Драгију,
Служио га за девет година;
Не служи га, што он блага нема,
Већ за добра из потаје шарца.
Кад настала година десета,
Подиже се војвода Драгија
Са господом итар лов ловити;
Сва господа соколе понела,
А Драгија малена крагуја.
Кад дођоше на језеро мутно,
По језеру утве златокриле,
Сва господа соколе пустише,
А Драгија малена крагуја;
Сваки соко утву уватио,
Крагуј птица утве не увати.
То Драгији врло мучно било,
Пак дозива Бутицу Богдана:
,,О Богдане, моја верна слуго!
„Трчи, сине, двору бијеломе,
„Донеси ми сивога сокола,
„Еда би нам утву уватио,
„Еда би нам образ осветлао
„На језеру међу господари.”
А беседи Љутица Богдане:
„О Драгија, драги господару!
„Не ће дати разумна госпођа
„Без твојега кака обележја."
Он му даде и два обележја:
Од појаса свилену мараму,
С десне руке бурму позлаћену:
„Ево, сине, и два обележја,
„Донес, брже сивога сокола."
Узе Богдан оба обележја,
Оде брже двору Драгијину,
Пак дозива љубу Драгијину:
„О госпођо, Драгијина љубо!
„Поздравље ти од твог господара,
„Господара и мога и твога,
„Да му пошљеш из потаје шарца,
„И да пошљеш сивога сокола.”
А беседи љуба Драгијина :
О Богдане, наша верна слуго!
»
„Ја ћу дати сивога сокола,
„Али не смем из потаје шарца.”
Он извади оба обележја:
39
„Ево бурма за витеза шарца,
А марама за сива сокола.”
Нема куда љуба Драгијина,
Отворила деветора врата
И десету браву Дубровничку
Из потаје коња изводила,
Оседла га и накити лепо,
Па га даде Бутици Богдану,
Даде њему коња и сокола;
Кад се Богдан на шарцу видио,
Онда рече Љутица Богдане:
„Остај с Богом, љубо Драгијина !
„Ја не дворим тебе и Драгију
,,Ево има девет годиница
„И настала година десета,
,,Не дворим вас, што ја блага немам,
Већ за овог из потаје шарца."
2
Отиште се преко поља равна,
Кано звезда преко ведра неба;
А запишта љуба Драгијина,
Па потрча у господске дворе,
Te дозива девера Манојла:
,,Јао мене, девере Манојло!
,,Одбеже нас Љутица Богдане,
И одведе из потаје шарца,
„И однесе сивога сокола."
Онда скочи дијете Манојло,
Па уседе на коња Шаврана,
Отиште се за њим преко поља.
Брзо Шавран достигнуо шарца;
Кад то виде Љутица Богдане,
Осврте се с десна на лијево,
Те погуби дијете Манојла,
Па освоји и коња Шаврана,
Те састави шарца и Шаврана.
Глас допаде Драгији војводи:
|