Невеста му стоји чело главе, 250 260 „За што, снао? да од Бога нађеш! 255 „За што си ми браца уморила? „Да ниј ово Јерина госпођа! Ни ти не ћеш по свету одити.” Повикаше Србљи витезови, Седамдесет бојнокопљаника: „Остани се, Јерина госпођо! „Од невесте љубе Тодорове, „Од невесте, од наше госпође! „Да нисово Србљи витезови ! Ни ти не ћеш по свету одити." 99 Онда оде Јерина госпођа, 99 Оде брже на дивана Ђурђу: 265 Славни Ђурђу, Српска круно златна! Снаа ми је невер’учинила, „Заклала ми браца у ложници." Тад' јој стаде Ђурађ беседити: 99 О Јерина, луда женска главо ! 270 „Шта сʼ тражила, још си мало нашла ; "А нисам ли тебе беседио: 99 99 Остани се, Јерина госпођа, „„Од невесте љубе Тодорове?"" Она свога браца изгубила, Свога браца саранила лепо, Са снаом се лепо помирила, 275 И сав јој је арач поклонила, 83. Облак Радосав. Поранио Облак Радосаве Тамо су ни наши господари : „Бијелићу и Златокосићу, „У тавници госпође Јерине, 99 „Чујете л' ме, двије моје куме! „Ви узмите двоје ђеце лудо, „Па идите двору бијеломе, 280 5 10 15 20 25 99 А ја одох Смедереву граду Молити се Ђурђу и Јерини, „Нека пусте ваше господаре „Из тавнице, да је Бог убије!" То изрече, оде Смедереву, А кад дође ка Ђурђевој кули, Али сједи Смедеревац Ђурђе, Ево сједи пред бијелом кулом, И са шњиме Тодор од Сталаћа И Појезда од Голупца града; Они пију црвенику вино; Но кад дође Облак Радосаве, А он њима Божју помоћ даде, Па срдито оде говорити: „Господару, Смедеревац-Ђурђе! „Јазук тебе и господству твоме, Штос Јерини, Ђурђе, допустио, „Те погуби толике војводе „И поломи крила од крајине! 30 35 40 Но ти с’молим, драги господару! 45 Поклони ми двије војеводе: "Бијелића и Златокосића, „Те их пусти са дна из тавнице. Ал' му вели Смедеревац Ђурђе: , Слуго моја, Облачићу Раде! „Иди, слуго, на горња вјешала, 50 55 Кад то зачу Облачићу Раде, „Шта стојите, те их не вјешате?" О госпођо, Ђурђева Јерино! ,Са унуком Змај-деспотом Вуком." 60 65 70 75 80 85 90 5 10 Па их здраво дома отпустио, Да не држе вјере у Јерини. 84. Смрш војводе Пријезде. Честе књиге иду за књигама, „Под Сталаћа, кад је теби драго, 99 |