Невеста му стоји чело главе, У руку јој ножеви крвави. Кад то виде Јерина госпођа, Уд’ри лицем о земљицу чарну, А запишта, као змија љута: „За што, снао? да од Бога нађеш! 255 „За што си ми браца уморила? „Да нијово Јерина госпођа! 99 99 Ни ти не ћеш по свету одити. Повикаше Србљи витезови, Седамдесет бојнокопљаника: Остани се, Јерина госпођо ! „Од невесте љубе Тодорове, ,,Од невесте, од наше госпође „Да нис, ово Србљи витезови ! „Ни ти не ћеш по свету одити.” Онда оде Јерина госпођа, Оде брже на дивана Ђурђу: Славни Ђурђу, Српска круно златна! Снаа ми је невер’учинила, 99 Заклала ми браца у ложници." 250 260 265 270 О Јерина, луда женска главо ! 99 275 „Шта с’ тражила, још си мало нашла ; ,,А нисам ли тебе беседио: „Остани се, Јерина госпођа, ,,Од невесте љубе Тодорове?"" Она свога браца изгубила, Свога браца саранила лепо, Са снаом се лепо помирила, И сав јој је арач поклонила, 83. Облак Радосав. Поранио Облак Радосаве Низ широко поље Годоминско, Кад је био насред Годомина, Сретоше га дв’је госпође младе: Једно љуба Бијелић-војводе, А друго је Златокосић-Павла ; Носе младе двоје ђеце лудо. Кад сретоше Ђурђеву војводу, О скуту му обискоше младе, Љубе Рада у скут и у руку, Па одоше смјерно говорити: ,,Богом куме, Облак Радосаве! „Богом куме и светим Јованом „Крсти нама двоје ђеце лудо, „Па ти иди Смедереву граду, „Тамо су ни наши господари: „Бијелићу и Златокосићу, „У тавници госпође Јерине, „Па их хоће младе да погуби; „Но се моли госпођи Јерини, ,,Нек их пусти из тавнице клете." Ал говори Облак Радосаве: „Чујете л' ме, двије моје куме! „Ви узмите двоје ђеце лудо, Па идите двору бијеломе, 99 280 5 10 15 20 25 „А ја одох Смедереву граду „Молити се Ђурђу и Јерини, „Нека пусте ваше господаре „Из тавнице, да је Бог убије!" То изрече, оде Смедереву, А кад дође ка Ђурђевој кули, Али сједи Смедеревац Ђурђе, Ево сједи пред бијелом кулом, И са њиме Тодор од Сталаћа И Појезда од Голупца града; Они пију црвенику вино; Но кад дође Облак Радосаве, А он њима Божју помоћ даде, Па срдито оде говорити: „Господару, Смедеревац-Ђурђе! „Јазук тебе и господству твоме, „Што с Јерини, Ђурђе, допустио, „Те погуби толике војводе „И поломи крила од крајине! ,,Но ти с молим, драги господару! 45 „Поклони ми двије војеводе: ,,Бијелића и Златокосића, "" Те их пусти са дна из тавнице.” Отишло је тридесет катана, .) 99 30 35 40 50 55 29 Кад то зачу Облачићу Раде, Он окрену дебела ђогина, Оде брзо на горња вјешала, Te привикну на катане младе: „Не вјешајте двије војеводе, Мене их је 'Бурђе поклонио!" То катане једва дочекаше, Пустише му двије војеводе. Ал' ето ти Јерине проклете, шњоме иде дванаест дворкиња, Те јој носе скуте и рукаве: Како клета на вјешала дође, Та срдито на катане викну: „Шта стојите, те их не вјешате ?" А припаде Облак Радосаве Молити се госпођи Јерини: „О госпођо, Ђурђева Јерино! „Поклони ми двије војеводе, „Та немој их младе погубити!" Ал' говори госпођа Јерина: Нос' те ђаво, Облачићу Раде! „И тебе ћу сјутра објесити „Са унуком Змај-деспотом Вуком.” Кад то чуо Облачићу Раде, Он потрже троструку камџију, Те удари Ђурђеву Јерину, Колико је лако ударио, Са црном је земљом саставио ; Па он узе двије војеводе, Одведе их двору бијеломе, Угости их у бијелу двору, » t 60 65 70 75 80 85 Па их здраво дома отпустио, 84. Смрш војводе Пријезде. "9 Честе књиге иду за књигама, 90 5 10 15 20 |