И крстове од часнога древа;
А Никола воде и бродове;
Па одоше Богу на диване,
Молише се три бијела дана
И три тавне ноћи без престанка,
Молише се, и умолише се:
Бог им даде од небеса кључе,
Затворише седмера небеса,
Ударише печат на облаке,
Те не паде дажда из облака,
Плаха дажда, нити роса тиха,
Нит' обасја сјајна мјесечина;
И не роди вино ни шеница,
Ни за цркву часна летурђија,
Пуно време за три годинице;
Црна земља испуца од суше,
У њу живи пропадаше људи;
А Бог пусти тешку болезању,
Болезању страшну срдобољу,
Те помори и старо и младо,
И растави и мило и драго.
Што остало, то се покајало,
Господина Бога вјеровало.
И осташе Божји благосови,
Да не падне леда ни снијега
До један пут у години дана;
Како онда, тако и данаске.
Боже мили, на свем тебе вала!
Што је било, више да не буде!
2
Опеш шо, али друкчије.
(из Црне горе).
Збор зборише Божи апостоли,
Збор зборише на небеска врата,
Отуд дође Громовник Илија,
А пита та Огњана Марија:
Ђе си био, мој брате Илија ?" -
„Казаћу ти, Огњана Марија:
„Ја сам био у земљу проклету,
„Бено јесте Боже незаконство:
99
99
Бе не моле Бога, да помогне,
„И не слуша пород родитеља,
„А не слуша млађи старијега;
99
Бе кум кума не држи за кума,
„Бевер снаси о срамоти ради ;
Бе брат брата по судовим' ћера
„И мучи га муках пред Турцима;
99
„Не светкују свеца никаквога,
99
99
„Нити жегу у цркву свијеће,
Нити служе Божу летурђију. ”
Оно рече, на ноге устаде,
И Господске даре дијелише,
Што је њима Господ поклонио :
Свети Петар и апостол Павле
Ев' узеше пуње и шеницу 1),
Свет Илија грома небескога,
1) У Црној се гори пуње зове оно вино, с којијем се устаје у славу ; а шеница се овдје спомиње ради
кољива, поскура и крснога колача,
А Марија муњу и стријелу,
Свети Тома печат од облаках,
Аранђео јесење бријеме,
А Никола на воду бродове,
Свети Спасе житњега цвијета,
Свети Саво леда и снијега,
Свети Јован сабор анђелима,
А Ђорђије прољетње цвијеће.
Кад анђели 2) даре дијелише,
Они св’јету муке ударише:
Илија их громовима гађа,
А Марија муњом и стријелом;
Не могли их Богу обрнути.
Аранђео навали бријеме,
Никола им затисну бродове,
Свети Петар и апостол Павле
Узеше им пуње и шеницу
И од земље свакоји берићет;
Па их Боже сунце изгорело,
Торело их три године данах,
Док узавре мозак у јунака,
Докле пуче ками у лугове,
А осану гора проз планине;
Докле црна земља испуцала,
Пуче црна земља по три лакта,
Те се ломе коњи и јунаци ;
Свети Саво пуштио снијега,
Три године снијег не опаде,
Док у свијет ништа не остаде,
И овчари овце изгубише,
2) У више пјесама слушао сам, да се свеци зову анђели.
Из свијета челе побјегоше,
Са свијем се свијет дотамани,
До у Ср’јему, у то мјесто жупно;
Е се купе Сријемски главари
На сакупу пред бијелом црквом,
Ту дођоше млоги свештеници,
Посједаше, ђе је мјесто коме;
Отуд дође самоуче ђаче,
Па им ђаче ријеч проговара :
„Сви се, браћо, на ноге дигните,
„И пружите мене десне руке,
„Вјеру дајте, да ме не варате!"
Сви једанак од земље скочили,
И сви ђаку десну руку дају;
Таде ђаче њима проговара:
,, Хоʼте, Богу да се обрнемо !
„Да служимо Божу летурђију,
„Да молимо Бога по закону
Сви се бјеху к Богу обрнули,
По три пута љубе земљу црну;
И послуша пород родитеља,
И послуша млађи старијега,
И брат брата не води на суду,
Ни га мучи муках пред Турчином,
И светкују свеца свакојега,
И сви моле Бога милоснога
Без престанка и дневи и ноћи
По правилу, ка' је Богу мило;
И Бот им је услиша молитве,
Смилова се Бог на сиротињу,
Те се опет свијет наслиједи.
Бакон Стефан и два анђела.
Рано рани ђаконе Стеване
У недељу пређе јарка сунца,
Пређе сунца и пре летургије,
Он не иде у бијелу цркву,
Већ он иде у то поље равно;
Te он сеjе белицу пшеницу,
Ал, етоти два путника стара,
Божју су му помоћ називали:
„Божја помоћ, ђаконе Стеване !"
А он њима лепше одговара:
„Д’о Бог добро, два путника стара!”
Ал' беседе два путника стара:
Бога теби, ђаконе Стеване!
„Која теби велика невоља,
„Те си тако рано уранио
„У недељу пређе јарког сунца,
„Пређе сунца и пре летургије,
„Па ти сејеш белицу пшеницу ?
Или си се јунак помамио;
„Или си се данас потурчио,
29
Часног крста под ноге згазио,
Часног крста и красног закона,
99
„И своју си веру изгубио;
Те си тако рано уранио
2
„У недељу пређе јарког сунца,
„Пређе сунца и пре летургије,
„Па ти сејеш белицу пшеницу?"
Ал' беседи ђаконе Стеване:
|