„Хазур да сте, кићени сватови! 205 „Хазур да си, куме и старојко! Сви сватови коње појахаше, Још узјану Призренка девојка, 210 Кад то виде змија из дувара, Окренуше низ Призрена града, 215 По више њих један модар облак. Сви сватови коње разиграше, Стаде играт змија Ластавицу, Дође време, да с' сведу младенци, Да се сведе момче и девојка, Изведоше на кулу високу, 220 225 230 235 Турише је поду највишему. Благо тебе а и мене краље! „Ја се дигох на високу кулу, 99 „На одаји ја отворих врата, 99 „Јаој мене, до Бога једнога! 240 245 250 255 260 265 „О свекрво, да те Бог убије! 270 У народу нашему има и ариповијешка, како је жена родила змију, па кад су је овако оженили и млада видјела, да у вече из змијине кошуље излази прекрасан Момак те с њоме спава, а у јутру се опет завлачи у змијину кошуљу, она се договори са свекрвом, па му кошуљу спале на ватри. Кад се момак пробуди, он отиде од жене у свијет, казавши јој, да се с дјететом, с којијем била трудна, не ће растати, докле га не нађе и он руку на њу не метне, а прије да га не ће наћи, док не подере гвоздене опанке и не сатре гвозден штап тражећи. По том она, тражећи га свуда, дође к сунцу, но оно јој каже, да га дању нигдје видјело није, и пошаље је к мјесецу, да пита њега, није ли га он гдје ноћу видјео. На походу одаиде поклони јој сунчева мајка златну преслицу са златном кудјељом и с вретеном. Кад дође к мјесецу, и он јој одговори, да га нигдје видјео није "Него", вели, „иди к вјетру, те њега запитај, није ли га гдје видјео, јер се он завлачи свуда." Кад оданде пође, поклони јој мјесечева мати квочку с пилићима. Кад дође к вјетру и запита га, он златну 9) Гдјекоји пјевачи често додају на свршетку пјесме: „Онај лаже, који мени каже, „Онај лаже, а ја полагујем. 99 С тијем пјевач показује, да ни он сам не држи све за саму исшину, што се пјева, јој каже, да га је у тој и у тој земљи видјео, гдје се оженио и царује. Кад га онамо нађе и опанци јој се подеру и штап пребије, она с онијем дарима од сунчеве и мјесечеве мајке поткупи његову жену, те јој допусти, три ноћи с њиме да преноћи. Прву и другу ноh краљица свога мужа нечим опоји, те је и не види и не чује њезине ријечи: „Краљу, метни руку на мене, да бих се растала с твојијем дјететом ;" а трећу дознавши он то од слуге свога, метне у вече под браду сунђер, те у њега саспе оно пиће, које му краљица донесе, и тако остане при себи и метнувши на њу руку, она се растане с дјететом и роди му сина златне косе и златнијех руку; по том он остави ону земљу и краљицу, а с првом се женом и с дјететом врати у своје пређашње краљевство. 13. Оиеш шо, али друкчије. Прошеташе до два калуђера 99 5 10 А јетрва Којадиновица, Све јој, што је и како је, каза. 9, 99 „А ну ходи, моја вјерна слуго! 15 20 25 30 35 40 45 |