Page images
PDF
EPUB

Симеуна попустило вино,
Те он виђе, што је учинио,
Симеуну врло мучно било,
Скочи Симо на ноге лагане,
Опреми се, па оде ђогину,
Уставља га госпођа краљица
На шећерли каву и ракију,
Симеун се не ће уставити,
Већ он свога усједе ђогата,
Оде Симо низ поље Будимско.
Доцкан Симу на ум припануло,
Остало му часно јеванђеље

125

130

Код краљице на бијелој кули;

135

Врати Симо помамна ђогата,

У авлији коња уставио,

А он иде на бијелу кулу,
Али сједи госпођа краљица,
Сједи млада кули на пенџеру,
Она чати часно јеванђеље,
Рони сузе низ бијело лице;
Рече Симо госпођи краљици:

„Дај, краљице, часно јеванђеље."
Одговори госпођа краљица:
„Симеуне, дуго јадан био!
"У з'о час га рода потражио !
„А у гори дош'о у Будима
„И ноћио с госпођом краљицом

99

И краљици обљубио лице!

„Ти си своју обљубио мајку !".12)

140

145

150

12) Ваља да је у јеванђелију, спријед или на крају, било

[ocr errors]

Кад то зачу Наход Симеуне,
Проли сузе од бијела лица,
Па узима часно јеванђеље
И краљицу пољуби у руку,
Оде Симо до свога ђогата,
Усједе га, оде намастиру.
Кад је био спрема намастира,
Угледа га отац игумане,
Позна свога ђога из подрума
И на њему Наход-Симеуна,

Мало ближе пред њег излазио,
Симеуне спаде од ђогата,

Поклони се до земљице црне,

155

160

Љуби оца у скут и у руку.
Говори му отац игумане :

[ocr errors]

99

Бе си мене, Наход-Симеуне?

Бе си мене толико вријеме ?”
Вели њему Наход-Симеуне:
„Не питај ме, оче игумане!
„У з'о час сам рода потражио,
"А у гори дош'о до Будима."
A
Све се њему исповиђе Симо.
Кад то чуо отац игумане,
Узе Сима за бијелу руку,
Па отвори тавницу проклету,
Бено лежи вода до кољена,
И по води гује и јакрепи,
Симеуна баци у тавницу,

записано, чије је оно, ко је он, И по свијету.

165

170

175

чега ради иде

[ocr errors]

Па затвора тавницу, проклету,
Кључе баци у тихо Дунаво,
Па је старац тихо говорио:
„Кад изишли кључи из Дунава,
Симеун се грија опростио !"
Тако стаде за девет година.
Када наста година десета,
А рибари рибе поваташе
И у риби кључеве нађоше,
Доказаше старцу игуману ;
Игуману на ум паде Симо,
Па он узе клуче од тавнице,
Те отвори проклету тавницу,
У тавници воде не имаде,
Нити гмижу гује и јакрепи;
У тавници сунце огријало,
Симо сједи за столом златнијем,
У рукама држи јеванђеље.

15.

Оиеш Наход Симеун.
Рани царе у Јању девојку
Од малена до десног колена,
Не рани је, да је другом даје,
Већ је рани, да је за се узме;
Царе оће, а девојка не ће;
Њу ми просе лале и везири,
Лале просе, ал' је царе не да,
Већ он узе под силу девојку.
По том мало време постајало,

180

185

190

195

5

Мало време, три године дана,
Мед њима се мушко чедо нађе,
Ал' га мајка неговат не може,
Већ му сави књиге и кошуље,
Па га зали у олово тешко,
Па га баци у то море сиње:
„Носи, море, са земље неправду;
Ранитељ је како и родитељ.
Подиже се патријару Саво,
Подиже се итар лов ловити;

[ocr errors]

Лов ловио летњи дан до подне,
И од лова ништа не улови,
Кад се двору беше повратио,
Бог му даде и срећа донесе,
Те он нађе сандук од олова,
Истурила, вода под обалу,
У сандуку чедо мушка глава,
Нит' се смеје, нит' ручицу даје,
Ни крштено, ни зламеновано;
Узе Саво чедо мушку главу,
Однесе га Вилендари цркви,
Па крстише чедо мушку главу,
Лепо су му име наденули,
Лепо име: Наод Симеуне.

Кад је дете до коња дорасло,
Добра коња и светла оружја,
Лепо дете књигу изучило;
Ал' беседи патријару Саво:
„Чедо моје, Наод-Симеуне!
„Ја сам тебе, чедо, одранио,
„Ранио сам, ал' родио нисам,

10

15

20

25

30

35

40

„Наш'о сам те мору под обалом; „Узми, сине, књиге и кошуље,

[ocr errors]

Пак ти иди од града до града, „Те ти тражи родитеља свога. Узе Сима књиге и кошуље, Па он оде од града до града, А кад дође баш У Јања града, У Јању се царе преставио, Преставио, и саранили га, Оста сама царица госпођа, Оста сама у бијелу двору, Њу ми просе лале и везири, Лале просе, а царица не ће, Већ беседи царица госпођа: „Одбер'те се шездесет делија, „На лепоту да нема лепшега, „На висину да нема вишега; „Ја ћу стати на бела бедема, „Бацићу се злаћеном јабуком, „Ко уграби злаћену јабуку, , Онога ћу верна љуба бити." Одбраша се шездесеш делија, На лепоту да лепшега нема, На висину да вишега нема, И стадоше граду под бедема,

45

50

55

60

65

А царица граду на бедема,

Па се баци злаћеном јабуком;

Ту се деси Наод-Симеуне,
Те уграби злаћену јабуку,

Па се венча с царицом госпођом.
По том мало време постајало,

70

« PreviousContinue »