Све зелено од чое зелене,
А ократко с горицом једнако,
Пак уседе на добра коњица,
И диже се браца да потражи,
Да га жива жеља мимоиђе.
Нитди свога он не пушта гласа,
Нити пљуну, ни на коња викну;
А кад дође гори Гаревици,
Кличе Ненад, како соко сиви :
„Гаревице, зелена горице!
„Не раниш ли у себи јунака,
,,Предрагога мог брата рођена ?
„Не раниш ли у себи јунака,
„Који би ме с брацем саставио ?"
Предраг седи под јелом зеленом,
Предраг седи, пије рујно вино;
Кад саслуш'о Ненадова гласа,
Дружбини је браћи беседио:
„Ој Дружбино, моја браћо драга!
Испадните на друм за бусију,
Дочекајте незнана делију,

„Нит' га бијте, нити га глобите,

Већ га жива мени доведите:

„Откудгод је, он је рода мога.”
Устало је тридесет момака,
На три места све по десет стало.
Кад на први десет наишао,
Нитко не сме пред њег' да изиђе,
Да изиђе, да коња привати,
Већ га сташе стрелом стријељати.
Беседи им млађани Ненаде:

80

85

90

95

100

105

99

„Не стрељајте, браћо из горице, ,,Не била вас вашег брата жеља, „Како мене и брата мојега! „Што ме тужан овуд потерало!" Они њега пропустише с миром. Кад на други десет наишао, Н они га стрелом стријељаше, И њима је Ненад беседио: „Не стрељајте, браћо из горице, Не била вас вашег брата жеља, „Кано мене и брата мојега! „Што ме тужан овуд потерало!" И они га пропустише с миром. Кад на трећи десет наишао, И они га стрелом стријељаше, Расрди се млађани Ненаде, Пак удари на триест јунака: Први десет сабљом посекао, Други десет коњем погазио, Трећи с десет по гори разбеже, Које к гори, које к води ладној Глас допаде Предрагом јунаку: ,,Зле га сео, Предраг арамбаша! „Дође теби незнана делија, Исече ти по гори дружбину." Предраг скочи на ноге лагане, Пак узима луке и стријеле, Пак излази на друм на бусију, Пак заседа за јелу зелену, Скида њега стрелом са коњица. На зло га је место ударио,

110

115

120

125

130

135

140

На зло место, у срце јуначко.
Врисну Ненад, како соко сиви,
Вриштећи се по коњу повија :
„Јо јуначе, из горе зелене!
Жива тебе, брате, Бог убио!
„Десница ти усанула рука,
„Из које си стреле испустио !
И десно ти око искочило,

99

„С којим си ме, море, намотрио!
„Још те твога брата жеља била,
Кано мене и брата мојега !

„Што ме тужан овуд потерало,
Наопако а по моју главу!
. 1992.

145

29

99

99

„Ја сам јунак млађани Ненаде,
Имам стару саморану мајку,
И једнога брата рођенога,
„Предрагога мог брата рођена,
Пак се диго да њега потражим,
„Да ме жива моја жеља мине,
Наопако а по моју главу!”
Кад је Предраг речи разабрао,
Од стра љута стреле испустио,
Пак притрча рањену јунаку,
Скида њега с коња на травицу :
„Та ти ли си, мој брате Ненаде!

150

29

Кад је Предраг речи саслушао,
Иза јеле њега запитује:

29

Тко си јунак, и чијег си рода?"
Рањен Ненад њему одговара:
,,Што ме, море, ти за рода питаш?

Од мене се оженити не ћеш;

99

155

160

165

170

„Ја сам Предраг твој братац рођени.
„Можеш ли ми ране преболети ?
„Да подерем танане кошуље,
„Да те видам и да те завијам.”
Рањен Ненад њему одговора:
„Та ти ли си, мој брате рођени !
,,Вала Богу, кад сам те видео,
„Те ме жива моја жеља мину;
„Не могу ти ране преболети,
„Већ ти проста моја крвца била!"
То изусти, па душицу пусти.
Над њим Предраг јаде јадикује:
,,Jо Ненаде, моје јарко сунце!
„Рано ти ми ти беше изишло,
„Па ми тако рано ти заседе!
,,Моj босиљче из зелене башче!
Рано ти ми беше процватио,

99

„Па ми тако рано ти увену!"
Па потрже ноже од појаса,
удара себе у срдашце,
Мртав паде покрај браца свога.

Te

17.

Цар Дуклијан и Крешишељ Јован.

(из Црне горе).

Вино пију до два побратима

На пржину накрај мора слана, Једно јесте царе Дуклијане, друго је Крститељ Јоване.

A

175

180

185

190

Пошто су се напојили вина, Но да рече Крститељ Јоване: „Ходи, побро, да се посиграмо, „Ти коруном, а ја ћу јабуком.” Па скочище, те се посиграше: Свети Јован отисну јабуку, Она паде мору у дубине, Топле су га сузе пропануле, Но му царе ријеч проговара : ,,А не плачи, драги побратиме! ,,Не мој мене уграбит, коруну, „Ја ћу тебе извадит' јабуку." Јован му се Богом кунијаше, А да му је уграбити не ће. Таде царе у море уплива, А полеће Јован на небеса, Пред Господом те је излазио, Па је пред њим ријеч говорио: „Боже вјечни и пресвети оче! ,, Хоћу ли се тобом заклет, криво ,, Хоћу л' цару уграбит, коруну?" Господ њему ријеч говорио: „О Јоване, моја вјерна слуго! ,,Закуни се мноме трипут криво, Теке не мој мојијем именом." Свети Јован слеће на пржину. Таде царе из мора изиде, И изнесе у зубе јабуку ; Па су опет игру заметнули: Свети Јован отисну јабуку, Опет паде мору у дубине,

99

5

10

15

20

25

30

35