А Јована сузе пропануле, Но му збори царе Дуклијане: ,, А не бој се, мио побратиме! „Не мој мене ти украст коруну, „Ја ћу тебе извадит' јабуку." Јован му се Богом кунијаше, Куне му се Богом по три пута, A да му је уграбити не ће. Цар коруну врже под капицу, Код ње стави тицу злогласницу, IIa у сиње море уронио. Свети Јован море заледио, Он заледи дванаес ледовах, Па уграби од злата коруну, И полеће к небу у висине, А закркта тица злогласница, Ꭹ У дно мора царе опазио, Па се загна мору из дубине, Три је леда главом проломно, Па се натраг опет повратио, И на главу ками дофатио, Мали ками од хиљаде оках, И проломи дванаес ледовах, Па је своја расклопио крила, За Јованом у поћеру пође, Достиже га на небеска врата, За десну га ногу уфатио, Што дофати, оно и окиде. Сузан Јован пред Господом дође, Сјајно сунце 1*) на небо донесе, 14) До сад свуда бјеше коруна (corona, круна), а овдје 65 40 45 50 55 60 И Богу се Јован пожалио, ,,А не бој се, моја вјерна слуго! 29 Свакоме ћу тако учинити. То је било, а Богу за славу. 70 сунце! Ја сам још у дјетињству слушао,' гдје се овај догађај и приповиједа у народу овако: Кад су ђаволи отпали од Бога и утекли на земљу, онда су и сунце однијели са собом, па га ђаволски цар набио на копље и носно на рамену. Кад већ земља протужи Богу, да хоће сва да изгори од сунца, онда Бог пошље светог Аранђела, да гледа како да узме сунце од ђавола. Кад сиђе свети Аранђео на земљу, он ce удружи с ђаволскијем царем; али се ђаволски цар осјети, шта он хоће, па се добро узме у памет. Ходајући тако по земљи њих двојица заједно, дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у земљу. Пошто ce мало прокупају, онда рече свети Аранђео: „Де да ронимо, да гледамо, који може дубље.” А ђаво му одговори: „Хајде де.” Онда свети Аранђео зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, али се боји, да му свети Аранђео не однесе сунце. У томе му падне на ум, те пљуне, и од његове пљуванпостане сврака, да му чува сунце, док он зарони и изнесе у зубима морскога пијеска. Како ђаво зарони, свети Аранђео прекрсти руком море, те на њему постане лед од девет аршина дебео; па онда спопадне сунце и побјегне к Богу, а свраке стане крека. Кад ђаво чује еврачји глас, онда већ види шта је, па се брже боље врати натраг. Кад горе, али се море заледило, не може на ке Те поље! Онда се брже боље врати опет на дно мора, узме камен и њим пробије лед, па онда потеци за светијем Аранђелом ! Онај бјежи, а овај за њим! Таман кад свети Аранђео корачи једном ногом к Богу на небо, ђаво га стигне, те му ноктима из табана у друге ноге ишчупа велики комад меса. Кад свети Аранђео дође са сунцем онако рањен пред Бога, онда заплаче: „Што ћу, Боже, овако грдан ?” А Бог му рече: „Ћути, не бој се; ја ћу наредити, да сви људи имају тако на табану као малу долину. И тако Бог уреди, те у свијех људи постане на табанима у обадвије ноге као мала долина. И тако остане и до данас. 29 18. 99 Часни к р е м и. Вино пије царе Костадине 29 О велики царе Костадине! ,Дижи, царе, сву војску ришћанску, 5 10 15 99 „Поарај је и огнем попали, И увати цара Јеврејина, „Те га мучи мукам' свакојаким; „Ал' је тврда вера у Чивута, „На мука ће царе умријети, Часни крста не ће проказати; Макни, царе, жестоке чауше До богата двора царевога, „Од царице чедо уграбите, Ти наложи до два огња жива, ,,Метни чедо међ' два огња жива, „Нека пишти, кано змија љута, 99 99 А свака је мајка милостива 99 „И на своје чедо жалостива: 20 25 30 35 40 45 Од царице чедо уграбише, 99 Од огња ми чедо одмакните, ,, 29 ,,О за Бога, царе Костадине! „Од огња ми чедо одмакните, „Ја ћу ваше крсте проказати. Од огња јој чедо одмакоше, А говори проклета Јеврејка: „Видиш царе Ођубар 15) планину? „Дижи војску, иди под планину, „Те раскопај Ођубар планину, 15) Једни пјевају Обљуба мјесто Обубар. 50 55 60 65 70 75 |
0 Reviews Reviews aren't verified, but Google checks for and removes fake content when it's identified Write review |