99 0 Бога вам два путника стара! „Кад питате, да вам право кажем: „Та нисам се јунак помамио, „Нити сам се данас потурчио, „Нит' сам своју веру изгубио, „Нит” сам крста под ноге згазио, ,, Часног крста и красног закона; „Већ је мени велика невоља; „Защт ја раним у мојему двору „Девет немо, друго девет слепо, „То ја раним с мојом верном љубом; „И Бог ће ми греха опростити.” Ал беседе два путника стара: „Ајдемоте ђаконовом двору, Да видимо ђаконову љубу, Што нам ради љуба ђаконова.” Одшеташе ђаконовом двору, Ал' је љуба рано уранила У недељу пређе јарког сунца, Пређе сунца и пре летургије, Она чини белицу пшеницу; Божју су јој помоћ називали: „Божја помоћ, ђаконова љубо!" Она њима лепше одговара: „До Бог добро, два стара путника!" Ал беседе два путника стара: „Бога теби ђаконова љубо! ,, „Која теби велика невоља, Те си тако рано уранила, „Уранила у свету недељу „Пређе сунца и пре летургије, 30 35 40 45 50 55 ,, Те ти чиниш белицу пшеницу ? 60 „Или си се млада помамила ? 99 Часног крста под ноге згазила, , Часног крста и красног закона; „У недељу пређе јарког сунца, ,, 99 Нит' сам крста под ноге згазила, Часног крста и красног закона; „Већ је мени велика невоља; "Зашт' ја раним у мојему двору „Девет немо, друго девет слепо; „То ја раним с мојим господаром; „И Бог ће ми греха опростити." ,, Ал беседе два путника стара: 99 „Да пошкропим твоје беле дворе: „Што је немо, проговориће ти, 65 70 75 80 85 90 Што је слепо, све ће прогледати." Она мисли мисли свакојаке, И од чеда крви уграбише, 99 Ево чедо седи у колевки „И сигра се јабуком од злата!” Проговара чедо из колевке: Слатка мајко, моја слатка рано! Оно нису два путника стара, Већ су оно два Божја анђела." 95 100 105 110 115 120 4 Огњена Марија у чаклу. Бога моли Огњана Марија: 5 И шњом посла Петра апостола, 10 Те од раја отворише врата, А другоме рука до рамена, „Што су, Петре, Богу згријешили, 99 „Казаћу ти, Огњана Марија! Што овоме руса гори глава, „Овај није даровао куму: „Кума њему светога Јована, „А он њојзи паре ни динара; 9, 99 Што овоме гори десна рука, Што овоме трећем нога гори, „Њом је био и оца и мајку." 15 20 25 Њих минуше, напријед прођоше, Но Марија апостола пита: 30 „Кажуј, Петре, што су згријешили?" — „Ово бјеху од земље судије, 99 Што чињаху, кад они могаху, проклетника.” 35 40 А пропа' јој језик проз вилице, 45 А висе јој змије о дојаках; „Што је, кучка, Богу згријешила, „Гријешница ј' крчмарица била, „И за воду паре узимала; 9, Имала је обречена мужа, 50 55 3) Т. ј. распре због побијенијех и рањенијех, као што се у Црној гори и онуда по околини чинило до сад. |