У овој књизи штампао сам х и мјесто Њемачкога сһ (понајвише у туђијем ријечима). Против овога правила наштампано је на страни 279. у стиху 519. хадеш мјесто адеш ; а чини ми се да је негдје и иншов мјесто хиншов. Штампарскијех погрјешака мислим да у овој књизи нема много, али ће се опет гдјекоја наћи; ја сам за сад опазио само на страни 168. у стиху 4. и на страни 173. у стиху 169. Сшјеван мјесто Сшеван; на страни 192. у стиху 84. Прилицу мјесто Прилипу; а на страни 328 у стиху 5. Шара мјесто Шарац. 1. Свечи благо дијеле. Мили Боже! чуда великога! голема невоља, 29 „Те ти рониш сузе од образа ?" Родитељи пород погазили, „Црн им био образ на дивану 5 10 15 20 25 „Кум свог кума на судове ћера, „И доведе лажљиве свједоке 99 99 29 И без вјере и без чисте душе, „И оглоби кума вјенчанога, „Вјенчанога или крштенога; „А брат брата на мејдан зазива ; Бевер снаси о срамоти ради, „А брат сестру сестром не дозива." Њој говори Громовник Илија: „Сејо наша, Блажена Марија! „Утри сузе од бијела лица, „Док ми овђе благо под јелимо, „Отић ћемо Богу на диване, Молићемо Бога истинога, „Нек нам даде кључе од небеса, „Да затворим, седмера небеса, „Да ударим, печат на облаке, , Да не падне дажда из облака, Плаха дажда, нити роса тиха, Пити ноћу сјајна мјесечина, „Да не падне за три годинице; ,Да не роди вино ни шеница, „Ни за цркву часна летурђија.” Кад то чула Блажена Марија, Утр сузе од бијела лица. Када свеци благо подјелише: Петар узе винце и шеницу, И кључеве од небеског царства; А Илија муње и громове; Пантелија велике врућине; Свети Јован кумство и братимство, 99 30 35 40 45 50 55 |