Page images
PDF
EPUB

гошKA, f. Der wеibliфе Caft, hospes, hospita: [ГРАБУЉЕ, грабуља, f. pl. vіdе грабље. гдшкЁЊЕ, n. Bas Giatiren, convіvаtiо. ГРАВЁС, (у ц. г.) учинише грабус; а они онгоштин, а, о, беr гошћа, hospitae.

да грабус! т. б. пограбише, разграбнше, ГР, (у ц. г.) vide Фрк:

das Raffen, rapina. Не кће Type ни чашу ни вино,

ГРАВАЊА, f. (у Боци) велика тигла што се Но Јелену за бијелу руку,

меће по шљемену и по осталијем мјестима Гр је баци за собом на врана

гдје су тигле онако састављене, eine Trt ГРА, гра (гра), m. vіdе грах.

größerer Dachziegel, tegulae majoris genus. ГРів, m. pie 23eiрбифе, сагріnus betulus Linn. | ГРАД, т. (loc. граду, pl. гради, градови, граГРАБА, f. (у Хрв.) vidе робија“ умръо на граби. дова7) бie Seftung, arx: У град кад хоћеш, ГРАБАНЦИЈАш, грабанциjаша, т. cf. врзино а из града кад пусте. 2) (у Ц. г.) играти коло,

се града, т. б. лопте која се умијеси од гоГРАБАНЦИЈАШкЙ, -ка, кӧ, Бехептеijterifф, vene- веће длаке.

ficorum: узео оно своје грабанцијашко ГРАД, т. туча, беr pagel, grаndо. Кад пада јапунце.

град, многи изнесу пред кућу сннију скаГРАБАР, грабара (грабра), т. (у Славон.) vide шикама, гдјекоји и столицу изврнуту, гдје. граб.

који (у Грбљу) запаљену грану ловорике ГРАБАЦ, грапца, m, н. п. данас је на дрвама нли лопату жеравице баце на поље, а грабац (т. ј. грабе се људи око њих), бав гдјекоји и пушку избаце, и то се све чини

Xaffen, Reiреп, rapina, cf. грабило, грабус. да би град престао. ГРАБЕЖ, m. Ser Xaut, rapina.

ГРАДАЦ, граца, т. 1) hyp. . град: И ако је ГРАВвжљив, а, о, Xaub-т гарах.

мој мали градац, али сам ја у њему дизГРАБйк, грабика, т. Ver 28eipbuyenware, car- дарац. 2) у Јадру више села Цикота знpinetum (?) Linn.

днне наврх једне главице, и то се ондје ГРАБИКАПА, f. (у ц. г.) игра која се у Лнци зове велики града, а мали је главица зове булање, Хrt @piel, Judi genus.

више села Шӯрица, на којој кажу сад да ГРівило, п. у овоме врачању: „Ове године Има ливада.

на вратило а до године на грабило” (го-ГРАДАЧАЦ, чца (Градашца), т. град и вавори дјевојка узјахавши на вратило да би

рош у Босни: a сe удaлa), бав Xaffen, Reisen, rapina, ef. Утече им од Градачца Дедо — грабац.

од Градаша два Градашчевића – Гравити, бим, v. impf. 1) greifen, rаffen, rapio. | ГРАДАчки, кa, кo, von Градачац.

2) н. п. снјено, reфen, pеctіnе cоllіgо fоепит. ГРАДАЧЕвит, m, von Градачац, тако се зо3) schöpfen, haurio :

ве капетан Градачки : Ми ранимо, те воду грабимо

Од Градашца два Градашчевића гравити ск, бим се v. г. impf. око чега, ит et: ГРАДИНА, . 1) беr Зап, sepes, 2) деt Catten, was raffen, arripere.

hortus, cf. врт. 3) augm, v, град. ГРАБИЋ, m. eine junge 23eipbue, carpis be- градиница, f. dini, B. градина. tulus Linn.

| ГРідити, градим, v. impf. тафеn, verfertigen, ГРівљк, грабаља, f. pl. Ser Rефеп, ресtеn foena- соndо, н, п, опанке, кућу, цркву, мост, гус

rius. Све су грабље, нема вила, e8 jino Гаи- ле, гадње, седло, н т. д.

ter Egoiften, nonniвi sibi fаvеnt. ef. грабуље. ГРАдити ск, градим се, v. e. impf. 5) іф зи et: ГРАвљк, п. coll. , граб, бie 28eipbuфеn, carpi- was machen, es spielen, simulare: apaqu ce ni betuli:

да је учен. 2) није лијена; него се гради, Највиши Ловћен планина ;

т. ј. бијели се и румени се, је јФmіnіt fіф, У њој је трње и грабље

colorem fuco mentitur. ГРівљЁњЕ, n. ) Sag Raffen, raptus. 2) Bad Reфen, ГРАдит,

collectio ope pectinis foenarii. 3) Bag Офöpfen, ГРАДйт, градића, 3 haustus.

ГРАДИНКА, f. (нова п стара) Фtast in Set fla: ГРівљив, а, о, reigent, Хаиб-, гарах.

wonischen Grenze, nomen urbis. ГРівљиштв, п. држак у грабаља, деr Reфen: градиште, n. ein ötüstфеn аn bеr Допами, зwія stiel, manubrium pectinis foenarii.

schen Pam nnd Tonyban, mit Ruinen. ГРАБов, а, о, weiрифеп, carpini bеtuli. | ГРідљикА, f. један комад од грађе, ein Otud, I'PÅBOBHHA, f. Weißbuchenholz, lignum carpini Вот 23aumaterial, materia: од тога дрвета betuli.

не'може бити никаква градлика. ГРАБднос, m. (у Ц. г.) некака дебела ГРАДдвитина, f. оно што је тукао град, дав ГРАБдноСАЦ, сца, јзмија за коју се говори да јој von Hagel beschädigte, calamitas.

коже пушка не може пробитн, 2Гrt ©Фlange, ГРАдски, кa, кo, н. п. врата, Seftung8-, arcis. serpentis genus, cf. беча.

TPAKA, f. 1) (coll.) das Baumaterial, materia. ГРАБРИК, грабрика, m. (у Славон.) vidе грабик. 2) у пјесми мјесто грађевина: ГРАВРОВ, а, о, vidе грабов.

Грађу гради три године дана,

, 9) , , '}m. dim. v. rpân,

[ocr errors]

Б'јелу кулу и танку авлију

ГРАНАәлиЈА (пушка), f. (у ц. г.) по којој су 3) човјек слабе грађе, бie Reibe8bеfфаffenbeit, гране извезене: corporis constitutio. 4) (у Далм.) vidе ограда. Гранајмије пушке дохватише 5) (у Лици) пара на зубунима у наоколо. ГРАНАТ, граната, m. Set Granat (@tein), lapis 6) опута на опанцима,

granatus. . ГРАБАҢин, т. (pl. грађани) Јer Seitungsbepb- ГРАНАТ, а, о, ätig, ramosus.

пеr, incola arcis. У Црној Гори сви Турци ГРАНАТЙР, атира, т. (у војводству) беr Gre: Никшићани зову се грађани :

nadier, miles nomen gerens grenadier: Те ми Сливље од грађана чувај —

За путника и војника, TPÀ BÂHKA, f. Einwohnerin der Festung, femina За пастира, гранaшира

За орача и копача, ГРАБАНски, кa, кo, Seitungs, arcis.

За пастира, гранатира ГРАБАНЧЕ, чeтa, n. ein junger Seitung#bеmоb- ГРАНИНА, f. angт. р. грана: као гранином gner, juvenis ex arce:

помлаћено (кад гдје болује много чељади). - Оно је момче граѓанче

ГРАНИЦА, f. 1) eine airt &іфе, quercus genus. TPÀ BEBHHA, f. 1) das Gebäu, aedificium, cf. 2) Sirenje, finis, lіmеѕ, cf. крајина, 3) брдо у “, зграда. 2) вунена пређа обојена.

Црној Гори код Цетиња. ГРАЂЕЊк, n. Bas naфen, confectio.

ГРАНИЧАР, m. (у Сријему иу Банату) Jer Gref= ГРАЈА, f. (у крајини Неготинској и у Црној 3er, miles limitaneus, cf. крајишник. ријеци) vidе говор :

ГРАНИЧАСТ, а, о, (у Боци): Стаде граја иза гаја

За појасом од злата куђеља, TPĀJA, f. (y Il. r.) das Gefrächse, crocitus. При куђељи свила граничасаа ТРАЈАЊЕ, п. vіdе говорење.

ГРАНИЧЕВ, а, о, н. п. дрво, жир, pon Set граТРАЈАЊЕ, т. (у ц. г.) vidе грактање.

haya-Eiche, certae quercus. ГРАЈАти, jйм,y, impf. vіdе говорити.

ГРАННЧЕВИНА, f. Das pol, pon per граница:&і: ГРАЈАти, јем, v. impf. (у ц. г.) vide трактати : che, lignum certae quercus. Један граје, други проговара —

ГРАНИЧЕЊЕ, n. vide мeђење. Граје вране, вије мрки вуче

Граничити, чим, v. impf, grеngеn, finitimus sum, КРАКАЊЕ, n, 3) vidе грактање. 2) (у Ц. г.) Sa8 cf. међитн. 1: 1-11, Офreien, elamor, cf. викање.

ГРАНУти, гранём, v, pf. ) bеrроrtraben (рон ГРАКАТИ, грачём, v. impf. 1) vidе грактати: der Sonne), effulgeo : Кад то чуле двије тице црне,

Грани сунце да огријем руке Једна граче, у облаке скаче

Ни свaнуло ни сунце грануло 2) (у ц. г.) freien, clamo, ef. викати : 2) сад ми је мало грануло, іft mir TeiФter Грачу момчад како соколови

geworden, levalus sum. ГРАкнути, тракнём, v. pf. 1) auffrägen, cro- ГРАНЧИЦА, f. dim. р. грана. cito :

ГРАЊк, п. (coll.) бie Зweige, frоndеs. Први грaкну, други проговара

ГРАов, а, о, vidе грахов. 2) повикати на кога, Iogfreien, conclamo : ГРАовицА, f. vіdе граховица. Гракнуше као на бијелу врану. 3) грак- ГРАовишТЕ, n. vіdе градовиште. ну му срце од радости (н. п. кад га угледа), ІГРАово, п. vide Грахово. ... er erfreuete fich, gaudere.

ГРАОРАСТ, а, о, н. п. кокош, очи, buntfфеdіg, ПРАКТАЊЕ, n. a8 8räфҙеп, crocitatio..

varius.
ТРАКТАТи, трактём, v. impf. Frdфsen, crocito : ГРАОРИЦА, f. vіdе грахорица.

Не внј вуче, не грaкви гавране: ГРАдровинА, f. vіdе грахоровина.
Не плаши ми по горң јунака

ГРАСӰ, грасуља, m, in per Inеfbоtе рот Зі: ГРАМАДА, f. некако мјесто у Србији нза Па- geuner, der auf die Frage, ob er rpaxa oder naраћина.

: суља eTen wole, antwortete: грасуља (0, і, грамжЁЊЕ, n. Bаѕ gефjen, ѕitis eujuѕ rei ardens. bеідея, грах ипд пасуљ). ГРАмзитн, зим, v. impf. (у Сријему) за чим, ИГРАх, m. (у Херц. н граг) 1) бie Safole, faseolus ledhjen, cupere.

vulgaris Linn. cf. пасуљ. 2) (по југоз. кр.) ГРАНА, f. 5) деr Зweig, frons: метнути дјевојци

vidе грашак. грану на пут, т. б. смести је чим да се не ГРАх лозНАЦ, граха мознаца, т. (у Дубр.) viможе удати, 2) у ноге: оздо је табан, а оз

де грашак. го грана, оbere Släфе де Supe, pars pеdіs | гріх Рогачит, m. (у Дубр.) грах (пасуљ) у маsuperior: болн га нога баш на грани, 3) (у xyhama, Fasolenschotte, siliqua faseoli, cf. 60, bonu) der Urm eines Flußes, cornu:

раннја. Ту се ладна вода уставнла,

ГРАхов, а, о, н, п. инст, чорба, Safo[ent, faseПушти гране на четири стране

olinus (?). Што су воде распуштиле гране

ГРАховинА, f. cf. граховица : Моја љубо на четири стране

Око мора никад ништа нејма,

[ocr errors]

S

После једна трава граховина

А од Грбља Грбљнчића Зана ГРАховица, . vіdе грахорнца.

ГРБА.љски, кa, кo, von Грбаљ. TPÅXOBÂUTE, n. 2cer auf dem Fasolen gebaut rébâlbe, n. das Bücken, demissio.

gewesen, ager olim faseolo consitus. ГРБАТА СЕ, грбам се, v. r. impf. jih buten, ГРАхово,n) комад земље(као кнежина ) између ѕе dеmіttеre, cf. клањати се:

Херцеговине и Црне Горе на западној стра- Капу скида, по земљи се грба ни. У наша су се времена око Грахова би- ГРВАЧА,

f. vіdе леђа. ли Црногорци са пашом Херцеговачким, грБина, и послије тога је Грахово као и Турско н гРБЉАНнн, т. (рі. Грбљани) Siner von Грбаљ. Црногорско, али је више Црногорско. 2) не-гРБЉАНКА, f. Sіnе bon Грбаљ. како мјесто тако се зове и у Босни код | РБовицА, f. Дунавска отока која се одваја Лијевна..

према Биограду и утјече у Тамиш, ein ГРАховскӣ, cка, ско, pon Грахово:

Donau Arm bei Belgrad. Па отоле уз Граховске стране — ГРБОША, f. у загонеци, cf. толаш. ГРАховицА, f. (у Барањи) vidе грахорица. | ГРГАЊЕ, n. Sa8 Фtoфern, fossio, cf, чачкање. TPÅXOP, m.

ГРГАТн, гам, v, impf. (у Будви) зубе, ftoфern, ГPixoPHна, f. (у ц. г.) vidе грахорнца.

folio, cf. чачкати. ГРАxОРИЦА, f. Sіе 28ite, vicia. cf. граховина, ТРГвч (гргёч), гргёча (греча), т. See Sup= трахор.

börs, perca fluviatilis : ГРАХОРОВИНА, f. Tag Safolenjtroy, ѕtrаmеn fa- Кесеге му коло воде, а ғргечи гледе seoli,

ГЁГӯР, m. Gregor, Gregorius. ГРАцнути, нём, v. pf. мало огрепсти, antragen, ГРГУТАЊЕ, n. bas Girren, gemitus.

| гргућём, vimpfІ. се да на зло.

, гргутнемv. pf ГРАЧАНИН, m. Siner von Грачац:

Гранчица грғушала с побратимом Грачанином Марком Према луци на јабуци — Грачани су бољи од Сењана

ГРДАН, m. Rangname, nomen viri. ГРАЧАНИЦА, f. 1) варош у Босни:

ГРДАН (грдан), дна, дно, (грдни, на, но, аdу. и касабу равну Грачаницу

SPAHO, comp. rõhu) häßlich, deformis, foedus, 2) вода која тече кроз жупу Никшићку, од auch beständiges Epitheton der Wunden: чега се зове и жупа Грачаница:

Ако није у меани вино, Докле води Грачаници дође

На грдне му ране излазило — 3) у пјесмама некака црква:

Тад се Турци грдно препадоше збор зборила господа Ришћанска ГРДЕ, f. (у Ц. г.) ёфimpfwort für rацепвiттер, Код бијеле цркве Грачанице

convicium in mulierem: грде једна. ГРАЧАЦ, чца, т. еir Otasten in greatien: ГРдило, п. (у Ц, г.) Ser Brauel, reѕ аtrох: Да идемо под Грачац у гору

Немам ти шта до грдила казат. Вучко сједн Грачцу на капији —

А тако јој јада и грдила ГРАША, f. hyp. р. грах: да тн да мајка граше ГёдињА, f. све што је нагрђено, bas ®феи: (жене говоре дјеци).

fal, abominamentum. Кад се човјек не очеГРAШAK, шка, т. бie Crbje, pism. cf. грах, шља и не оснажи, рече му се : грдињо облић.

једна. cf. грдоба. ГРAШAPA, f. (fomif)) Sie 25ohnenflinte, s. i. Bеr | ГРдити, грдим, у. impf. 1) што, даrtід тафен,

Hintere, telum fabis plenum, i. e. podex cre- verunstalten, foedare: pitum edens.

Лице ғрди, aлнце израстаГРАШАЦ, шца, т. 1) dim. р. грах : дај ми мало Он лице грди, сокола ранн;

грашца. 2) (у Сријему) некако грожђе : Он сузе ронн, сокола поји црни грашац, fфwarze Raifler, бијели, Sung- 2) Rora, schimpfen, convicium facere, cf. ferntraube.

ружити, псовати. ГРАшинА, f. augm. р. грах.

ГРДнти CE, грдим се, v. r. impf. 1) ft, buрlіф TPANIKA, f. ein Fasolenkorn, granum faseoli. machen, verunstalten, foedare se. 2) einander ГРАЛТЁЊЕ, n. vіdе грабљење 1.

schimpfen, conviciari se invicem : rpan ce c ГРАштитн, тим, v. impf. vіdе грабити 1. њиме; њих се двоје грде. ГРАшчицА, f. dim. р. грашка.

ГРдњА, f. Bеr ефimpf, convicium. . røba, f. der Höcker, gibbus.

ГРдовА, f. Sie PapliФfeit, turpitudo, cf. грдиња. ГРВАв, а, о, 1) büteris, gibbosus. 2) грбаво | ГРДомАЈчит, т. (у 1. г.) као укор или поће бити за

мене, н, п. ти толико руга, и вања да значи: којему је мајка платим, т. і. неправо, ипрефt, injuѕtе. била грдна, ein Офimpfwort, convicium. ГРВАЊ, бља, т. комад земље између котора гедбсиЈА, f. што велико, etwas un geheuer

u byabe, ein landstrich zwischen Cattaro und Großes, häßlich groß, ingens. Budua, ital. Zupa genannt:

ГРДУЊА, f. (у І. г.) ein bailibes Srauengimnter,

ако

(besonders als Schimpfwort), convicium in На Гребице војска починула — mulierem.

У Гребице да се гребу мајке ГРДУљИНА, f. angm. b. грдуља.

| ГРЁВишТЕ, n. (у Дубр.) vidе гробље. ГРЕЕВит, m. (у ц. г.) Cobn eines Owletеrn, ГРЁБЉЕ, n. (coll.) (у примор.) vidе гробље.

filius pejoris. Најсиромашнији Црногорац ГРЕБддЕР, т. (у Дубр.) који носи мртве људе до сад је могао свакоме главару и нај- у гробље, беr geibenträger, vespillo. већему богатуну казати : Hнт” сам грђи (ГРЕБУЉА, f. (у ІІ. г.) vidе гребуље. ни грђевић од тебе.

ГРЕБуље, грёбуља, f. pl. (у ц.г.) vidе грабље. ГРЕЕЊЕ, п. 1) дая фарlіфтафеn, foedatio. reЁДА, f. (асс. греду, pl. грёде, греда) 1) Ber 2) das Schimpfen, convicium.

25alten, trabs. 2) (у Сријему) у води или тётӣ, ђа, ђе, сотр. . грдан, јФlефter, fФlim: риту дуж сухе земље, бie бanobant, syrtis,

теr, pejor, adv.грђе: Нит' сам грбинн грђе- cf. пруд. 3) (у Ц.г.) велика стијена, или коса вић од тебе;

од камена: Ал' ј" Анђелко грби од Сннана

Cкаче б'jесно од греде до греде Тад јунаку грfе жао било —

Неколика живе уФатнше, Но се ватра сламом гре пали

А остало низ греде сломите Но га можеш грђе ражљутити

TPÉAE.), m. 1) der Pflugbalken (der Grendel), ГРЁБ, m. (у Дубр. и по приморју) vidе гроб: tето. 2) планина у Херцеговини. Кад см” овуда јучер проодили,

| ГРЕДИЦА, f. dim. E. греда. Овог греба овди није било —

ГРЕДовит, а, о, илебеп, bolperig, salebrosus. Ово је греб побратима мога —

ГРЁДом, im orbeigehen, in transitu, cf. мимоОста Иве на гребу Јелине

гред, узгред. геќБАК, грепка т. hyp. D. греб:

ГРЕДУРИНА, f. augm. v. греда. Ту му липи гребак ископаше

ГРЁЗ, а, о, (у Боци) grоb, crassus. ef. труб. ГРЕБАНИЦА, f. (у ц. г.) vidе огребине. ГРёзнути, нём, v. pf. (у Бјелопавл.) грезнула ГРЁВАЧА, f, vidе огреб.

вода по пољу, т. б. поплавила, überfфwетГРЁБЁн, гребена, m. (loc. гребену и гре

men, inundo. 6èny) 1) die Krämpel, carmen. 2) die Schul- TPÊJ, rpéja, m. vide rpex. tern des Pferdes, humeri equini: IIoneo IPÈJAHE, n. (ucr.) vide rpnjahe. му се на гребен. 3) деr bеrроrrangense rpЁЈАТИ, jём, (нст.) vidе гријати. Хbeil eines fteilen seljen, promontorium, wie | ГРЕК, грека, т. (у Сријему) vidе грех : Беі Пореч. 4) зидина од старе куле више Те је цару греке опростно .

Спљета са западне стране Клиса. ГРЕдвАЊЕ, п. vіdе греховање. TPEBÈHÂ.DA, f. die Krämplerin, carminatrix. ГРЕдвАти, треујем, vidе греховати. ГРЕБЁНАЊЕ, n, Sas #rämpeln, carminаtiо. TPEÒTA, f. vide rpexora. ГРЕБЁНАР, гребенара, т. беr #räтретафеr, rРЕпсти, гребём, v. impf. 5) fragen, frаtlet, confector carminum.

scabo. 2) лан, кудјељу, frümpeIn, carminare, ГРЕБЁНАти, нам, v. impf. främpeIn, carmino, cf. гребенати: cf. редити.

Баба баби гребла лан, ГРЕБЁНАЦ, нца, т. (у Сријему) vidе огреб. Да јој заман прође дан ТРЕБЁник, Гребеника, т. каменнта страна 3) н. п. котао, пошто се у њему млијеко нзмеђу Бјелопавлића н Poвaца.

узвари, faben, rаdеrе. Највише жене дају ГРЕБЁниште, п. (pl. гребеништа) дрво на дјеци те гребу котао ; гдјекојн кажу да ће

које је гребен насађен или прикован, беr ономе који гребе котао или други какав Krämpelstiel, manubrium carminis, IPHOBH- суд у оваком догађају, ићи киша кад једа се како је некакав дар запријетно

нли (ако је женско) својој трудној царици да ће је отјерати удавати. нли убити ако му не роди сина, па она ГРВІсти CE, гребём се, v. impf. 1) fi, fragen, родивши дјевојку промијени је с Циган- se scabere: ком за мушко дијете. Кад ово Циганче у У Гребице да се гребу мајке — цареву двору одрасте и као царевић стане 2) einander kraßen, scabere invicem. с господом ићи по лову, често је у шумн 3) krallen, scabo: rpebe ce mayka, die Kage

говорно: Лијепнјех дрва за гребенишша! Frallt. ГРЕБЕЊЕ, п. 3) Sag &rallen, rasura. 2) vidе гре-ГРЕСти, грёдём (гдјешто и грем), v. impf. бенање.

(по југоз, кр.) seben, ire, cf. иһи: куда ГРЁБЕшко гвожEE, п. (ст.) ef. гребештак: ғр ёш ? нека гре;

Све у љуто у гребешко гвожђе — Често гласи гредиjaxy
ГРЕБЁштік, гребештака, т. т. ј. мач, (ст.): грехдві іьE, n. Фав insigen, peccatum :
Снјевају мачи Гребешшаци

Ево ћу се тебе исповнђет?
ГРёвицE, f. pl. 1) vidе остружнне. 2) мјесто у Да ти свако греховање кажем
Рудинама :

| ГРЕХОВАТИ, грехујем, v. impf. 3) раднти на

се

стане женити

празник, einen Seiertag niФt feiern, diem fe- ІГРИзица,

stum non celebrare. 2) fündigen, peccare. ГРИзлиця, Хf. (у Дубр.) vidе мољац. rPEXÒTA, f. (uct.) vide rpjexora.

ГРизница,
ГРЁш, греша, м. грожђе које уцвати доц. ГРИЈАк, m. Rangname, nomen viri.

није од осталога грожђа и за то готово ГРИЈАЛИЦА, f. у задружнијех људи поред куће
нигда не може сазрети, а што би тобоже особита зграда, гдје се дјеца зими грију,
и сазрело, свагда је ситније од осталога и гдје се суше сланине (да их у кућн
rpoxha, ber Kerling, uva immatura acerba. Турци не би видјели) и т. д.
зелено грожђе као греш.

ГРИЈАЊЕ, n. (јуж. и зап.) бав 28ärmen, caleГРЁШАН, іна, шно, (ист.) vide грјешан. factio. ГРЕШЕЊЕ, п. (ист.) vidе гријешење.

ГРИЈАти, jём, v. impf. (јуж. и зап.) :) wärmen, ТРЁШИКА, f. 1) (у Хрв.) vidе греш, 2) (у Ли- саlеfacio. 2) сунце грије, fфеint, ѕоl lucet. ци) vidе вињага.

ГРИЈАТИ СЕ, jём се, v. r. impf. 1) [іф wärmen, ГРЁшити, грешим, (ист.) vidе гријешнти. corpus саlеfacere. 2) како се гријеш? т. і. ГРЁшити ск, грёшим се, (нст.) vidе три- како се дрвариш ? јешнти се.

ГРИЈачинА, f. новци што се плаћају за гриГРЁШКА, f. (ист.) vidе гријешка.

јање код ватре (н. п. у Турској по xановиГРЕШком, vidе гријешком.

ma), was man für das Wärmen (*. B. in ГРЕШљИКА, f. 1) Bas Orifфеl (bet Dreier), пи- Gasthöfen) entrichtet, quod pro calefactione

mulli genus. 2) (у Хрв.) vide rpeшика. datur. ГРЁшник, т. (нст.) vide грјешник.

ГРИЈЕ, гриja, m. vіdе гријех. ГРЁшница, f. (нст.) vide грјешница. |ТРИЈЕх, гријеха, m. (јуж.) 1) bie Bйпфе, ресГРЁШПА, f. (у ц. г.) vidе шупљнка, ћесма, catum. 2) (у Боци) кад како чељаде побјеспријеплет.

ни, каже се: гријех је у њему, т. і. ђаво, ГРИБ, т. (у ц. г.) велика мрежа, којом се die Raserei, furor.

по блату Скадарскоме хвата риба, Дrt Sifф: ГРЙЈЕШАН, на, шно, (јуж.) vide грјешан. пер, геtis genus. .

ГРИЈЌШЕЊЕ, n. (јуж.) бав Фünligen, to peccare. ГРИБити, грибим, у.. impf. (у ц. г.) грибом ГРИЈЁшити, гријешим, v. impf. (јуж.)) junkie

хватати рибу, mit гриб fifфеп, piscari ope gen, peccare. 2) грнјешити душу, бie бeele гриб.

mit Sünden belasten, peccare: Anje tako ГРИБЬЁње, п. бав $ifфеn mit гриб, piscatio брате, не гријеши душе (кад се мисли оре гриб.

да ко говори што криво). ТРИВА, f. Die Shabne, juba:

ГРИЁшити CE, гријешім се, у. г. impf. (јуж.) Ој дoрaтe гриве позлаћене

1) sündigen, peccare. 2) o kora, gegen Jemand ГРИВАст, а, о, н. п. пас, wеір ит деп аlѕ, fündigen, peecare erga aliquem. . collo albo.

ГРИЈЕШКА, f. (јуж.) кад се уводећи у брдо ГРИВНА, f. 5) гвоздена карика што држи косу прескочи један зубац.

за косиште, bеr беnjenring, orbis faleis. | ГРИЈЕшком, (јуж.) vidе нехотнце. 2) наруквица (сребрна, златна нли од |ГРИЈдтА, f. (јуж.) vide грјехота. пиринча), бав 21rmbano, armilla. 3) (у ц. ГРИмица, f. (на Корч.) vide гризница. г.) на пушци, деr Xing Set Sen 8lintenlauf rPЙНТА, f. (у Рисну) vidе живина 1. (болест): an den Schaft fest bält, orbis, cf. kapaka, Тако ме гринша не јела ! павта, 4) (у Херц.) низ н, п. ораxа, љеш- ІГРИНУтн, нём, v. pf. [ов ftürgen, irruere, cf. поника, оскоруша и т. д., Set #rank (8. . летјети: Rufe), corona, ef. гриња, гротуља.

Таде ғрину чекме Хасан-ага, ГРИвњАш, гривњаша, т. т. б. голуб, бie sti- Милована да уФатн жива

pere art bеr polstauben, palumbеѕ, cf. голуб. rPЙњА, f. (у ц. г.) vidе мољац. ГРиво, m. ein puno mit einem weigen Brange reЙњА, f. (у Боцн) ) бie Офnur G. 3. Peram Hals, canis collo albo.

Іen), linea (margaritaram), cf. нӣз. 2) н. п. ГРИвов, гривoвa, m. (у Грбљу) vide гриво. смокaвa, oрaхa, ein rаng (. 3. Ruffe), ГРИЖА, f. ) баѕ Заифsriттеп, tormina. 2) Hн corona (pucum), cf. тротуља, гривна.

му же, ни гриже, ни добре вечере, cf. ГРЙњица, f. (у горњ. прим.) dim. p. гриња: брига,

Пак ми се хоће дарови : TPÂ3, m. 1) das halbverdaute Futter im Magen, Свакоме свату грињица

3. B. des Ochsen, pabulum indigestum. 2) TO Сваким добром нспуњена, отпада кад се дрво тестернше, бägefpäne, И ружицом од прољећа, scorbs.

и грињицом од бисера ГРИзАло, п. у пословици: Ако што не би у ІГРИСКА, f. (у Славонији) vidе рскавица.

кусало, не би у гризало, дав Хадеп, morsus. | РИСКАЊЕ, n. Bag зеіgеn, mоrdісаtіо. ГРИЗЁње, п, бав 25eipen, Effen, morsus. ГРЙСКАТи, кам, v, impr. (dim. p. грнсти) bei: гейзина, С. augm, b, грнэ.

jen, mordico.

« PreviousContinue »