Гротло (гротло), n. 1) ber dlunb, fauces. 2) ber | ГРОШИЋАРИТИ, грошићарим, v. impf. mäfeln, Engpaß, fances, cf. ждријело, кланац, богаз. sum pararius. ГРÓТУЉА, f. као бројенице од ораха, или од Грст, f. (у Боци) Die boble Panb (jum Kaffen љешника, ein Rranz Müffe, corona nucum. ГРОХИТАЊЕ, П. bas Maffeln ausgefdütteter üffe, strepitus nucum projectarum. ГРОХИТАТИ, ГРохићем, v. impf. грохићу ораси, raffeln, concrepito. bingebalten), manus concava, cf. прегршти. грсти, f. pl. (у Ц. г.) vide прегршти. |ГРСТИТИ СЕ, грсти ми се, v. r. impf. efeln, nauseare; грсти ми се, хоћу да бљујем. cf. гувити се, згрштити се. Грохот, m. 1) lautes laden, cachinnus: насмија | ГРТАЊЕ, n. baš Sufammenfdarren, corrasio. се грохотом, или: у сав грохош; Ђевојчица воду гази, Ноге јој се 6’јеле ; За њом момче коња јаше, 2) (у Боци) vide камењак, стијена: Просно се бисер по грохоту ГРОХОТАЊЕ, П. 1) bas Kaffeln, crepitus. 2) bel | les Lachen, cachinnus. ГРТАТИ, грћем, v. impf. jufammenfdarren, corrado. ГРУБ, груба, бо, (груби, ба, 60) 1) grob, cras- ГРУБАЦ, Групца, m. Жаппšname, nomen viri. ГРОХОТАТИ, грохоћем, v. impf. (у Дубр.) гро- crepo. ГРОХОТАТИ СЕ, грохоћем се, v. r. impf. Iaut lachen, cachinno: Калуђер се грохоће, Јад г' убио, што хоће? | ГРУБИЈАН, грубијана m. (у војв.) ber robian, homo moribus rusticis. | ГРУБИЈАНСТВО, n. bie robheit, rusticitas. ГРУБИША, m. Mannšname, nomen viri. ГРУБОЋА, f. bie robbeit, crassitudo. ГРОХОТЉИКА, f. пјесковита земља, біе Šanb=|ГРУВАЊЕ, n. vide грухање. erbe, terra sabulosa. ГРУВАТИ, грувам, vide грухатн. ГРОХОТУША, f. (у Дубр.) некака трава, 2rt|ГРУДА, f. 1) груда сира (одмах кад се извади Pflanze, herbae genus. ГРЪОЦЕ, n. dim. v. грло. ГРОЦКА, f. adj. 1) Stabtden an ber Donau, jwi= ГРОЧАНИН, m. Giner von Гроцка. из сурутке док се не исијече и посоли), ber Klumpen, gleba. 2) груда снијега, ber dynee= ball, glebula nivis. cf. грудва. гpyдÂHE, n. das Werfen mit Schneeballen, lusus pilis niveis. ГРУДАТИ СЕ, Дам се, v. r. impf. fid mit dynee= ballen werfen, ludo pilis niveis. грош, гроша, m. (gen. pl. грóша) ber Piafter (von ГРУДВА, f. vide Груда. 40 Mara), monetae turcicae genus. У пошљед-|ГРУДЕ, Груда, f. pl. Арнаутско племе близу њи Турски и Њемачки рат грош и форинта Црне горе, ein Wilbane fifder Stamm bei сребрна били су све једно (тако је Турска Montenegro. плећку и груди, али не даду људи (у приповијеци). |ГРУДИЦА, f. dim. v. груда. пара била потура или крајцара и по); на свр- | ГРУДИ, груди, f. pl. vide прси: Донно бих ја и шетку XVII вијека био је грош двије цванцике (дакле пара и крајцара све једно); по том Турски новци стану све рђавији бивати, и мало по мало тако спадну, да данашњи грош не вриједи више од пет сребрнијех крајцара. 2) грош! рече се кад коме слаже пушка. ГРУДЊАЧА, f. оно пртено цједило у које се сир из сурутке вади, те се груда начини, ber Räfefad, sactus excipiendo caseo, cf. цје дило. ГРОШАСТ, а, о, н. п. коњ, т. j. шарен на гро-|ГРУДСКӣ, ка, ко, фон Груде : шеве, Upfelfcimmel, equus scutulatus, cf. пуљат. Шабан Бека Грудски војевода Груж, Гружа, m. мала варошица и пристагрошиЋ, m. 1) ber (beutfde) Brofden, grossus ниште иза Дубровника к сјеверу, Итали(monetae germanicae genus). 2) (у Хрв. у јански Gravosa. 8 Оточк. рег.) pl. грошићи, новци на уплет-|ГРУЖА, f. 1) вода у Србији у нахији Крагујењаку у дјевојака. вачкој. 2) кнежина око те воде. ГРОШИЋАР, m који ради што на грошић (н. ГРЎЖАНИН, m. (pl. Гружани) Çiner von Гружа. п. купује трговцима жито па му се плати ГРУЖАНСКИ, ка, ко, von Гружа. од вагана грошнћ), Unterhanbler ber Rauf=|ГРУЈ, m. (у Дубр.) некака морска риба, ber Leute, Mäfter, pararius. Meeraal, conger. ГРОШИЋАРЕЊЕ, n. bas äfeln, vita чой гро- ГРУЈА, m. (ист.) vide Грујо. шићар. ГРУЈИЦА, m. Mannšname, nomen viri. ГРУЈО, m. (јуж.) һур. о. Грујица. ГРЧАД, f. (coll.) junge Srieden, graeca juventus. ГРУМЕН, грумена, m. н. п. соли, земље, ber ГРЧАДИЈА, f. (coll.) bie Srieden, bas Briedenvolf, Klumpen, gleba. ГРУМЁНЧИЋ, m. dim. v. грумен. ГРУМЁЊЕ, n. (coll.) Klumpen, glebae. Graeci. ГРЧЕ, чета n. bas Griedlein, Graeculus. 2) das Vergriechen, mutatio in Graecum. ГРЧИНА, f. augm. v. Грк. ГРЧИНА, f. bie Mitterfeit, amaritudo. грчица, f. (у Дубр.) некака трава, Irt Pflanze, грчки, ка, ко, griedifd), graecus. ГРУХАЊЕ, П. 1) bas Rraden, g. 23. ber Ranone, sonus tormenti. 2) baš dlagen mit Kraden, verberatio. 3) Abschlagen der Maiskörner, decussio granorum zeae mais. 4) bas Enthülfen ber Gerfte, To spoliare siliqua hordeum. ГРУХАТИ, грӯхам, v. impf. 1) Fraden wie bie Ra Kanone, tono: грухају топови. 2) [dlagen mit Rraden, percutio cum sonitu: шта грухаш то дијете. 3) грухати кукурузе, т. 3. у чардаку на љесн тући клипове маљем, да зр-|ГРША, f. al3 hyp. v. грло одес гркљан: Већ ми невље пропада кроз љесу, а окомци оста- је до грше дошло његово зло; докопао jy rope, abfdlagen, decutio, cf. обијатн. м) га за гршу. грухати јечам, кад хоће да се меље, т. 3. тући га да би се очистно од осjа, entbülfen (die Gerste vor dem Mahlen), spoliare siliqua hordeum molendum, cf. грушити. ГРЎХНУТИ, нём, v. impf. 1) erfraden, concrepo. 2) mit Krachen schlagen, cum strepitu percutio: грухнуо га у леђа. ГРУШАВИНА, 1) (у Дубр.) vide грушевина. 2) (у Грбљу) јело од јаја и млијека, Urt Eierfpei= se mit Milch, cibi ex ovis genus. ГРУШАЛИНЕ, f. pl. (у Херц.) вријеме на измаку бабина: дошао на грушалине, рече се као подсмијеха радн. с. грушевина. ГРУШАЊЕ, n. baš Räfen ber Wild, coagulatio lactis. ГРУШАТИ СЕ, Ша се, v. r. impf. т. ј. млијеко, gerinnen, coagulari. ГРУШЕВИНА, f. угрушано слатко млијеко, које се особито прави првијех дана кад се крава отели, geronnene Mild, lac coagulatum. ГРУШЕЊЕ, n. 1) baš toßen j. 23. bes Galzeš, tusio. 2) bas Enthülfen, zo spoliare siliqua. ГРУШИТИ, грӯшим, v. impf. 1) н. п. со, т. ј. утући је, али да не буде врло ситна, ftoßen, tundo. 2) јечам, кад хоће да се меље, enthülfen (durch Schlagen), tundendo siliqua spoliare, cf. грухати. ГРУШКАЊЕ, П. bas tofen, tusio. ГРУШКАТИ, Кӑм, v. impf. н. п. кошуљу, перући је држећи један крај у рукама лупати доље о камен или о даску на чему се пере, ftoßen, tundere. ГРЦАЊЕ, П. bas Baten (j. 23. im boben dynee), incessus ut per altas nives. гPIАTH, пâм, v. impf. waten (im hohen Schnee), incedo ut per altas nives: грца по снијегу. cf. гацати. ГРЦАТИ, цам, т. кад се човјек загрцне : трцаћеш што си поно: грца му се, хоће да бљује. грч, грча, m. (pl. грчеви) ber Srampf, spasmus: ухватно ми грч ногу, ГРШАК, шка, m. као решетка у крчага куд seare. impf. anekeln, nau гÿBA, f. der Ausfag, die Raude, lepra: zyбa ra гУБАВ, a, o, auslänig, leprosus. ГЎБАВИЦА, f. 1) eine uägige, leprosa: 2) (по југоз, кр.) жаба губавица, bie Rröte, |гЎБАљ, m. bie Brinbmabre, equus porriginosus. гўвац, гўпца, m. bie äußerfte pige beš Morber= ГУБЕР, m. покривач од вуне, као ћебе, cine große Rettbede, stragulum. Губере жене саме чу код куће. ГУБЕРЊАЧА, f. Wrt Ropfbebeđung ber Grauen, vittae genus: Ђевојкама капе губерњаче ГУБИТАК, тка, п. ber Berluft, jactura. гўбити се, бӥм се, v. r. impf, 1) fid verlieren,|ГУЖВАЧА, f. т. ј. пита, ber Strubel (eine Speife perdi. 2) mager werben, macresco : губи се von gewickeltem Teig), cibi genus. човјек у лицу. ГУЖВЕЉАЊЕ, n. vide гужвање. ГУБИЦА, f. ber heil bes hiergefidtes, an bem ГУЖВЕЉАТИ, љам, vide гужвати. bie Mafe unb ber Munb befinblid), os anima-| гўжВИЦА, f. dim. v. гужва. lium, nempe bovis, equi, ovis, caprae, canis: Погледај му на губицу, па га води на И гудало од јадиковине Гудач, гудача, m. ber Geiger, citharoedus. ГУДЕТИ, ДИМ, (ист.) vide гудјети. гудило, п. (у Сријему) vide гудало. гудин, гудина, m. (у Дубр.) vide прасе. гудиниЋ, m. dim. v. гудин. гудити, дим, (зап.) vide гудјети, ГЎДЈЕТИ, гудим, v. impf. (јуж.) 1) geigen, fidibus cano: Ни ғуди, ни гудала вади ; Како који слијепи, све горе гуди. 2) bumpf=| fdallen, resono, murmuro, н. п. кад се из далека чује пуцњава топова, ГЎДЊАВА, f. 1) ber on ber (ferbifcen) roßbäre= nen Geige, sonus fidium. 2) ein dumpfer Schall 6. 23. entfernter Ranonen: стојн гудњава топова. ГЎДУРА, f. ein enges unb tiefes bal, vallis angusta. губење, п. даš Seigen, cantus fidium, ГЎЂЕТИ, гудим, (јуж.) vide гудјети. ryжBA, f. 1) Flechte aus schlanken Reisern, vimen. 2) гужва орачица, cf. орачица. ГУЖВАЊЕ, n. das Zerknicken (des Kleides), complicatio. ГУЖВАРА, f. vide гужвача. ГЎЖВАТИ, вам, v. impf. Falten bringen in cin Kleid, es zerknicken, plicas inferre vesti. rýжEHE, n. das Kriechen, z. B. der Kinder, so daß der Hintere oben erscheint, reptatio, ut podex appareat. гуз, m. ber interbađen, elunis: премеће се с гуза на гуз (кад се хоће за кога да каже да не ради ништа, него да живи сједећи беспослен). гЎЗА, f, hyp. v. гузица, cf. језа. rỳзAT, a, o, mit großen Hinterbacken, clunibus magnis praeditus. гýзити се, гўзим се, v. r. impf. fid büden, baß der Hintere oben erscheint, monstrare clunes. ГЎЗИЦА, f. ber Mfter, podex. ГУЗИЧЁТИНА, ГЎЗИЧИНА, f. augm. b. гузица. ГЎЗИЧИЦА, f. dim. v. гузица. гузни, на, но, н. п. кост, тав зu ben Sinter= backen gehört, clunium. ГУЗНО ЦРИЈЕВо, n. ber Maftbarm, intestinum rectum. ГУЗОБОЉА, f. Н. п. да ја дангубим (или плаћам) за туђу гузобољу, т. ј. у чему ја ни мало нијесам крив нити ме се тиче. ГЎЗОНА, m. Großard, ampli podicis. ГУЈА, f. 1) bie lange, serpens, cf. змија. Срби приповиједају да се гуја звала краса и да је имала ноге док није Јеву била преварила (а једни кажу: први пут човјека ујела), па је онда Бог проклео, те јој нестало ногу и стала се вући на трбуху. Једни пак мисле да она и сад има ноге, па их крије, и да би их показала кад би се жива у процијепу припекла к ватри, али ко би их видно, одмах би умръо. Која се гуја види послије јесењега Крстова дне, за ону се каже да је ујела какво чељаде, па је земља не прима у се. Крије као гуја ноге ; Пишти као гуја у процијепу; Гују за реп не би извукао (тако је густа честа или трњак); Превари се уједе га гуја 2) (по зап. кр.) vide глиста. rỳJABHIA, f. der Spulwurm, Regenwurm, lumbricus, cf. глиста. ГУЈАНА, f. (у Лици) vide гујавица (глиста). Гузина, f. augm. v. гуја. гузини, ња, њe, Odlangen, serpentun. гулиЋ, m. cine fleine Odlange, parvus serpens. гўк, m. vide гугут: - Сви голуби гуком гукаху ГЎКА, f. 1) baš Sirren ber Zaube, gemitus columbae. 2) Auswuchs am Leibe, gibbus. 3) гуka труда, злата, ber Alumpen, massa. ГУКАЊЕ, n. 1) baš Girren, gemitus. 2) baš ГУКАТИ, гӳчём, v. impf. 1) girren, gemo, 2) rau=] гукнути, гўкнём, v. pf. 1) girren, ingemo. 2) ins Ohr raunen, murmuro in aurem. гỳaμдââ, f. die Ausschälung (des Kukuruß), decorticatio, cf. комидба. гўлити, гўлим, v. impf. 1) {dinben, pellem detrahere. 2) ausschälen (den Kukuruz), decortico. 3) abrinben (ben Baum), decortico. 4) (у Дубр.) н. п. траву, vide чупати: Гуле браде, а о јаду раде, Е не знаду што ће и како ће - ГЎЛИТИ СЕ, гўлим се, v. r. impf. plärren, plo-| ГУЛӦЗАН, зна зно, (у прим.) gefräßig, gulosus: voro. гумно, п. bie Dredtenne, area. У Црној гори и онуда по приморју гумна су постављена и околомаћена каменом. Онамо се понајвише на гумнима и игра (јер су многе куће по таковој врлети да ваља тражити мјесто гдје се може играти), аи људи по коломату њиховоме сједе и договарају се за различне ствари. Међу оне ствари које дјевојци не могу допасти броји се онамо и гумно. .. Играх се златном јабуком c на женама и дјевојкама). У Црној горн зове се гўњ и бјелача тијесна и дуга до Ваше кољена сукнена бијела хаљина рукавима, која се у Брдима зове гуњина, а у Србији хаљина. У Србији се гуњ облачи сврх свијех осталијех хаљина, и за то се по њему не опасује, а у Црној гори и по осталијем онамо крајевима највише се облачи сврх кошуље, и по њему се опасује. За то су у гуњева у Србнји рукави много пространији. гЎЊА, f. bie Suitte, malum cydonium. cf. дуња, туња. ГЎЊАЦ, њца, m. vide гуњ. гўњбање, n. bas Murren, murmuratio. гўњбати, ђам, v. impf. murren, murmuro. cf. мрмлати. гўЊИНА, f. 1) augm. v. гуњ. 2) (у Бјелопавл.) ГУЊИЦА, f. некака трава, Urt Pflanze, herbae genus. гўњски, ка, ко, н. п. крпа, сiп гуњ-jeug, pal- ГУЊЧЕ, чета, n. vide гуњић. ГУРАБИЈА*, f. мали колачић од меда и браш- Шећер с мора, смокве из Мостара, гурав, а, о, böđerig, gefrümmt, gibbosus, in- ГУРАЊЕ, n. bas Štoßen, trusio. ГУРБЕТ*, in. ber nomabilde Sigeuner, Zingarus ГУНГУЛА, f. ber Zumult, bas Betöfe, vociferatio. гурБеташ, гурбеташа, m. vide гурбет. кокица. ГУРБЕТКА, f. nomabifce Sigeunerin, Zingara nomadica. ГУРБЕТСКИ, ка, ко, поmabild, wie bie Žigeuner, vagus more Zingarorum. гундо, m. (у Херц.) vide гундељ : Пани гундо, падоше тн гаће ГЎНДОРЁЊЕ, n. baš unbeutlide Daberfummen, ГУРБЕЧАД, f. (coll.) junge nomabifde Žigeuner, cantillatio. juventus zingarica nomas. ГЎНДОРИТИ, рӣм, v. impf, unverftänolid baber=|ГЎРБЕЧЕ, чета, n. cin junger Momabe, zingarus fummen, cantillo. vagus juvenis. гунути, нём, v. pf. einenlud thun, devoro. ГУРЕЊЕ, n. baś Зufammenjieben, j. 2. vor Rälte, гўњ, гуња, m. eine Urt Oberfleib, pallii ge- contractio prae frigore. nus. У Србији је гуњ од црна сукна или гўРИВРЕЋА, f. (куповни) од крие, која се доноси из ГУРИКАЛО, m. Пазарџика, и понајвише је с рукавима | ГУРИКАЊЕ, n. vide гуритање. и дугачак до ниже кољена; а има, особи- гуРИКАТИ, гурӣчём, vide гурнтати. то по варошима, и краткијех гуњева до гЎРимицЁ, н. п. ударно га гуримице, т. ј. појаса; а има их без рукава и дугачки-| гурнувши, даb ibm einen toß, trudendo. јех (као н. п. у нахији Рудничкој) и крат- гурит, m. глас прасећи, baš Grunžen, grunкијех (особито у Босни доље поред Дрине nitus. ГУРИТАЊЕ, П. baš Grunjen, grunnitus. ГЎРКАТИ СЕ, кам се, dim. v. гурати се. ric! ein Laut die Gänse wegzujagen, sonus abi- ГУСА, f. hyp. v. гуска (особито кад вабе гус ке: гуса, гуса, гуса!). ГЎСА, f. vide гусар: Устан' се Маре душице ГУСАК, ска, m. ber Banfer, anser mas. гўсӑн, гусана, m. (у Славонији) vide гусак. Соколу долазе из горе гусари А сокола да ме разговара, Бритку сабљу, бојим се гусара, 2) гусари од мора, bie Seerauber, pirata. ГУСАРИНА, f. (у Боци) bie eeräuberei, pirati са: отишао у гусарину. гусарљив, а, о, н. п. гора, wo fid bie Mäuter aufhalten, latronum: Да је ово гора гусарљива ГӳСЁН, cf. пипавица. ГУСЕНИЦА, f. (ист.) vide гусјеница. сиња. гусиЊЕ, п. мјесто у јужној Србији: Од Гусиња града бијелога — гўсињски, ка, ко, von Гуснње. ГУСЈЕНИЦА, f. (јуж.) bie Каирe, eruca. ГӰСЈЕНИЧАВ, а, о, н. п. воће, voll Каиреn, erucis plenus. 4) н. п. јело, bid (von lüffigteiten), densus. 2) н. п. шума, т. j. честа, bidt, densus. 3) (у Далм.) vide чест (н. п. густо платно). 4) кад дође до густа, т. j. кад дође до невоље, aufs äußerfte, ubi res agitur. ГЎст, m. (у Дубр.) ber Gufto, efdmad, gustus : Когођ има густа има и дизгуста. ГУСТИНА, f. bie Dice, bie Didytheit, densitas, solidi'as. ГЎСТИЦА, f. У загонеци. густиш, густиша, m. ein bidtes Ding, res (cibus) densa, solida. ryTA, f. 1) ein Auswuchs am Leibe, gibbus, cf. гука. 2) (у Дубр.) болест у којој отеку зглавци у ногу и у руку, Hrt Rrantheit, morbus quidam. rуTAB, a, o, mit Auswüchsen behaftet, excres- Тешко капн на ћелавој глави! rýro, m. Einer der mit Auswüchsen behaftet ist, ГЎТОЉЕЊЕ, n. baš Serbergen unter bem Aleibe, absconsio. гўтољити, љам, v. impf. савијати што у гўцнути, нём, v. pf. binunterfdlingen, devoro. 73 ГУЧЕВО, n. ein Gebirge am redyten Ufer ber Дрина, ober Лозница. ГЎСКА, f. (pl. gen. гўсака) 1) bie Ban, anser femi- Од сувога јавора -- ГУЧЁЊЕ, n. vide гутољење. Kropf der Menschen, struma. 3) die Kehle, jugulum: ухватно га за гушу, cf. грло. ГУША, f. 1) гушава жена, bie Rropfige, strumosa. 2) (ист.) vide гушо. ГЎШАВ, а, о, fropfig, strumosus. ГЎСОМАЧА, f. (у Ц. г.) некака трава, која гушЁЊЕ, n. bas Érfticen, suffocatio. v. расте по барама, и једе се уз гладне го- ГУШИТИ, гушат. ф. гўша " er/tiden, suffocor. дине, Irt Pflanze, herbae genus. ГУШИЦА, f. гӯст, густа, то, (густи, та, то, comp. гушћи) гушо, m. (jуж.) ber Rropfige, strumosus, |