Page images
PDF
EPUB

ГРЙСтн, гризём, v. impf. beipen, mоrdео. Алијевом за грло бијело
ГРИх, гриха, m. (зап.) vidе гријех.

оће мене да објесе ГРЙч, т. (у Хрв.) велика врлет, бie Oteile, 0 злу дрву одријену declivitas.

0 твом грлу о бијелу ГРИЩАН, шна, шно, (зап.) vidе трјешан. 2) Sie Surgel, guttur: нешто ме боли у ГРИШЕЊЕ, т. (за.) vidе гријешење.

грлу. 3) Vie @timme, vox: има лијепо грло. ГРИшити, гришям, (зап.) vidе гријешити. 4) ein @tud, caput: има десет грла говеГРИшити CE, грішнім се, (зап.) vide грнје. да. 5) грло у чарапе, бie Rbre pometrumpf, пити се.

fistula, canalis tibialis. 6) грло у пушке, bie ГРИШКА, f. (зап.) vidе гријешка.

Mündung, ostium: ГРИиком, (зап.) vide грнјешком.

Од два грла, од зрна четири ГРИшниЦА, f. (зап.) vide грјешница.

Стрмо грло окренуто ГРИхдТА, f. (зап.) vide rpјехота.

7) (у ц. г.) око гдје се риба хвата: ГРJExəТА, f. (јуж.) vidе гријех.

А кад бно на грлу Пеака ГРЈЕШАН, шна, шно, (јуж.) 1) juneig, peccato- ГРБА, f. hyp. p. грлица.

гius, improbus. 2) грјешно дијете, иnfфulгёЉЕ, f. (по зап. кр.) vide грља: dig, innocens.

Књој доходи друга грље ГРJЁшник, т. (јуж.) беr Ounber, peccator. ГР.БЕЊк, п. Ба итаете, amplexus. ГРJЁшница, f. (јуж.) ) bie Cйпбеrin, pecca- ГРМ, герма, т. (pІ. грмови) 1) eine art time,

trix. 2) (у Дубр.) која затрудни без мужа, quercus genus. 2) (по југоз. кр.) Bas Sebufф, die außer der Ebe schwanger wird, quae extra fruticetum, cf. грмен: matrimonium ingravidatur. Дубровчанин се У грм главе не верала у какој великој невољи завјетује да ће | rРМЁн, грмена, m. (у ц. г.) pas Gebufф, fruнајвећу грјешницу узети за жену ако га ticetum, cf. грм, честа: Није ту грмена нз Бог избави, и то учини послије.

којега ће вук изићи. ГРК, m. ) беr Orieфe, Graecus. 2) у Бачкој| rpМЕти, мӣ, (ист.) vidе грмљетн. по селима зове се грк сваки човјек који ГРМйк, грмйка, т. беr fіфепwalb, quercetum. држн дутан, бer Raufmann, mercator : гле, грминА, f. augm, b, грм. у овоме селу Чивутин грк!

грмити, мӣ, (зап.) vidе грмљети. ГРК, грка, грко, (ерки, кa, кo, comp. грчӣ)| грмия, т. dim. p. грм. bitter, amarus.

ГРМЈЕлица, f. (у Дубр.) мала Ђинђуха, Fleine ГРКињА, f. 1) Sie Grіефіn, Graeca. 2) у Бачкој Glasperle, margarita vitrea minor.

по селима жена која држн дутан: ГРМЈЕти, мӣ, (југоз.) vidе грмљети. у Врбасу гркиња на гласу:

ГРМЉАВА,

f. das Donnern, toritru. Чам дувана, лула окована —

грмљАВИНА, roKbAh, m. die luftröhre, arteria aspera. ГРМЉАк, грмљака, т. &іфепwalb, quercetum, ГРКНУти, нём, v. impf, etivas bitter fein, subama- ef. грмик. rus sum: гркне мало.

грмљкти, мн, v. impf. (јуж.) допner, tono: TÒAAT, a, 0, der Schreihals, clamosus.

Кад грми, свак се себе бојн; Кад најГРАШцк, (грлашце), п, vide гръоце.

више грми, најмање кише пада. У нароГРайн, грлйна, т. (у ц. г.) н. п. у тикве, ду се нашему мисли и говори да свети

der Hals der Flasche, collam lagenae. cf. rpink, Илија грми (гдјекоји још кажу да трчи грло.

по небу на колима, па од оне лупе поГРлити, лим, v. impf. итаетеп, аmрlеctor. стаје грмљава); за то се он и зове у наГРити CE, лям се, v. r. impf. fi) итаетеп, роднијем пјесмама громовник Илија. invicem se amplecti.

Кад гром удара, онда кажу да свети Илн. Райт, грлића, т. н. п. у пушке, или у стак- ја, по заповијести Божијој, гађа ђаволе

na 1) der Hals der Flasche, collum lagenae. („узврдао се као ђаво испред грома”); за 2) das Ende des Flintenlaufs, extremum 'ca- то говоре да се не ваља крстити кад гром nalis igniyomi. 3) (у Далм.) грло у чаране, пуца, да не бн ђаво у невољи побјегао die Röhre vom Strumpf, fistula, canalis ti- под крст, у који гром не ће ударити. bialis. .

Што је у пушке ну топа тане, оно је у ГР.ЛИЦА, f. Sie Surteltaube, turtur.

трома сирјелица: кад гром гдје удари, ГРичит, m. Bas Sunge per Surteltaube, pullus она отиде у земљу, а послије неколико turturis.

година изиђе на земљу, па је онда многи ГРЛичнЦА, f. dim. p. грлица:

нађу (камен бјелутак колико велики орах, Грличица гргутала

глатко затесан са многијех страна, те су ТР.АнчлЙ, чја, чје, беr gurteltauben, turturum. на њему постали многи углови), и оставе ro.10, 11, 1) der Hals, collum :

је или носе уза се, као какву амајлију Десном га је руком у ватно

(ваља да од грома?). На колико недјеља За десницу и за бритку сабљу,

прије Ђурђева дне загрмн први пут од

љало

[ocr errors]

године, по онолико гроша кажу гдјекоји Ведро небо, грозна кнша пада (у Србији) да ће оне године бити сто ока ГРОЗд, т. (pl. гроздови) бie staube, uva. жита (али како су сад грошеви спали, ва- ІГРОЗДА, f. hyp. . Гроздана.

би мјесто недјеља узети - дане, гроздАК, грбска, m. hyp. . грозд: нли мјесто гроша паре, па мјесто сто ока Свака ти лоза гроздак родила рећи једна ока, или још како друкчије). — ГРОЗДАНА, f. Seauenname, nomen feminae. Многи, особито дјеца, кад чују први пут ІГРОЗДАН, зна, зно, cf. грозан 1. од године да загрми, ваљају се по земљн, ГРоздЙЈАНКА, f. vіdе Гроздана : да их оне године леђа не боле.

Кад Момир љуби сестру Гроздијанку грми на Илијн дан, кажу да ће се онога Гроздић, m. dim. v. грозд. љета уцрвљати нли онако покварити нігедзити се, зӣм се, v. г. impf. 1) fфаидееп, опасти ораси и љешници.

horreo. 2) (у Хрв.) коме, Broken, minari, cf. TPMOB, a, o, der Eiche, Eichen- quercinus. пријетити : грөзе се људи да туже. ГРМовинА, f. Sag &іфenbols, lіgnum quercinum. [ГРОЗЈЕ, т. (на корч.) vide грожђе. ГРМУША, f. (у ц. г.) нека мала тица, bie &ei= грозницА, f. Sieber, febris, cf. огањ, огњица.

genschnepfe, motacilla ficedula Linn.: Huje to rPÒ3HUYAB, a, 0, 1) fieberhaft, febriculosus. шуша ни грмуша.

2) Sieber verurfaфeno, febriter, 8. 3, вода: ГРHАло, п. даска насађена на дрво, као граб- Бунар-вода свака грозничава : ље, те се жито грће на гумну (у Бачкој), ГРойтАЊЕ, n. vіdе грохитање. eine Art Rechen, rastri genus.

ГРойтАти, гроићем, vide грохитати. ЕРНАЦ, грнца, т. 1(доље преко Мораве) беr |r'РбЈА, f. hyp. . грозница: ГРНЕ, нета, п. dim. Sopf, olla, cf. лонац. Љута би те уфатила гроја ГРНУти, грнём, v. pf. 1) зufammеnfфаrrеп, сог- ГРоктАЊЕ, n. 1) vidе грактање. 2) Bas 3 ridern,

rado. 2) ftrömen, etfundi: грнуше људи; vox vibrans. грнуше свиње чопором. "

ГРОКТАТИ, грокћем, v. impf. 3) vidе грактатн. ГРНЧАРА, f. (доња и горња) два села у Јадру. 2) trillern, vibrisso, cf. rompecath.

Више тијех села на једном брду (које се |ГРОм, грома, т.бer Donnеr, tonitru. cf. грмљетн. зове Гњила. „Срео сам га код Гњи- ІГРОмилА, f. vіdе гомила. мекопа се лончарска земља, а лон- ГРомилАЊЕ, n. vіdе гомилање. ци се сад граде у другом селу (у Коре- ГРОмилATи, лам, vidе гомилати. нити) више Грнчаре. У тој околнни сад |ГРОмЙЛАTн CE, ла се, vidе гомилати се.. не зна нико што је грнац, него сви го- (ГРомовнӣ (тромовнӣ), на, но, н. н. стрнјела, воре монац. .

der Donnerkeil, fulmen. ГРов, гроба, т. 1) bas Grab, sepulerum. 2) гроб | Ромовник йлнЈА, m. See Donner Elias, Elias

неопојан (рече се за стара човјека који је tonans (cui tonitrua obtigere in coelis), cf. већ готово умръо), бет оте паре, morti грмљети : proximus. .

њу ми пита громовник Илија ГРОБАК, грдика, . din. E. гроб.

ГРОмОРАДАН, дна, дно, (у ц. г.) великй, не IPÔBAE, n. der Gottesacker, coemeterium. зграпан, febr grоp, ingens, cf. горостасан. ГРОБнӣ, на, но, Seabe, sepulcгі: Тако ми гроб- ГРОмОРАН, pнa, pнo, vide громoрaдaн. не земље!

ГРОмотАН, тна, тно, fфаlеnt, sonorus: гроГРовницА, f. Die Grabbble, sepulcru, cf. рака. мошно говори. ГРОБовљк, п. (у Црмн.) vidе гробље. ГРОМУЛА, m. грoмoрaдaн човјек, febr stoper ГРОЖБЕ, p. (coll.) 1) бie grauben, uvae, 2) сухо эRenfф, ingens homo.

(морско) грожђе (крупно и ситно) Xoline, TPдник, гроника, т. (понајвише се говори 3ibeben (3weben), rosina. 3) опремно га у pl. гроници) у свињчета месо испод грла, cybo rpoxhe, hat ihn zu Grund gerichtet, ad бав аlѕftud, collare, cf. нараслнца. internecionem adduxit.

ГРдница, f. (р. грло) Sie 3räune (bei Офwei: ГРОЖЕЊЕ, п. 1) Зав'ёфаидеrn, horror, 2) pas nen), angina. Proђen, minae, cf. пријећење.

o (ГРӧниЧАВ, а, о, tebljubtig, angina lаbоrаnѕ. ГРджЊА, Е. (у Хрв.) Vie Drobung, minae, cf. грбнТУБА, f. vіdе гротуља. пријетња.

грднути, грднём, v. pf. berabiturien (pom Re: ГРОЗА, f. Set ©фаидеr, horror, cf. -језа.

gen, Chränen, herabgeschütteltem Obst), defluo. ГРОЗАН, зна, зна, (ст.) 1) traubenrei, uvifer: rPoЊА, f. ein xrubtweig bеr mirfфе, гamulus Па он ломн грозна винограда

cerasi plenus fructu. 2) грозне сузе, bеftänjige& Spitbeton ber (ГРоњИЦА, f. dim. , гроња. bränen:

ГРдот, m. vіdе грохот. Гровкијем се сузам” упрљао

| ГРот, т. 1) vide грохот : грозне сузе ваља

Ал се Иво у грош насмејао 3) грозна кнша, т. ј. крупна, Беftig, vehe- 2) (у Хрв.) у воденица кош гдје се жито. mens ;

засипа.

[ocr errors]

ГРот.10 (гротло), п. 1) Беr blun, fauces. 2) Der ГРОшибAРИти, грошнћарим, v. impf. müteln,

Engpap, fances, cf. ждријело, кланац, богаз. sum pararius. ГРотуљА, f. као бројенице од ораза, нли од грст, f. (у Боци) bie bоblе ano (sum Saffen

semihka, ein Kranz Nüsse, corona nucum. bingebalten), manus concava, cf. прегршти. ГРОхитањЕ, n. Bas Raffeln аиваеfbutteter tuffe, ГРСти, f. р. (у Ц. г.) vide прегршти. strepitus pucum projectarum.

ГРстити CE, грсти ми се, v. г. impf. ekeln, nau. ГРОхЙТАТИ, грохићем, v. impf. грохићу ораси, seare: грсти ми се, хоћу да бљујем. cf. гу. raffeln, concrepito.

Внти се, згрштити се. rPoxor, m. 1) lautes lachen, cachinnus: Haemaja TPTÁlbe, n. das Zusammenscharren, corrasio.

се грохошом, или : у сав грохош ; PPTATH, rphêm, v. impf. zusammenscharren, corђевојчица воду гази,

rado. Ноге јој се б'jеле ;

ГрӯВ, груба, бо, (грӯбӣ, ба, бӧ) ) grоb, crasЗа њом момче коња јаше,

sus, 2) (у Дубр.) vidе ружан: није груба. Грохошом се смије

ГРУБАН, m. Лаппвпате, nomen viri. Грохошом се Иво насмијао —

ГРУБАХАН, xна, хно, (у Дубр.) dim. р. груб, 2) (у Боци) vidе камењак, стијена:

особито се говори за жене, garftig, unge: Просто се бисер по грохошу

staltet, turpiculus. ГРОхдТАЊЕ, п. 1) ба8 Хајjeln, crepitus. 2) bel- ІГРӯБАЦ, Групца, m, ЭЛаппвпате, nomen yiri. les lachen, cachinnus.

ГРУБАч, Грубача, m. ЭЛаппвпате, nomen viri. грохотAти, грохоћем, v. impf. (у Дубр.) гро-грӯБЕТА, m. ЭЛапnname, nomen viri.

хоћу кости, ораси у врећи, rаffeln, con- ГРУБЕША, m. Лаппвпате, nomen viri. crepo.

| ГРУБИЈАн, грубијана m. (у војв.) беr Grobian, ГРОхотАТИ СЕ, грохоћем се, y, r, impf. Iaut homo moribus rusticis. lachen, cachinno :

ГРУБИЈАнcтвo, n. Sie Brobbeit; rusticitas. Калуђер се грохоће,

ГРУБИША, т. ЭЛаппвпате, поmеn viri. Јад губно, што хоће ?

ГРУБОТА, f. Die Brobbeit, crassitudo. ГРОхотљикА, f. пјесковита земља, бie бans: ІГРУВАЊЕ, n. vіdе груxање. erde, terra sabulosa.

ГРУВАТИ, грӱвам, vide грухати. ГРОхотуША, f. (у Дубр.) некака трава, Дrt грӰДА, f. 3) груда сира (одмах кад се нзвади Pflanze, herbae genus.

нз сурутке док се не иснјече и посо.

оли), деr ГРъоцE, п. dim, p. грло.

Klumpen, gleba. 2) rpyaa chujera, der SchneeTPÒLIKA, f. adj. 1) Städtchen an der Donau, gwi: ball, glebula nivis, cf. трудва.

schen Belgrad und Smederewo. 2) Bach der TPÒAÂIE, n. das Werfen mit Schneeballen, lu: es durchfließt, fluvii nomen.

sus pilis niveis. ТРОЧАнин, m. Ciner von Гроцка.

ГРӯДАТи си, дам се, v. г. impf. fimit ©фneeГРОЧАНСКӣ, кa, кo, von Гроцка.

ballen werfen, ludo pilis niveis. ГРОш, гроша, т. (gen. pl. грбша) Der Piafter (bon ГРУДВА, f. vіdе груда.

40 Para), monetae turcicae genus. У пошљед- ГРУДЕ, Грӯда, f. pl. Арнаутско племе близу њи Турски и Њемачки рат грош и форинта Ilphe rope, ein albanesischer Stamm bei сребрна били су све једно (тако је Турска Montenegro. пара била потура или крајцара и по); на свр- Грӯди, груди, f. pl. vіdе прси: Донно бих ја и шетку XVII вијека био је грош двије цван- плетку и груди, али не даду људи (у прицике (дакле пара и крајцара све једно); повијеци). по том Турски новци стану све рђавији бн- ГРУДИЦА, f. dim, p, груда. вати, и мало по мало тако спадну, да да- ГРУДЊАЧА, f. оно пртено цедило у које се нашњи гроші не вриједи више од пет сре- сир нз сурутке вади, те се груда начини, брнијех крајцара. 2) грош! рече се кад ко- Pet Safefad, sacrus excipiendo caseo, cf. цјеме слаже пушка.

дило. ГРошACт, а, о, н. п, коњ, т. б. шарен на гро- ГРУДски, кa, кo, Don Груде:

шеве, Хpfelfфimmel, equus sсutulatus, cf. | Шабам Бека Грудски војевода пуљат.

| грӯж, Гружа, м. мала варошица и пристаCPÒMHT, m. 1) der deutsche) Groschen, grossus ниште нза Дубровника к сјеверу, Италн

(monetae germanicae genus). 2) (у Хрв. У јански Gravosa. . Оточк. рег.) pl. трошићн, новци на уплет- грӯЯХА, f. 3) вода у Србији у нахији Крагује. њаку у дјевојака.

вачкој. 2) кнежина око те воде. ГРдшиПАР, m који ради што на грошић (н. ГРУЖАнин, т. (рі. Грўжани) Winer von Гружа.

п. купује трговцима жито па му се плати ГРУЖАНски, кa, кo, pon Гружа. од вагана грошић), Unterbanoler bet Sauf: грӯЈ, m. (у Дубр.) некака морска риба, бес leute, Mäkler, pararius.

Meeraal, conger. rPOWIAK ÁPÊHE, n. das Mäkeln, vita ToŨ rpo- rpýja, m. (act.) vide rpyjo. шићар.

ГРУЈИЦА, т. ЭЛаппвпате, потеn viri.

seare.

Грузо, т. (јуж.) һур. В. Грујнца.

rồYAA, f. (coll.) junge Griechen, graeca juventus. ГРЎМЁн, грумена, т. н. п. солн, земље, Ser | ГРЧАдИЈА, f. (coll.) bie Briechen, bas Oriebenvolf, Klumpen, gleba.

Graeci. ГРУМЁнчит, m. dim. E. грумен.

грче, чeтa n. Bas Brieblein, Graeculus. ГРУМЁњЕ, n. (coll.) Slumpen, glebae.

ГРЧЕЊЕ, п. 1) бав Зufammеntunsen, contrасtiо. ГРУмЙЧАК, чка, m. vіdе труменчић.

2) das Vergriechen, mutatio in Graecum. ГРӯНУти, нём, vide грухнути.

РРчина, f. augm, v. Грк.
ГРУХАЊЕ, п. 1) бав Яraфen, 3. 23. Ser Ranone, грчЙНА, f. bie Bitterfeit, amaritudo.

sonus tormenti. 2) das Schlagen mit Krachen, TÞYATH, YÊM, v. impf. 1) H. 11. hore, einziehen, verberatio. 3) Abschlagen der Maiskörner, de- contraho, corrugo. 2)gräcisiren, facio graecum. cussio granorum zeae mais. 4) bas ®ntbütfen (Гвчити се, чим се, v. r. impf. 1) зиjаmmеnjrum=

der Gerste, tò spoliare siliqua hordeum. pfen, corrugor. 2) sich zum Griechen machen, TPÁXATH, rpýxâm, v. impf. 1) krachen wie die Ka- simulo Graecum.

попе, tono : грузају топови. 2) јФlagen mit | грчица, f. (у Дубр.) некака трава, 2Гrt Pflange, Krachen, percutio cum sonita : ura 2pyxau

herbae genus. . то днјете. 3) грухати кукурузе, т. і. у чар- грчкӣ, кa, кo, grіефіfф, graecus. даку на љеен тући клипове маљем, да зр- ГРША, f. als hyp. D. грло одеr гркљан: Већ ми невље пропада кроз љесу, а окомци оста- је до грше дошло његово зло; докопао ју горе, abf%lagen, decutio, cf. обијатн. 4)

та за гршу. грухати јечам, кад хоће да се меље, т. j. ГРШАК, шка, m. као решетка у крчага куд тући га да би се очистно од осја, enthütfen вода улазн и излазн, биеФlüфеrte Deffnung (die Gerste vor dem Mahlen), spoliare siliqua eines Kruges, orificium. hordeum molendum, cf. грушити.

TPUTÊHE, n. das Ekeln, nausea. ГРӯхнути, нём, v. impf. ) erframen, concrepo. гӯштити CE, тӣ ми се, у. r. impf. anefeln, nau

2) mit Krachen schlagen, cum strepitu percutio : грухнуо га у леђа.

rồBA, f. der Aussag, die Raube, lepra : zyba ra ГРУШАВина, 1) (у Дубр.) vidе грушевина. 2) (у разгубама ! губа вас поморило! (клетва

Грбљу) јело од јаја н млнјека, 2Гrt Wierjpei: козама); родило као губа (н. п. шљива, se mit Milchy, cibi ex ovis genus.

крушка, јабука), т. б. врло. ГРУШАминк, f. pl. (у Херц.) вријеме на нзма- гӯВАВ, а, о, au@fägis, leprosus.

ку бабина : дошао на грушалине, рече гӯВАВАЦ, авца, т. еіn Xautiger, Хивjägiger, le

се као подсмијеха радн. cf. грушевина. prosus. . rPŅUÂBE, n. das Käfen der Milch, coagulatio TÝBABHLA, f. 1) eine Aussäßige, leprosa : lactis. .

Ја мљах да је губавица ГРӯШАти ск, ша се, v, r. impf. т. і. млнјеко, 2) (по југоз, кр.) жаба губавица, bie &réte, gerinnen, coagulari. .

bufo. 3) Schimpfwort für Ziege, convicium in ГРУШЕВИНА, f. угрушано слатко млијеко, ко- capram. 4) Name für drei Wasserfälle in Dal

је се особито прави првијех дана кад се mаtіеn: једна је Губавица у Крци више

kpaba orean, geronnene Milch, lac coagulatum. Книња, а у Цетини су ниже Задварја двије: ГРЎШЕЊЕ, т. 1) ба ёtopen i. 23. Бев базев, велика и мала Губавица.

tusio. 2) das Enthülsen, rò spoliare siliqua. TÝKAA, m. die Grindmähre, equus porriginosus. ГРУшити, грушим, v. impf. 3) н. п. со, т.ј. утућн гӯВАЊЕ, п. 1) Tag 28fdgig wеrbеn, lepra, conta

је, али да не буде врло снтна, ftepen, tundo. gium leprae. 2) das Kragen, frictio. 2) јечам, кад хоће да се меље, enthulfen гӯБАТи, бам, v. impf. н. п. губа га губала! (durch Schlagen), tundendo siliqua spoliare, rol über ihn kommen, corripiat ipsum! cf. трухати.

гӯБАТИ СЕ, бам се, т. г. impf. ) audfägig wеrbеп, ГРУШКАЊЕ, n. Bаѕ tоpеr, tuѕiо.

lepra corripi. 2) fidh kraßen (schimpflich, als ГРУШКАти, кам, v. impf. н. п. кошуљу, перућн wenn man aussäßig wäre), fricari: mto ce је држећи један крај у рукама лупати до

губаш? ље о камен или о даску на чему се пере, гӯБАЦ, гўпца, m. bie &uperfte @pige beg 23orberstoßen, tundere.

theiles des Schiffs, extrema pars prorae, cf. ГРЦАЊЕ, n. Вав 28aten 6. 23. im boђen Офnee), губица. incessus ut per altas nives.

ГУБЕР, т. покривач од вуне, као ћебе, eine ГРЦАТи, цам, v. impf. waten (im boben Офnee), grofie Bettpecte, stragulum, Губере жене

incedo ut реr аltas nives: грца по снијегу. саме чу код куће. cf. гацати.

ГУВЕРЊАЧА, Г. 2Гrt Ropfbеbеtung Ser Xrauen, ГРЦАТИ, цам, т. кад се човјек загрцне: грца

vittae genus: ћеш што си поно: грца му се, хоће да Бевојкама капе губерњаче бљује.

гувйтАК, тка, п. Ser Berluft, jactura. ГРЧ, грча, m. (pl.rрчеви) Ser #rampf, spasmus: гӯБитн, бим, v. r. impf. ) perfieren, perdo. ухватно мн грч ногу.

2) hinrichten lassen, interficio.

}

гӯБити CE, бим се, v, r. impf. ) fib berlieren, гӯЖВАЧА, f. т. ј. пита, деr @trucel (eine Opeife

perdi. 2) mager werden, macresco: rybu ce von gewickeltem Teig), cibi genus. човјек у лицу.

ГУЖВЕЉАЊЕ, . vіdе гужвање: ГУБИЦА, f. See beil Seg 3biergejiФtеѕ, аn Sеm гужвЁ.БАТн, љам, vidе гужвати.

bie zaje uno бer Runə bеfіnоlіф, 0s anima-гӯжвиЦА, f. dim. ь, гужва. lium, nempe bovis, equi, ovis, caprae, canis: rýÊbE, n. das Kriechen, f. B. der Kinder, lo Погледај му на губицу, па га води на daß der Hintere oben erscheint, reptatio, ut музлицу.

podex appareat. ТЎ Бичина, f. augm. p. губица.

rŷ3, m. der Hinterbacken, elunis: npemeħe ce c гўвљЁњк, п. 1) Das Berlieren, perditio. 2) дав гуза на гуз (кад се хоће за кога да каже Hinrichten, trucidatio.

да не ради ништа, него да живи сједећи ГУБо, m, vidе губавац.

беспocлeн). гуводушниЦА, f. каже се као у шали за ду- ГЎЗА, f. hyp. . гузица, cf. језа.

kat, scherzhafte Benennung eines Dukaten, au- TÝ3AT, a, o, mit großen Hinterbacken, clunibus reus (q. d. animam perdens).

magnis praeditus. ГУВЕРНАДУР, гувернадура, т. (у примор.) per | гӯзити ск, гӯзім се, т. г. impf. fib büten, дар Guverneur, gubernator :

der Hintere oben erscheint, monstrare clunes. Тад се днже гувернадур Вуко

ГЎзицА, f. Der 21fter, podex. ГЎBнти CE, ви мн се, v. impf. efeln, nаuѕеаrе : гузичЁТИНА,

f. augm, b, rузица. гуви ми се, хоћу да бљујем, cf. грстити се, гӯзичини, стуживатн се.

гўзичицА, f. dim. . гузица. ТӰвно, п. vіdе гумно.

Узнӣ, на, но, н. п. кост, was su Sen pinterrịryt, m. das Sirren, gemitus (columbarum): backen gehört, clunium, Од гугуша твојн голубова

гӯзно ЦРИЈЁво, п. Веr hаftеаr, intestinum ГУГУТА, f. (у Барањи) vide кукута.

rectum.

. ГУГУТАЊЕ, n. Bad Girren, gemitus (columbarum). ГУЗдвољА, f. н. п. да ја дангубим (или плаћам) ГугӯTATи, гугућём, v. impf. girren, gemo, cf. за туђу гузобољу, т. і. у чему ја ни мало гукати.

нијесам крив нити ме се тиче, гӯГУТКА, f.

|гӯзона, m. Groparfф, ampli podicis. ГЎДА, f. (у Дубр.) vidе крмача.

ГУЈА, f. ) pie ОФlange, serpens, cf. змнја. ГЎДАЛО, п. Ber Sibelbogen, plectrum (?): Hн Срби приповиједају да се гуја звала краса

туди ни ғудала вадн! fei ftin (fange niФtg и да је имала ноге док није Јеву била an);

преварила (а једни кажу: први пут чотусле јаворове,

вјека ујела), па је онда Бог проклео, те и гудамо од јадиковине

јој нестало ногу н стала се вући на трбуГУдач, гудача, m. per Geiger, cіthаroedus.

ху. Једни пак мисле да она и сад има ноге, ГУДЕти, дим, (нст.) vide гудјетн.

па их крије, и да би их показала кад бн ГЎДило, п. (у Сријему) vide гудало.

се жива у процијепу припекла к ватри, ТӰдин, гудйна, т. (у Дубр.) vide пpace.

ко би их видно, одмах би умръо. Гудинит, m. dim. p. гудин.

која се гуја види послије јесењега КрстоГЎДити, дим, (зап.) vide гудјети,

ва дне, за ону се каже да је ујела какво гўдJЕти, гудим, v. impf. (јуж.) ) seigen, fidi- чељаде, па је земља не прима у се.

bus cano : Ни гуди, нн гудала вади; Како Крије као гуја ноге ; Пишти као гуја у који слијепн, све горе гуди. 2) витрf= процнјепу; Гују за реп не би извукао fфаlеn, resono, iurmuro, н. п, кад се нз (тако је густа честа или трњак); далека чује пуцњава топова.

Превари се уједе га гууја гӯдњАВА, f. 5) деt son ber (ferbifфen) ropbare: 2) (по зап. кр.) vidе глиста.

nen Geige, sonus fidium. 2) ein dumpfer Schau TỶJABAIA, f. der Spulwurm, Regenwurm, lum3. 8. entfernter #anonen: стојн гудњава bricus, cf. глиста.

гуЈАНА, f. (у Інци) vidе губавица (глиста). гӯДУРА, f. ein еngеѕ uno tiefes 3 bai, vallis гулянA, f. augm. p. гуја. angusta.

гуЈињй, ња, ње, ОФlangenz, serpentun. ГӮЪЁЊЕ, п. ра8 S eigen, cantus fidium. TÝJUK, m. eine kleine Schlange, parvus serpens. гӯТЕти, гўдим, (јуж.) vide гудјети.

гӯК, m. vіdе гугут: TÝKBA, f. 1) Flechte aus schlanken Reisern, vimen. Сви голуби гуком гукаху 2) гужва орачица, cf. орачнца.

rịKA, f. 1) das Girren der Taube, gemitus columГУЖВАЊЕ, П. das Zerknicken (des Kleides), bae. 2) гифрифs an Reibe, gibbus, 3), гука complicatio.

труда, злата, беr RIитреп, massa. ГУЖВАРА, f. vіdе гужвача.

гўКАЊЕ, p. 1) да$ Sirren, gemitus. 2) ба TÝMBATH, Bâm, v. impf. Falten bringen in ein Raunen, murmuratatio.

Kleid, es jerknicken, plicas inferre vesti. гӯКАЊЕ, n, vide грудање.

али

топова,

« PreviousContinue »