Page images
PDF
EPUB

ГРот.10 (тротло), п. 5) Веr Obluno, fаuсеѕ. 2) Беr rРОшибАРИти, грошићарим, v. impf. müteln,

Engpap, fances, cf. ждријело, кланац, богаз. sum pararius. ГРотуљА, f. као бројеннце од оpаха, нли од грст, f. (у Боци) bie bоblе ano (sum Xaffen

semaka, ein Kranz Nüsse, corona nucum. Біngebalten), manus concava, cf. прегршти. ГРОхйтаЊЕ, n. Bas Raffeln ausgefфutteter Тате, ГРСтн, f. р. (у Ц. г.) vide прегршти. strepitus pucum projectarum.

ГРстити CE, грсти ми се, v. г. impf. eteln, nauГРохйтАти, грохћем, v. impf. грохићу ораси, seare: грсти ми се, хоћу да бљујем. cf. гуrasseln, concrepito.

вити се, згрштити се. SPÒxor, m. 1) lautes Lachen, cachinnus: Haemaja TPTÂmbe, n. das Zusammenscharren, corrasio.

се грохошом, ни : у сав грохош ; TÈTATH, rphêm, v. impf. zusammenscharren, corБевојчица воду гази,

rado. Ноге јој се б'jеле ;

ГРУБ, груба, бо, (грӯбӣ, ба, бо) 1) grоb, crasЗа њом момче коња јаше,

sus, 2) (у Дубр.) vidе ружан: није груба. Грохошом се смије —

ГРУБАН, m. Rannname, nomen viri. Грохошом се Иво насмнјао —

ГРУБАХАН, xна, хно, (у Дубр.) dim. в. груб, 2) (у Боци) vidе камењак, стијена:

особито се говори за жене, 9artig, unge= Просуо се бисер по грохошу

staltet, turpiculus. грохотАЊЕ, п. ) ба8 Кајjeln, crepitus. 2) bel- ГРУБАЦ, Групца, m. Лаппвпате, поmеn yiri. les Lachen, cachinnus.

ТРУБАч, Грубача, т. ЭЛаппвпате, nomen viri. грохотАТИ, грохоћем, v. impf. (у Дубр.) гро- ГРУБЕТА, m. Лаппвпате, поmеn viri.

хоћу кости, ораси у врећн, тајтеln, con- ГРУБЕША, т. ЭЛаппвпате, поmеn yiri. crepo.

ТРУБИЈан, грубијана m. (у војв.) Jer Grobian, ГРОхотАТИ СЕ, грохоћем се, у. г. impf. Iaut homo moribus rusticis. lachen, cachinno:

ТРУВизанство, n. Sie Brobbeit; rusticitas. Калуђер се грoхofe,

ГРУБИША, m. Лаппвпате, поmеn viri. Јад г' убно, што хоће ?

TPYBÒTA, f. die Grobbeit, crassitudo. грохотљИКА, f. пјесковита земља, бie Can - ІгрӯВАЊЕ, n. vіdе груxање. erde, terra sabulosa.

ГРУВАти, грӯвам, vide грухати. ГРОхотуши, f. (у Дубр.) некака трава, Хrt (ГРУДА, f. 3) груда сира (одмах кад се извади Pflanze, herbae genus.

нз сурутке док се не иснјече и посоли), деr ГРъоцв, п. dim, p. грло.

#Титреп, gleba. 2) груда снијега, беr фneeГРОЦКА, f. adj. 1) @tasten an bеr Dоnаи, зwi- ball, glebula nivis. cf. грудва.

iden Belgrad und Smederewo. 2) Bach der TP AÂBE, n. das Werfen mit Schneeballen, lues durchfließt, fluvii nomen.

sus pilis niveis. ТРОЧАНИН, m. Winer pot Гроцка.

ГРЎДАТИ СЕ, дам се, v. г. impf. jih mit ©фnее: ГРОЧАнскӣ, кa, кo, pon Гроцка.

ballen werfen, Judo pilis niveis. ГРОш, гроша, т. (gen. pl. гроша) Беr Piafter (bon ГРУДВА, f. vіdе груда.

40 Para), monetae turcicae genus. У пошљед- ГРУДЕ, Грӯда, f. pl. Арнаутско племе близу њи Турски и Њемачки рат грош и Форинта Il phe rope, ein Albanesischer Stamm bei сребрна били су све једно (тако је Турска Montenegro. пара била потура или крајцара и по); на свр- ГРӯди, груди, f. pl. vіdе прси: Донно бих ја и шетку XVII вијека био је грош двије цван- плетку и груди, али не даду људи (у прицике (дакле пара и крајцара све једно); повнјеци). по том Турски новци стану све рђавији би- ГРУДИЦА, f. dim. , груда. вати, и мало по мало тако спадну, да да- ГРУДЊАЧА, f. оно пртено цједило у које се нашњи грош не вриједи више од пет сре- сир из сурутке вади, те се груда начини, брнијех крајцара. 2) гроші! рече се кад ко- der Käfelade, sactus excipiendo caseo, cf. ujeме слаже пушка.

дило. ГРОШАСТ, а, о, н, п, коњ, т. б. шарен на гро- |ГРӯдакӣ, кa, кo, pon Груде: шеве, Хоfeifфimmel, equus sсutulatus, ef. | Шабам Бека Грудски војевода

cf.

грӯж, Гружа, м. мала варошица и пристаCPÒILIHT, m. 1) der deutsche) Groschen, grossus ниште иза Дубровника к сјеверу, Италн

(monetae germanicae genus). 2) (у Хрв, у јански Gravosa. Оточк. рег.) рі, трошићи, новци на уплет- ГРЎЖА, f. 1) вода у Србији у нахији Крагујењаку у дјевојака.

вачкој. 2) кнежина око те воде. ГРОШНЖАР, m који ради што на грошић (н. грӯЖАнин, т. (рі. Грӯжани) #iner von Гружа.

( купује трговцима жито па му се плати (ГРӯЖАНски, кa, кo, pon Гружа. од вагана грошић), Иnterbunblet Set Sauf: ГРУЈ, т. (у Дубр.) некака морска риба, бес leute, Mäkler, pararius.

Meeraal, conger: грошит АРЕЊЕ, n. Фав 9Rätein, vitа tоб гро-груЈА, m. (ист.) vide Грујо. шићар.

ГРУЈНЦА, т. 9 аппвате, поmеn viri.

пуњат.

п.

herbae genus.

seare.

ГРуJ0, т. (јуж.) hyp. В. Грујнца.

rPYAA, f. (coll.) junge Griechen, graeca juventus. ГРӯМЁн, грӯмена, т. н. п. солн, земље, bеr | ГРЧАдИЈА, f. (coll.) Sie Stieben, bas Grіефепрolf, Klumpen, gleba.

Graeci. ГРУМёнчия, т. dim. E. грумен.

грчк, чета n. Bag Sriehlein, Graeculus. ГРУМЕЊЕ, n. (coll.) [итреп, glebae. ГРЧЕЊЕ, n. 1) бав Зufammеntunsen, contrасtiо. ГРУмЙЧАК, чка, т. vіdе груменчић.

2) das Vergriechen, mutatio in Graecum. ГРӯНУти, нём, vide грухнути.

РРчина, f. augm. b. Грк. ГРӯхіЊЕ, п. 1) сав Жrафеп, 8. 23. Ser Ranone, грчЙНА, f. Die Bitterfeit, amaritudo. sonus tormenti. 2) das Schlagen mit Krachen, PYNTH, YÊM, v. impf. 1) H. 11. Hore, einziehen, . 2чим,

пноге, verberatio. 3) Abídlagen der Maisförner, de- contraho, corrugo. 2)gräcisiren, facio graecum. cussio granorum zeae mais. 4) das Enthülsen rPYUTH CE, YÂM ce, v. r. impf. 1) zusammensdrum

der Gerste, spoliare siliqua hordeum. pfen, corrugor. 2) sich zum Griechen machen, ГРўХАти, грӯхам, v. impf. 1) fraфen wie vie Sa. simulo Graecum.

попе, tono : груғају топовн. 2) (Фlagen mit грчИЦА, f. (у Дубр.) некака трава, 2Trt Pflange, Krachen, percutio cum sonita : ura 2pyxau то дијете. 3) грухати кукурузе, т. і. у чар-rPчки, кa, кo, grіефіf, graecus. даку на љеси тућн клипове мањем, да зр- гРДIA, f. als hyp. p. грло pper гркљан: Већ ми невље пропада кроз љесу, а окомци оста- је до грше дошло његово зло; докопао ју горе, abf%lagen, decutio, cf. обијатн. 4)

га за гршу. грухати јечам, кад хоће да се меље, т. ј. | ГРШАК, шка, m. као решетка у крчага куд тући га да би се очистно од осја, enthutfen вода улазн и нзлазн, биеФlüфеrte Deffnung (die Gerste vor dem Mahlen), spoliare siliqua eines Kruges, orificium. hordeum molendum, cf. грушити.

ГРШТЕЊЕ, т. бag Steln, nаuѕеа. ГРӯхнути, нём, v. impf. erframen, concrepo. [ГРШтити ск, тӣ ми се, у. r. impf. anefeln, nau

2) mit Krachen schlagen, cum strepitu percutio : грухнуо га у леђа.

гӯБА, f. Der 2Гusfap, Sie Raube, lepra : губа га ГРУШАВина, 1) (у Дубр.) vidе грушевина. 2) (у разгубала ! губа вас поморило! (клетва

Грбљу) јело од јаја и млијека, 2Гrt gierjpei: козама); родило као губа (н. п. шљива, se mit Milch, cibi ex ovis genus.

крушка, јабука), т. ј. врло. ГРУША.Линк, f. pl. (у Херц.) вријеме на изма- гӯВАВ, а, о, aufägis, leprosus.

ку бабина : дошао на грушалине, рече гӯБАВАЦ, авца, т. ein Raupiger, audjägiger, le

се као подсмијеха ради. cf. грушевина. prosus. ГРУШАЊЕ, n. Bаѕ ѕаfеn bеr оfilm, coagulatio | гӯБАВИЦА, f. ) eine usfäpige, leprosa : lactis.

Ја мљах да је губавица ГРУПАТА СЕ, ша се, v, r. impf. т. б. млијеко,

і.

2) (по југоз, кр.) жаба губавица, bie Write, gerinnen, coagalari.

bufo. 3) Schimpfwort für Ziege, convicium in ГРУШЕВИНА, f. угрушано слатко млијеко, ко- capram. *) Name für drei Wasserfälle in Dal:

је се особито прави првнјех дана кад се mаtіеn: једна је Губавица у Крци више

Kpaba oren, geronnene Milch, lac coagulatum. Кннња, а у Цетини су ниже Задварја двије: ГРУШЁЊЕ, п. ) баѕ еtоpеn i. 23. Beg alges, велика и мала Губавица.

tusio. 2) das Enthülsen, rò spoliare siliqua. rýbẬob, m. die Grindmähre, equus porriginosus. ГРУшити, грӯшим, v. impf. 1) н. п. со, т.ј. утућн гЎВАЊЕ, п. 1) Ваз 21usfdpig mеrbеп, Терга, conta

је, али да не буде врло ситна, ftopen, tundo. gium leprae. 2) das Kragen, frictio. • 2) јечам, кад хоће да се мење, enthulfen гӯБАТи, бам, у. impf. н. п. губа га губала!

(durch Schlagen), tundendo siliqua spoliare, fol über ihn kommen, corripiat ipsum! cf. трухати.

гӯБАТИ СЕ, бам се, v. г. impf. D) ausfäвід wеrbеп,

,

aussäßig werden ГРУШКАЊЕ, п. ба8 Фtopen, tuѕiо.

lepra corripi. 2) fich kraßen (schimpflich), als ГРУШКАти, кам, v. impf. н. п. кошуљу, перући у

wenn man ausjäßig wäre), fricari: mro ce је држећи један крај у рукама лупати до- тубаш? ље о камен или о даску на чему се пере, гӯБАЦ, гӯпца, m. bie &uperjte pige Seg 23orterftoßen, tundere.

tbeiles des Schiffs, extrema pars prorae, cf. ГРЦАЊЕ, П. дав 28aten (3. 3. im boђen Офnee), губица, incessus ut per altas vives.

ГУБЕР, т. покривач од вуне, као ћебе, eine ГРЦАти, цам, v. impf. water (im boђen Bфnee), grope Bettsete, stragulum, Губере жене

incedo ut per altas nives : apya no chajery. саме чу код куће. cf. гацати.

ГУБЕРЊАЧА, г. 21rt Sopfbеbеtung bеr rauen, ГРЦАТн, цам, т. кад се човјек загрцне: грца

vittae genus : ћеш што си поно: грца му се, хоће да Бевојкама капе губерњаче бљује:

ГУБИТАК, тка, п. беr tеrlut, jactura. Грч, трча, m. (pl. грчеви) bеr #rampf, spasmus: гӯБитн, бим, v. e. impf. ) perlieren, perdo. ухватно мн грч ногу.

2) hinrichten lassen, interficio.

[ocr errors]

ryБити CE, бим се, v. г. impf. ) fib berlieren, ІгӯЖВАЧА, f. т. ј. пита, деr trusel (eine Opeife

perdi. 2) mager werden, macresco: rybu ce von gewickeltem Teig), cibi genus. човјек у лицу.

ГУЖВЕЉАЊЕ, п. vіdе гужвање. ГУБИЦА, f. Der 3 beil Beg 3biergejimtеѕ, аn Sеm ГУЖВЕЉАТн, љам, vidе гужвати.

bie zaje uno бer Runə bеfіnоlіф, os anima- гужвицА, f. dim. p. гужва. lium, nempe bovis, equi, ovis, caprae, canis: rýRÊHE, n. das Krieden, f. B. der Kinder, fo Погледај му на губицу, па га води на daß der Hintere oben erscheint, reptatio, ut музлицу.

podex appareat. ТЎБичина, Г. augm, p. губица.

rý3, m. der Hinterbacken, elunis : npemeke cec гӯБЉЕЊЕ, п. 1) Bas Berlieren, perditio. 2) баѕ ғуза на гуз (кад се хоће за кога да каже Hinrichten, trucidatio.

да не ради ништа, него да живи сједећи ГУБо, m, vidе губавац.

беспocлeн). ГУБддушниЦА, f. каже се као у шали за ду- ГУЗА, f, hур. р. гузица, cf. језа.

kar, scherzbafte Benennung eines Dukaten, au- rỲ3AT, a, o, mit großen Hinterbacken, clunibus reus (q. d. animam perdens).

magnis praeditus. ГУВЕРНАДӰР, гувернадура, т. (у примор.) беr гӯзити ск, гӯзим се, v. г. impf. ji, buten, дар Guverneur, gubernator :

der Hintere oben erscheint, monstrare clunes. Тад се днже гувернадур Вуко — гўзицА, f. Оer 21fter, podex. гӰвити CE, вӣ мн се, v. impf. eteln, nаuѕеаrе: гузичётиня,

f. augm. b. тузица. гуви ми се, хоћу да бљујем, cf. грстити се, гўзичини, стуживати се.

| ГЎЗичицА, f. dim. . гузица. ТУвно, п. vіdе гумно.

гўзни, на, но, н. п. кост, was su Sen Pinter: rịrýt, m. das Girren, gemitus (columbarum): backen gebört, clunium. Од гугуша твојн голубова —

гӯзно ЦРИЈЌво, п. беr ѕmаtеаrm, intestina ГУГУТА, f. (у Барањи) vide кукута.

rectum. ГУГЎТАЊЕ, n. Das Girren, gemitus (columbarum). ГуздвољА, f. н. п. да ја дангубим (или плаћам) ГУГУтАти, гугућем, v. impf. girren, gemo, cf. за туђу гуаобољу, т. і. у чему ја ни мало гукати.

нијесам крив нити ме се тиче. гуГУТКА, f.

гӯзонА, m. Groparfф, ampli podicis. ГЎДА, f. (у Дубр.) vidе крмача.

гӯЈА, f. 1) ie ОфLange, serpens, cf. змија. ГЎДАло, т. беr ѕibelbogen, plectrum (?): Hн Срби приповнједају да се гуја звала краса

туди нн гудама вади! fei ftin (fаngе nіфts и да је имала ноге док није Јеву била an);

преварила (а једни кажу: први пут чогусле јаворове,

вјека ујела), па је онда Бог проклео, те и гудало од јадиковине

јој нестало ногу н стала се вући на трбуГУДАч, гудача, m. Ser Geiger, cіthаroedus. ху. Једни пак мисле да она и сад има ноге, ГУДЕТи, дим, (нст.) vide гудјети,

па вх крије, и да би их показала кад бн гудило, п. (у Сријему) vide гудало.

се жива у процијепу припекла к ватри, ГУДйн, гудйна, т. (у Дубр.) vide пpace.

ко би их видно, одмах бн умръо. Гудинит, т. dim. p. гудин.

Која се гуја види послије јесењега КрстоГЎДити, дим, (зап.) vide гудјети.

ва дне, за ону се каже да је ујела какво гудJктн, гудим, v. impf. (јуж.) ) geigen, fidi- чељаде, па је земља не прима у се.

bus cano : Hн гуди, нн гудала вади; Како Крије као гуја ноге ; Пишти као гуја у који слијепн, све горе гуди. 2) битрf= процнјепу ; Гују за реп не би извукао falen, resono, nіurmaro, н. п, кад се из (тако је густа честа или трњак); далека чује пуцњава топова,

Превари се уједе га гија гудЊАВА, f. 5) деr Xon ber (ferbijen) ropbäre: 2) (по зап. кр.) vidе глиста.

nen Geige, sonus fidium. 2) ein dumpfer Schau rỳJABULA, f. der Spulwurm, Regenwurm, lum3. B. entfernter Kanonen: croju 2Y AHABA

bricus, cf. глиста.

гуЈАНА, f. (у Лнци) vidе гујaвица (глиста). гӯДУРА, f. ein en geg uno tiefe8 Зbai, vallis гуЈННА, f. augm. p. гуја. angusta.

Гулињй, ња, ње, ОФlangene, serpentuno. гўЪЕЊЕ, п. Сав Geigen, cantus fidium, Tỳjut, m. eine kleine Schlange, parvus serpens. ГУБЕти, гудӣм, (јуж.) vide гудјети.

гӯК, m. vіdе гугут: TÝKBA, f. 1) Flechte aus schlanken Reisern, vimen. Сви голуби гуком гукаху, 2) гужва орачица, cf. орачица.

ГЎКА, f. 5) Bas Girren per Taube, remitus columГУЖВАЊЕ, П. das Zerknicken (des Kleides), bae. 2) гифтиф8 am Reibe, gibbus, 3) гука

complicatio. ГУЖВАРА, f. vіdе гужвача.

труда, злата, bet SIитреп,

гукање, п. ) Das Sirren, gemitus. 2) bag TÝMBATH, Bâm, v. impf. Falten bringen in ein Raunen, murmuratatio.

Kleid, es jerknicken, plicas inferre vesti. гўКАЊЕ, n, vide грудање.

али

топова,

massa.

Bowe

с

[ocr errors]

voro.

гӯКАти, гучём, v. impf. ) sirren, gemo, 2) rau: на женама и дјевојкама). У Црној горн

nen (einander in die Ohren), in aurem dico, зове се гўю н бјелача тијесна и дуга до murmuro : нешто људи гучу.

кољена сукнена бијела хаљина гўКАТИ СЕ, кам се, v. г. impf. (у ц. г.) vide рукавима, која се у Брдима зове гужина, грудати се.

а у Србији хаљина. у Србији се гую гукнути, гукнём, v. pf. )) sirren, ingemo. облачи сврх свијех осталијех хаљина, и

2) ins Ohr raunen, murmuro in aurem. за то се по њему не опасује, а у Црној г.ИДБА, f. Bie dusfälung (Oes Rufurup), de- горн и по осталијем онамо крајевима corticatio, cf. комндба.

највише се облачи сврх кошуље, но гуанти, гӯлим, v. impf. ) fфіnvеn, pellem њему се опасује. За то су у гуњева у Срби

detrahere. 2) aussdalen (den Kukuruz), decor- ја рукави много пространији.
tico. 3) abrinden (den Baum), decortico. rỹba, f. die Duitte, malum cydonium. cf. Ayba,
4) (у Дубр.) н,

п, траву,

vide

чупати: туња. Гуме браде, ао јаду раде,

ГУЊАЦ, њца, m, vide гую. Е не знаду што ће и како ће.

гӯњБАЊЕ, т. дав эRurren, murmuratio. 5) faufen, poto: шта ғулиш толику во-гӯњБАТн, ђам, v. impf. murren, murmuro. cf. дурину?

мрмлaтн. гӯлити CE, гулим се, v. г. impf, plärren, plo- гӯњИНА, f. ) augm. p. гуњ. 2) (у Бјелопавл.)

гаrе: шта се гулиш? (каже мати дјетету сукнена бијела хаљина с рукавима (и женкад много плаче).

ска н мушка), cf. гуњ, хаљнна. гӯлозАН, зна зно, (у прим.) gefrapis, gulosus: гӯњит, m. dim. E, гую. гулован као бређа жена.

гуњйјЦА, f. некака трава, Дrt Pflange, herbae гӯЬЁњк, п. 1) бав ефіnvеn, dеtractio pellis.

genus. 2) 2Xusfфаlеn, 216rinsen, dесоrtіcatio. 3) vide гӯњски, кa, кo, н. п. крпа, ein гуњ-eus, palчупање. 4) баѕ РІärren, ploratio.

lio conficiendo. TÝMÂBE, n. gieriges Fressen, voratio.

гуюче, чета, п. vіdе гуњић. ГУМАТИ, мам, v. impf. јести нагло, ѕiеrіs frefТеп, гӯРА, f. vіdе грба.

ГУРАБИЈА“, f. мали колачић од меда и брашгумно, п, дie DrefФtenne, area. у Црној гори на, који се обично и на пут носе, art po

и онуда по приморју гумна су постављена и nigkuchen, placentulae genus:
околомаћена каменом. Онамо се понајвише Шећер с мора, смокве из Мостара,
на гумняма н игра (јер су многе куће по Гурабије на сунцу печене
таковој врлети да ваља тражити мјесто | ГУРАВ, а, о, büteris, gеtrummt, gibbosus, in-
гдје се може нграти), аи људи по коло- curvus: Гураво прасе све поље
мату њиховоме сједе и договарају се за (срп).
различне ствари. Међу оне ствари које гӰРАЊЕ, n. sas topen, trusio.
дјевојци не могу допасти бројн се онамо гӯРАТИ, гурам, v. impl. ftopen, trudo.
и гумно.

| гӯPATH CE, гурам се, v. r. impf. [topen, trudo: Играх се златном јабуком

не гурај се. По пољу по мједеноме,

rýPbET*, m. der nomadische Zigeuner, Zingarus По гумну по сребрноме

nomadicus. ГУНГУЛА, f. Der Sumult, bas Getife, vociferatio. гуРВЕТАш, гурбеташа, m, vide гурбет. ГУНДЕ.b, m. (у Херц.) беr Raiffer, scarabaeus гӯРВЕтин, m, vide гурбет.

melolonta. cf. поп златар, златни поп, ГЎРБЕТКА, f. потадіfфе Зідеитеrin, Zingara noкокица.

madica. гӯндо, т. (у Херц.) vide rундељ:Панн гундо, ГУРВЕтскӣ, кa, кo, пoтabifф, wie bie Nigeyner, падоше тн гаће

vagus more Zingarorum. гӯндОРЕЊЕ, т. да8 индеutliфе Dahеrfuттеп, гӯРВЕЧАд, f. (coll.) junge пomatifфе Зigeuner, cantillatio.

juventus zingarica nomas. гундоРИти, рим, v. impf. ипреrjtün libaber: rЎРБЕЧЕ, чета, т. еіn junger Tomase, zingarus summen, cantillo.

vagus juvenis.
гўНУти, нём, v. pf. einen ©фut thun, devoro. гӯРЕЊЕ, n. Bаѕ Зијаттеnѕieben, 8. 23. por Salte,
гӯњ, гўња, m. eine airt OberFleis, pallii ge- contractio prae frigore.

nus. у Србији је гую од црна сукна или | гӯРИВРЕБА, f.
(куйовни) од крие, која се доноси нз ГУРВкАло, т.
Пазарунка, и понајвише је с рукавима | ГУРИКАЊЕ, n, vide гуритање.
и дугачак до ниже кољена ; а има, особи- ГУРИКАТи, гурӣчём, vide гуритатн.
то по варошима, и краткијех гуњева до гӯРимицЁ, н. п. ударио га гуримице, т. ј.
појаса; а нма их без рукава и дугачки- ryphyBus, gab ihm einen Stoß, trudendo.
јех (као н. п. у нахији Рудничкој) и крат- гӯPйт, т. глас прасећн, сав Зrungen, gran-
кнјех (особито у Босни доље поред Дрине

nitus.

опасе

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

[ocr errors]

ГУРИТАЊЕ, n. Tag Grungen, grunnіtus. *. 1) н. ін. јело, wіt (pon 8tüfigteiten), densus. ГУРИТАТИ, гуричём, v. impf. grungen, grunnio, 2)

5 н. п.

шума, т. з. честа, bit, densus. cf. гурикатн: ғуричу прасце.

3) (у Далм.) vidе чест (н. п. густо платно). РЎРИти CE, рим се, v. г. impf. ft sufammen- 4) кад дође до гусша, т. б. кад дође до ziehen (3. B. vor Kälte), contrahi.

невоље, aufs &uperfte, ubi reѕ аgitur. ГУРИТНУти, гуритнём, v. pf. drungen, grunnio. | гӯст, т. (у Дубр.) Беr Outo, Sefфтаd, gustas : гӯРКАЊЕ, n. dim. . гурање.

Когођ има гусша има н дизгуста. ГЎРКАТи, кам, dim. E. гурати.

ryCTẢHA, f. die Dicke, die Dichtheit, densitas, гӯРКАТИ СЕ, кам се, dim. p. гурати се.

soliditas. гӯРНУти, нём, v. pf, anitopen, offendo. густиЦА, f. у загонеци. гўPo, m. (peräФtliФ) т. б. који је гурав, беr |густйш, густйша, т. еіn timtes Ding, res Höckerige, gibbosus.

(cibus) densa, solida. rýc! ein Laut die Gänse wegzujagen, sonus abi-rịTA, f. 1) ein Auswuchs am Leibe, gibbus, cf. gendis anseribus.

гука. 2) (у Дубр.) болест у којој отеку ГУСА, f. hyp. E, гуска (особнто кад вабе гус- зглавцн у ногу н у руку, alrt #rantheit, ке: гуса, гуса, гуса!).

morbus quidam. гӯСА, f. vіdе гусар :

TŷTAB, a, o, mit Auswüchsen behaftet, excresУстан се Маре душнце

centiis affectus : Овудар гуса пролази

Тешко капн на ћелавој глави! ГУСАК, cкa, m. Ser Ganjer, anser mas.

Адолами на плећн грбаве! гусан, гусана, т. (у Славонији) vidе гусак. И копчaмa на ноге ғушаве гӯСАР, т. (у Боцн) :) Set Räuber, latro, cf. ГӯТАЊЕ, п. баѕ Фludеn, dеvоrаtіо. хајдук:

PÒTATH, Tâm, v. impf. schlingen, devoro. Соколу долазе из горе гусари

rịt.bĀJ, m. der Schluc, haustus. Коња водим да ти га напојим,

rýto, m. Einer der mit Auswüchsen behaftet ist, А сокола да ме разговара,

excrescentiis affectus, Бритку сабљу, бојим се гусара, гӯтољЁЊЕ, n. Bas Berbergen untеr bет ЖІeive, А гусара око воде ладне

absconsio. 2) гусари од мора, bie Beeranber, pirata. Ir>Тољити, њим, 'v. impf. савнјатн што у ТУСАРИНА, f. (у Боцн) Sie Deerauberei, pirati- туку, или под скут, аn feinem Reibe etmas са: отишао у гусарину.

verbergen, so daß dadurch eine ryka entsteht, in ГУСАРљив, а, о, н. п. гора, wo fiбie Räuker

sinum condo. cf. гучитн. aufhalten, latronum:

ГУЦАЊЕ, п. баѕ pinunterfФlingen, devoratio, Да је ово гора гусармива

deglutitio. гусён, cf. пнпавица.

ГЎЦАти, цам, v. impf. Finunterfwlingen, devoro: гӯСЕНИЦА, г. (ист.) vide rycјеница.

да се овће гучало, не би се овће пуцало, гӯСЕНИЧАВ, а, о, (нст.) vidе гусјеничав. sagte die Zigeunerin, als man ihr verwies, daß гӯсиницА, f. (зап) vide rycјеница.

sie die Butter, die man ihr, um die gesprungeгусиниЧАВ, а, о, (зап.) vidе гусјеничав. nen Lippen zu heilen, gegeben, hinunter geгусињAHин, т. (рі. Гусињани) човјек из Гу

fchlungen.

ter

гӯцнути, нем, v. pf. Finutterfwlingen, devoro. гусињЕ, п. мјесто у јужној Србији :

TÝMEBO, n. ein Gebirge am rechten Ufer der Од Гусиња града бијелога

Дрина, ober Лозница, гусињски, кa, кo, pon Гусиње.

гӯчЁњЕ, n, vide гутољење. ГУСЈЕНИЦА, f. (јуж.) бie Raupe, eruса. гӯчити, чим, vide

гутољити. TÝCJEHHYAB, a, 0, H. 11. boße, voll Raupen, rjmua, f. 1) der Kropf der Vögel, guttur. 2) der erucis plenus.

Kropf der Menschen, struma. 3) die Kehle, гӯСКА, f. (pl.gen. гӯсака)) Sie Sand, anser femi- jugulum: ухватно га за гушу, cf. грло.

na. 2) eine große längliche Semmel, panis genus. rýma, f. 1) rymasa xena, die Kropfige, strumosa. rỤCÂbE, n. das Geigen, cantus fidium.

2) (нст.) vidе гушо. 11 rẶCAATH, Aâm, v impf. geigen, fidibus cano. | ГЎШАВ, а, о, fropfig, strumosus, i=") РЎСЕ, гусала, f. pi. Бie (ferbifфе) Beige, fides: гўШАВАЦ, авца, т. нзвор код Лознице (на Гуд'те ғусле Милошу за душу !

лијевом бријегу ријеке Штире). Што су моје гусле одвугнуле

гӯШАВИЦА, f. aufgebafener Saubentropf, cucuгӯСлицE, f. p. dim. p. гусле :

balus bеhеn ? cf. од урока трава. Садењајте гуслице

|rўшін, гушана, т. т. б. голуб, bie Wropftaube, Од сувога јавора

der Kröpfer, columba gutturosa Linn. гӯcoМАЧА, f. (у ц. г.) некака трава, која |rўШЕЊЕ, n. bas Erftiten, suffocatio.

расте по барама, и једе се уз гладне го-гӯшити, гўшим, v. impf. erfticfen, suffocor, Ahhe, Art Pfanze, herbae genus. " ? ГЎшнцА, f. dim: р. гӯша. 1 : и Ops)

p гӯст, густа, то, (гӯстӣ, та, то, сотр. гўшти) гӯшо, т. (јуж.) беr fropfige, strumosus,

сиња.

« PreviousContinue »