АШАЊКА, 1. (у нах. Рудн.) женска капа налик | Ашлук*, т. біе Иnfoften, sumtus. ef. трошак. на оврљину, Xrt rauenmüge, vittae genus. | АШЛУЧЕЊЕ, n. vide трошење. АШАРИЈАСТ, а, о, vide несташан. Ашати, ашам, vide хашати. Ашлучити, чим, v. impf. beftreiten, sumtum suppedito! он мене ашлучи, т. ј. троши на ме. АШИГЏИЈА*, m. ber gern careffirt (liebelt), qui Анцов, ашова, m. (у војв.) гвоздена лопата, puellis blanditur. die eiserne Schaufel, pala ferrea. АШТА? АШТ (по Херц.) was? quid? АШИКОВАЊЕ, п. baš Carreffiren, amores, blan- АШЧИЈА*, m. vide кувар: Бог срећу дијели, а ditiae: БАБА, f. (gen. pl. баба̂) 1) очина или материна мајка, bie тоßmutter, avia. 2) стара жена, altes Beib, vetula. 3) у Дубровнику се свака Дојкиња и дадиља зове баба, макар била и дјевојка од 12 година, bie Xmme, Kindsfrau, nutrix, ancilla curans parvulos. 4) многи муж зове своју жену бабом, ако и није стара. 5) гдјекоји иза пуницу реку: моја баба, vie dhwiegermutter, socrus. 6) планина у Србији између Ниша и Параћина, ein Berg in Serbien, mons Serbiae. 7) ein Berg in der Herzegowina, mons Hercegovinae. s) превести бабу, кажу дјеца кад баце малу плочицу од камена преко воде, али је тако баце да одскаче поврх воде. БАБА, м. (ист.) vide бабо. БАБАЈЕ, f. pl. (у Мостару) некаке трешње, које се зову и рскавице, Xrt Airfhen, cerasi genus. cf. рутеви. БАБАЈИН, а, о, у пјесми, vide бабов: И изведе ђогу бабајина БАБАЈКО, m. (понајвише у пјесмама) vide бабо: Мој бабајко не слушам те стари Камо, Раде, мој мили бабајко БАБАЈКОВ, а, о, vide бабов: Видиш, брате, токе бабајкове БАБАК, бапка, m. на косишту онај дршчић Б ашчија чорбу. АшчиЈин, а, о, beš Ros, cодці. АШЧИЈНИЦА, f. 1) vide куварица, 2) bie úфе, culina. АШЧИЛУК*, m. bie Rohfunft, bie Somerei, ars (res) coquinaria ћи комостре (вериге) иде по вароши и скаче испред кућа и виче: „бу! бу! бу!" и ово се зове баба коризма, којом жене плаше Дјецу да не ишту мрена јела, говорећи им и послије онога дана кад би које заискало мрса:, ено бабе коризме са штаповима под тиглама" (на тавану)! Седам штапова бабе коризме значе седам недјеља часнога поста, за то кад једна недјеља прође говори се дјеци: „бацила баба коризма један штап," или: „испаде баби зуб." Тако н кад прође друга недјеља, итд. •Бабом коризмом плаше и мале преље и плетиље, као у Земуну гвозден-зубом. БАБА РУГА, f. (у Паштр.) њом плаше дјецу кад често ишту круха : Немој искати круха, убиће те баба руга! |БАБАЦ, бапца, m. (у Сријему) крупан орах, Art größter Nüffe, nucis majoris genus. БАБЕ, f. (у Дубр.) ber Sonnenfäfer, cf. мара. Дјевојке је узму на прст, па говоре: „вјери ме бабе!" као у Србији : „кажи, Маро, откуда ће сватови доћи." БАБÈТИНА, f. angm. v. баба. Бабин, а, о, ber баба gehörig, че баба. БАБИН, а, о, (ист.) vide бабов. БАБИНА ДУШИЦА, f. eine bae genus. lanje, herbae genus. што се држи руком за њега кад се коси | БАБИНА ЖИЛА, f. (у Паштр.) eine Hanje, her(у Сријему зове се руцел), біе enfengriffe, capuli in manubrio falcis foenariae. БАБАКАЈ, бабакаја, m. у Дунаву велика стијена више Голупца. БАБИНА РЎПА, f. bie Senic höble, cavum cervicis. БАБИН ДРОБ, М. брдо у нахији Биоградској код Ресника, Катe eines Berges, nomen montis. БАБИН ДӰБ, т. мјесто, и сад на њему крчма, у равноме Котару од Задра к југоистоку око једнога сахата далеко; кажу да је Донде било Турско, док није Јанковић Сгојан истјерао Турке из Котара. БАБА КАЙСАРА, f. бабашто мијеси поскурице, bie Grau, bie bas Communionbrot für bie Rire bät, diaconissa pani sacro pinsendo. БАБА КОРИЗМА, f. (у Рисну) на чисти понедјељник обуче се какав момак у женеке хаљине и начини се као ђедова баба, па носећи на рамену седам штапова и за собом вуку-|БАБИНЕ, бабина, f.pl. (у Сријему гдјекоји го воре бабиње) 1) baš Bochenbett, puerpe коријену каква дрвета (трухла мокра), eine rium. 2) der Wochenbesuch, salutatio puerpe- Art Schwamm, fungi genus. гае. Код Срба трају бабине обично седам | БАБИЊЕ, f. pl. vide бабине. дана. За тијех седам дана долазе дању | БАБИТИ, бим, v. impf. (у Рисну) кога, дebären: жене на бабине (и доносе част [н. п.пите, der Mutter Hülfe leisten, obstetricem agere: уштипке, ракију, вино и т. д.] и дјетету және бабе једна другу. cf. бабичити. дарове), те се часте и веселе; а ноћу дођу | БАБИЦА, f. 1) dim. v. баба, 2) bie Бевате, obсусједи и сусједе, познаници и познанице, те чувају бабине, т. ј. сједе сву ноћ код породиље, и разговарају се и пјевају, а особито трећу и седму ноћ („Није седму ноћ дочуван" - имају обичај рећи ономе stetrix. 3) оно гвожђе (као мали наковањ) што косци на њему откивају косе, ber Den= gelftod, incus fenisecis. 4) (у Сријему) дрво о коме дјеца вјешају кавез кад хватају тяце. који је мало сулудаст). Тада не смије ни | БАБИЧЕЊЕ, П. bie Seburtsbülfe, munus obsteједно заспати : јер други једва чекају да tricis. га огаре, или да му пришију штогод (ка- БАБИЧИТИ, ЧИМ, v. impf. Seburtshilfe leiften, кав дроњак, или читаво ћебе) за хаљине. obstetricem agere. cf. бабити. На бабинама пјевају свакојаке пјесме, а БАБЉЕЊЕ, n. bie Seburtsbülfe, zo obstetricem неке имају које се само тада пјевају, н. п. agere. Ој на делу на голему боб се зелени. БАБИНЕ РУБИ, f. pl. (у Ц. г.) vide тучин дан. БАБИНИ КОЗлиЋи, БАБО, m. (јуж.) vide отац. БАБОВ, а, о, без бабо, patris: Дај ми, мајко, комад љеба бабов БАБОВАЊЕ, m. ber Xmmcnbient, nutricationis munus, БАБОВАТИ, бујем, v. impf. (у Дубр.) дјетету, БАБОЛИЧАН, ЧНА, чно, у лицу као баба, alten m. pl. оно вријеме кад| БАБУЛИце, f. pl. у загонеци, сf. ћућерица. БАБИНИ ПОЗАЈМЕНИЦИ, или у почетку Апри- БАБУРА, f. eine Xrt irbenen Dfens (one Racheln), БАБИНИ ЎКОВи, лија удари снијег или fornax simplicissima. која не живи у води, него на суху по јамама, bie Aröte, bufo. Гдјекоји кажу да ће ономе умријети мати који убије бабурачу, ако ли би је ко нехотице убио, он ваља да пљуне на њу рекавши: „пи! твоја мати прије умрла него моја!" cf. ватрена жаба. цигани, etma än, ix cadens mense | БАБУРАЧА, f. Велика крастава вугаста жаба, martio. Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударно снијег, а она рекла: „Прц Марцу, не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи." На то се расрди Март, па узајмивши у Февруарија неколика дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и ока- | БАБУРИНА, f. 1) augm. v. баба. 2) vide бабумени и баба и њезини јарићи. Кажу да се рача. и данас може видјети у некаквој планини | БАБУРСКА, f. adj. Batern, Bavaria. (гдје се то догодило) оно камење што је | БАБУРСКИ, Кâ, кӧ, biri, bavarorum : постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње. БАБИН КОКОТ, m. (у Ц. г.) некака тица, колико кос (кукавичји коњиц?), Xrt Bogel, avis genus. БАБИНО ЈЕЗЕРО, п. мало језеро наврх Велебита близу Влашког града. БАБИНО ЉЕТО, п. кад је топло у невријеме, особито у јесен, ber alte Beiber=ommer, aestas praeceps. БАБИНО ЎХО, п. мало као гљивица црвено при *) Или како оцу дјетињему буде име, **) Или како буде име матери. ***) Како му буде име. На те иде сва сила Бабурска БАВАН, m. (у Ц. г.) vide балван. гагі: гдје се бави он сад? БАВЉЕЊЕ П. baš Berweiten, moratio. БАВРЉАЊЕ, n. das Umherschlendern, vagatio. БАВРЉАТИ, Љам, v. impf.umberflenbern, vagor. БАГА, f. некака болест коњска, Xrt Pferde= frantheit, morbus quidam equorum. БАГАВ, а, о, (у Барањи) vide бангав: Нема ти горега од бигава човјека, крњава лонца, и ћораве редуше. БАГАЉ, гља, m. (у Сријему) vide багљић. БАГАНА, 1. Кожица јагњећа, baš ؟ammfel, pellis agnina. БАГАТЕЛА, f. (у Војв.) bie Kleinigteit (bagatelle), res parva. Багаш, багаша, m. (у Ц. г.) житна мјера од десет ока, Wrt Setreibemaß, modii genus. БАГАШЕВАЦ, Багашевца, m. поток у Јадру у селу Тршићу. БАГДАТ, Багдата, m. Заддаб, Bagdadum: Ако је далеко Багдаш, близу је аршин. БАГЛАМА, f. 1) (највише се говори pl. багламе) оно гвожђе што држи врата за довратник (cf. шарке), Xngel uno 23ano an ber Shür, cardo et vinculum januae. 2) мала тамбурица од три жице, еіne fleine an dore von drei Saiten, trichordii genus. БАГЉА, f. н. п. Сијена или сламе, ein 2ül Heu oder Stroh, fasciculus. BÀг¿Â1⁄2Е, n. das (Heu-) Büschel-machen, fasciculorum confectio. Багљати, љам, v. impf. (eu) üfфel тафен asciculos conficere. БАГЉИВ, а, о, н. п. коњ, mit бага bebaftet, morbo 6ara dicto laborans. срећан може наћи некакав драгоцјени прстен. 2) (у Ц. г.) vide обад. БАДАЉ, дља, m. (у Црмн.) оштро гвожђе усађено у остањ, те се њим волови тјерају, der Stachel zum Untreiben eines Thieres, stimulus. cf. сладун. БАДАЊ, дња, m. 1) велика шупља клада што кроз њу тече вода, те обрће коло на кашичари воденици, bie Möhte, canalis. Бадан се намјести на скок, па се доље, у ужему крају, удари уњ каблина, која се утврди дрвенијем клинима да не може ни испасти нити се ласно извадити, те тако бадањ постане доље још тјешњи, а да би био још тјешњи, у каблину се ударају туљци: кад има доста воде, већи, а на мањој води мањи (у који се ни рука не може увући), а кад воде има врло много, онда се избије и велики туљац, па меље на каблину. На великим сушама кад воденица не може самошегом (или на самошег)да мељени на мали туљац, онДа меље на усшаву, т.ј. горе се вода устави док је се много накупи, па се онда пушта у бадан. 2) (у Ц. г.) каца, bie Rufe, labrum. 3) (у Хрв.) каца у дну уска а горе шира (особито за грожђе и шљиве), Xtt Rufe, labrigenus. БАДАЊЕ, П. 1) baš then, punctio. 2) bas leife Gehen, suspensus gradus. БАДАР, Дра, дро, н. п. коњ, [ebaft, alacer. БАДАТИ, бадам, v. impf. 1) life (ефен, pungo leniter. 2) leife geben, incedo punctim. Багљиҡ, багљића, m. (у Сријему)vide навиљак. | Бадељ, m (у Сријему) нека риба, у које је БАГЉИЦА, f. dim. v. багља. БАГРА, f. (у војв.) н. п. он је твоје багре, бі=| nes Gelichters, tuae farinae. глава као у змије; тешко се струже и не БАГРА, f. (у Дубр.) некака морска риба, Xrt БАДЕЉ, m. (у Боци) vide ба́даљ. БАГРДАН, m. мала варошица између Јагодине | БАДЕМОВ, а, о, Manbel, amygdali. БАДЈАВАД, (у Босни) vide бадава. БАГРЕНА, f. ber 2lfazienbaum, Robini pseudoaca- | БАДЈАВАДЕ,) cia Linn. БАДЉЕ, f. pl. бадље из очију. некака болест у очима, која БАГУН, багуна, m. (у Хрв.) свиња која има | БАДЉЕВИ, m. pl. се у Рисну зове зле длаке, БАГУНАЦ, Нца, (коврчасту чекињу, ein fraufes| БАДљи, m. pl. cilia inversa, Гдјекоји ваде Schwein, porcus crispus. БАДАВА*, 1) unentgeltlich, gratis.2)umfonft, ver=| БАДАВАД, geblih, frustra: бадава си дошао кад БАДАВАДЕ, је већ све прошло. 3) бадава (беспослен) сједити, müßig, otiosus. БАДАВАЏИЈА", m. 1) ber alles umfont haben will, qui omnia vult sibi gratis dari. 2) der Müßiggänger, homo deses. БАДАЛО, п. оно мјесто гдје ударају дјеца крајем од штапа кад се банају. с. банати се. БАДАЉ, дља, m. 1) (у Хрв., а у Боци бадел) некаква трава које је лист бодљикав а коријен се за невољу — у гладне године куха и једе, сіne Art Pflanze, herbae genus. У Хрватској се ова трава зове и сјекавац и (у Лици) части сшриц. У Боци се приповиједа да у земљи под овом травом ко је Бадњак, m. сирова церова главња, што се по обичају уочи Божића ложи на ватру. Бадњака морају бити два или три, и морају се уочи Божића (на бадњи дан) и осјећи. Бадњаке многи сијеку прије сунца посувши их најприје житом и рекавши: „добро јутро и честит ти бадњи дан!" Обично их сијеку само с једне стране, а с друге се стране удари сјекиром само један пут. По гдјекојијем мјестима овршком од бадњака служи се мјесто ватраља доклегод полажајник у кућу не дође, па онда домаћица свеже нањ повјесмо и баци га на стреху. Кад се у вече смркне онда домаћин унесе бадњаке у кућу, и наложи на ватру; кад ступи с бадњаком у кућу, онда рече: „Добар вече и честит вам бадњи дан." А из куће га ка- БАЖЂЕЊЕ, П. baš tinten, foetor. Кад се бадњак меће на ватру, трипут се по- Бажљив, а, о, vide багљив. макне у напредак; а кад прегори, горњи БАЗА, f. vide зова. крај ваља дочекати у руке с рукавицама, па БАЗАГУР, m. Цеклинско око у језеру Скадарга обнијети око кошница и по том угасивши скоме. дим, v. impf. ftinfen, foeteo, га оставити на какву младу шљиву или БАЗДЕТИ, (ист.) БАДЊАРА, f. (у Сријему) воденица поточара БАДЊАЧИЦА, f. (у Ц. г.) мали бадњак, како- БАДЊЕВ, а, о, (у Ц. г.) vide качни. цама. n. кисео купус у глави БАЗДРКАЊЕ, П. дав Umbergeben, vagatio. БАЗЕРБАМБАШЛУн, т. баз Imt без базерђам- БАЗЈАШ, М. мали намастирић на лијевом бри- Бадњи вече, бадњега вечера, m. (у Ц. г.) vide БАР*, m. baš Ufer, ripa, cf. бријег, обала. Која ми је златоглава, Оно ми је бадњи вече На водици вила баждарица, Од јунака оба црна ока, А од коња ноге све четири 2) bie Eichgebûbr, quod solvitur pro mensurarum ponderumque examinatione. БАЖДАРИЦА, Г. (ст.) tie Bölnerin, portitrix (?). cf. баждарина. БАЖДАРСКИ, Кâ, кӧ, н. п. кантар, òas mensura plublice probata. БАЈА, f. 1) һур. ѵ. баук. 2) (у Далм.) vide абај- BAJA, f. Stadt in der Batschka, nomen urbis. Проја баје, купуса нестаје. - BAJATH, jêm, v. impf. ¡aubern, incanto (morbum, БАЈАЦ, Бајца, m. Siner von Баја. БАЈАЧ, бајача, m. ber Sauberer, incantator: БАЈЧЕТА, М. Mann name, nomen viri. жене тепајући зову зубе у мале дјеце, кад њак, нарамак. им почињу ницати (мјесто бак говори се|Бала, f. (у Ц. г.) дрва, прућа, жила, vide деи баук, и баучак, а у Боци вучићи), Rinderwort für Zahn, dens sermone infantium. Бік, м. (у Хрв.) vide бик. БАКА, f. һур. . баба. БАКАЛ*, бакала, т. трговац што продаје сир, масло, мед и т. д., ber pezereißänbler, condimentarius. БАКАЛАЈ, бакалаја, m. (у Боци) некака морска риба, eine Art Meerfisch, piscis marini ge. nus : Свака риба вода а бакалај војвода. БАЛАБАН*, m. 1) назеба, кихавица, бет пира fen, gravedo, pituita. 2) in einem Liede als Schimpfwort gegen den Hahn, convicium in gallum gallinaceum: Иш кокоте балабане sterosteus aculeatus. БАЛАВИЦА, f. baš Romäòchen, puella mucida. БАКАЛАЋ, бакалаћа, m. (у Бачк.) vide ћифта | БАЛАТИН, Балатина, m. Plattenfee in Ungern, (cf. бакал): Бакалаћи коло воде, А паори гледе БАКАЛКА, f. bie pejereifrámerin, condimenta- БАКАЛНИЦА, f. бакалски дућан, баз peereiz| lacus Balaton in Ungaria. cf. Гаваново је- БАЛАТИНО ЈЕЗЕРО, n. vide Балатин: Балашино језеро БАЛАЧКО ВОЈВОДА, m. (ст.) Name eines Miefen, nomen propr.: Има један Балачко војвода БАКАЛСКИ, ка, ко, Gewürzfrámer, condimen- БАЛВАН, m. велики дирек као греда, Balfen, БАКАР*, кра, m. 1) baš Rupfer, cuprum, cf. мјед. | Бале, бала, f. pl. ber Xog, mucus. cf. слине. 2) tabt Buccari im froatifßen üftenlande. | БАЛЕГА, f. н. п. говеђа, коњска, овчја, ber Un= БАКАРЛИЈА*, f. vide бакрачлија : Бије њега оштром бакарлијом БАКАРУША, f. (у Сријему) бакрено звоно што се веже н. п. на вола, cf. клепка. БАКАТ, кта, m. baš Setrappe, incessus cum sonitu, ef. бат, бахат. flath, Viehkoth, stercus. BAлÈгÂHE, n. das Misten, Kothmachen (vom Vieh), БАЛЕГАТИ, гам, v. impf. miften, ben Roth von fid БАКВА, f. Оно мјесто гдје се стаје ногом кад | БАЛИЈА, f. (verächtlih) ber Sürfe, Turca (per con се меће камена, tanbort ber Steinwerfenden, statio jaculantium saxa. vicium): Алија и балија два брата; Не зна балија што је здрава Марија. ВАКВИЦА, f. (у Шум.) дрвен водени суд, Xrt | БАЛИЈЕТИНА, f. augm. v. балија. Baffergefäß, modii genus, cf. жбан, чобања. | Білити, лим, v. impf. 1) roßen, muco maculo. БАКЕТА, f. (у Рисну) ber 2) rogen, meinen, muco maculor flendo. БАЛО, м. балав човјек, ber Moßige, mucosus. БАЛОТА, f. (по југоз, кр.) пушчано зрно, Glin tenfugel, glans: Мање од балоше, а теже од стара соли (угљен). БАЛСАМ, m. ber Balfam, balsamum. БАЛТАТИ, там, v. impf. тућн (балтом), ђаđеn, caedere. вана рђавим сребром, као бакром, ein mit | БАЛУК*, (m. рибља трава, bie if hörner, schlechtem Silber beschlagenes Feuergewehr,|BàлYKAT, (Tollhörner, cocculi indi. sclopetum argento viliori munitum. БАКТАЊЕ, n. vide бахтање. Бактати, бакћем, vide бахтати. БАКТАТИ СЕ, бакћем се, vide бахтати се. БАЛУЧКА, f. wilder au, allium vineale. Дјеца ову траву кашто и једу, али често и бљују од ње. На гдјекојим се мјестима ова трава зове и лупа. БАЛЧА, f. vide балчак : И на њима од челика балче |