Page images
PDF
EPUB

ГЎШТА, f. vіdе честа.

rġWYẬP, m. 1) der Gänsehirt, custos anserum. ГЎШТАРА, f. (у Сријему) vidе честа.

2) тако се у шали зове (у Сријему) муж док гӯштЁР, гўштера, т. (gen. pl. гуштері) :) Sie му жени не прође четрдесет дана послије

&ilexe, lаcеrtа: Кога су гује клале н ғуш- порођаја. шера се боји. 2) (у Ц. г.) vidе зелембаћ. Рӯшчы, чета, т. баз Bönülein, anserculus. 3) (у ц. г.) бie Rustel, musculus. 4) (у гӯшЧЕВинА, f. Sänjetoth, stercus anserum.

Ц.г.) гвожђе у ножа међу камзама. ГушчётинА, f. augm. D. гуска. гўштЕРИЦА, f. (у ц. г.) bie &ібеre, lacerta, cf. гӯшчити, гўшћића, т. pi. junge 33änje, an

гуштер : Кога је змија клала н од гушше- serculi. рица га је страх.

тўпчица, f. dim. p. гуска. гўшчак, гушчака, т. (у Сријему) Ser Günje: гўшчой, чја, чје, änfen-, anserinus.

ftal, cella anserum, cf. кочак.

д

ДА, 3) бар, ut: казао сам му да дође и да давањЕ, n. Bas Beben, dаtiо.

донесе. 2) went, si: да сам знао да ће дABATи, дајем (дајем, по југоз. кр. н давам), тако бити ; Да змија окуси од мене, отрова- v. impf. geben, do. ла би се; Да је вина, и стрина би пнла; Да давач, давача, m. Ber Beber, dator: ја знам каје мене ћело добро бити, не би Лазо на Ко- ки смо ми давачи. cf. давалац. сову погинуо; Да бих знао и на кози орати; двид, m. Daviv, David. Да зна мушка глава

дівИЈА“, f. vіdе дава (тужба): Што одољан трава

с том давијом у цара пођоше — 3) wünfфeno, optative: Да си жив и здрав ! ДАВИЈАЊЕ, т. (у ц. г.) ба8 Xetеп, соntеntіо, du mögeit leben und gesund sein! vivas et cf. правдање. valeas! Да Бог наспорн! Да Бог не укра- ДАВИЈАти ск, јам се, v. г. impf. (у ц. г.) rефти! да си поштен! да ви чујем здравље! ten, contendere: давијамо се, давнјам се с 4) sebietent unə verbietent : одмах да идеш њим. cf. судити се, правдати се, прети се. кући; сад да платиш човјеку што си му давинА, f. vіdе даФина. дужан; да се нијеси макао одатле. 5) fra: Давиново зРно, п. vіdе дафиново зрно. депо, interrog. : да нијесн што изгубно ? давити, давим, v. impf. würgen, jugulo. Да није Турчин под капом ? 6) бепп, ergo : давити ск, давим се, v. r. impf. erititen, sufoда ко си? да како је кад није тако? да cor : полако, немој се давити (кад ко нагшта је кад није то ? ?) да ако, ja, went -, ло једе). ita si –: да ако удари кнша, е8 miro дaвљEње, п. ) Sa8 2Bürgen, jugulatio. 2) bag vielleicht doch regnen (man wünscht daß es Ersticken, suffocatio. regne), да ако не удари кнша, еѕ wiro дaвнaшњй, ња, њe, pon lаngе bеr, vetus. vielleicht doch nicht regnen (man wünscht daß AABHÌHA, f. (y Ayóp.) frühere, ehemalige Zeit, anеё піt rеgne). ) ja, ita, cf. ја: да да ; да tiquitas: 0A Aabháhá, vor Älters, ehemals, von како; да Богме, аllеrѕings, freili, omnino, alten Zeiten her, antiquitus. atique. 9) als Ausruf der Verwunderung: AÁBHO, lange her, diu. да чудно тя га превари! да инјепа ти је, ДАВОРИ! interj. 1) еј! н. п. давори старости јади је убни !

давори! давори пуста црна горнце! доста дБАР, бра, m. Ber 28iber, castor.

ти сам по тебя војевао: дівижив, т. ЭЛапngname, nomen viri.

давори, тн Косово равно AÁBO, m. 1) Mannsname, nomen viri. 2) xpoma Давор лице! давор” бригo моја

Aabo, der hinkende Teufel, diabolus claudus. Давор', Шаро, давор” добро моје ДАВРИНА, f. у Хрватској с Турске стране село 2) почекај! н. п. данори Божо давори ! ухваи у њему зндине.

тићу ја тебе (мати говори дјетету, кад ДАВА", f. vіdе тужба.

- што скриви па утече): давАЛАЦ, ваоца, m. Ser Geber, dator, cf. давач: Ал' давори, Јанково копиле Бог је стари давалац.

BiAABÒPHJE, f. pl. allerlei Musik zusammen, conдавАло, m. Ber Geber, dator. Кад које дијете centus: да што другоме, па опет узме натраг, он- Ударните ситне

даворије да му дјеца говоре или пјевају: AABÒTIHJA“, m. der Kläger, accusator. Давало узнмало,

AAAA, f. Mama i mater. скокошима спавало,

AJAHJA, {f. das Kindsmädchen, die Kindsfrau, Кокоши rа литале

| ДАдйЊА, fаnсilla сurаnѕ parvulos, cf. баба.

[ocr errors]

дажд, дъжда, m. (по југоз. кр.) беr Regen, plu- Чауш виче, дамбулхана pнче via, cf. киша, дажда :

ДАМЙЖАНА, f. (у Дубр.) буча оплетена пруДажд находи, тебе кор'јен расте - hagen, Art größerer mit Ruthen umgeflochteОд куд вама љетни дажд находи

ner Flasche, lagena major virgulis implexa. дaждa, f. (ст.) vide дaжд : Тря дажде, три дамЈАН, m. Damian, Damianus. љетне кнше (у приповнјеци);

AÀMJÂHKA, f. Frauenname, nomen feminae. Да не падне дажда из облака,

дамЉАН, m. vide Дамјан. Плаа дажда нити роса тија 11 1AAмљАНКА, f. vide Дамјанка. даждЕвица, f. (у Сарајеву) кншна вода, е: дамнo, adv. vіdе давно (mit allen Fibleitungen):

genwaffe, aqua pluvialis, cf. днждевица, киш- Златка би се дaмно преудала — ница. дан, т. ) беr Xag, dies (pl. дани и. дни, 3. 8.

В. даждйц, даждйца, т. dim. p. дажд:

пропадоше ми толики дани обеr дай; Није, побро, даждиц Косовнјем

изгубио сам толике дане или дне; тако діждив, а, о, (у Дубр.) rеgnerifф, pluviosus, се каже н: два дана и два днӣ, шри cf. кишовит.

діна и шри дни, а и поред чешири ДАЖДЈЕти, дӣ, v. impf. (у Дубр.) regren, plu- дана могло би се рећи и чешири дни, а ere, cf. Іншити.

даље само дана; а поред овога обога ДАЖБЕти, даждӣ, vide дaждјетн.

говорн се (по јужнијем крајевима) и днеДАиЈА“, т. vide дахија.

ви, н. п. пропадоше ми толики днёви; дайJнски, кa, кo, vide дахнјнски.

изгубио сам толике днёви; кад се пак ДАЙјскӣ, кa, кo vide дахијски.

говоря о празницима, онда се у јед. бр. ДАйлук, т. vide дахилук.

поред дана говори и дне и днёви, н. п. AAÚPE*, f. pl. Art Tamburins, Castagnette, . .

уочи Ђурђева дана, уочи Ђурђева дне, и ДАЙРЕТА“, n. pl.jtympani genus.

уочи Бурђева дневи; надам се Ђурђеву ДАиЈА“, т. vіdе ујак:

дану, надам се Бурђеву дне, надам се Но даина, Рњетина Мујо

Бурђеву дневи; о Бурђеву дану, о БурДАЈАНА“, adv. држи се! не дај! Баltе bіф! sis ђеву дне, о Бурђеву дневи). 2) дан ораforti animo:

ња, ein morgen gaпрев, jugerum, cf. јутро. Дајана, Мујо, дајана !

ДАНАК, данка, m. hyp. р. дан. ДАЈКА, f. у Сријему гдјекоји зову матер тако. ДАНАК, нка, т. бie bgabe, tributum, 11, далко, m. hyp. у. данца :

ДАНАС (говоре и данаске), beute, hodie. На дајка се напућио свога

ДАНАШЊй, ња, ње, 1) beutig, hodiernus. 2) даДАЈо, m. hyp. р. данца :

нашњи дан, н, п, данас је недјела, кад по Но се мислим оженитн, дајо

данас дође прва недјеља, онда ће бити дАКА, f. 1) һур. р. Дамјанка :

данашњи дан: данас ти доћи мени, а ја Онда Јова Даки говорно

ћу у данашњи дан теби. 2) (нст.) vide Дако.

Ahrysa, f. der Zeitverlust, jactara temporis. ДАКЛЕ,

ДАНГУВАН, бна, бно, н. п. посао, was piel Seit даклём,

verlieren macht, temporis jacturam adferens. ДАко, m. hyp. p. Давид и Дамјан.

дінгуБити, бям, v. impf. Зеіt реrlіеrеn, facio ДАкТАЊЕ, П. vide дахтање.

jaeturam temporis : ДАкТАТИ, дактём, vide дaхтати.

Бе си била, ќе си дангубила, даЛАК*, далка, m. Sіе Rilverbärtung, splenis Дангубила три бијела дана induratio.

ДАНГУБИЦА, f (dim.) vidе дангуба: ДАЛЁко, weit, longe, comp. даље.

Тамбурице моја дангубице дали? ) ob, num ? дали ће доћи ? дали је ДАНГУвљЁњЕ, n. баѕ Зеіthеrlіеrеn, jacturа tеттако ? 2) (по запад. кр.) foncern, verum, cf. poris.

Анк, данйка, m, vide дaниште, ана, далМАЦИЈА, f. Dalmatien, Dalmatia.

AH À HÔR, das Stiefmütterchen, viola tricolor ДАЛМАТИНАЦ, нца, m. Dalmatiner, Dalmata.

Linn.

1113 14 14 31.1) дАлмАтӣНКА, f. Dalmatinerin, Dalmata.

дінити, даним, v. pf. Ben Sag über vo beiben, ДАЛмАтинскӣ, кa, кo, Salmatinif, dalmaticus. transigere diem, cf. дановати. даљАН, m. (у ц. г.) преграда какве воде дн. даниЦА, f. 1) Ser 9.orgеntеrn, lucifer. 2) Хrauen:

рецима, између којијех се намјесте мре- name, nomen feminae. 1.461 же те се хвата риба. Такови су даљани діницкА, f. bie (Slіntеn=) R&bre рот Daniger код Скадра гдје Бојана истрече нз језера. Meistec, tnbus teli dantiscanus. Art Zaun zum Fischfange, sepimentum capi-AHLIIKAHA, f. die Danziger-Pistole, telum Danendis piscibus. cf. суп, гарда. .?

tisci fасtum, cf. даннчкиња: зі, 7, ДАЉИНА, f. Die 28eite, Entfernung, longitudo. и за појас двије даницкиње 381 Даљни, на, но, еntfernt, remotus, й діничин, а, о, беm 2nor genitеrnе gеbѕrіg, luciferi:

TAHNIAH, dem Morgensterne gehörig ДАМБУЛХАНА, f. turfifфе Эujif:

Даничину Богом посестрнму

ARKIEM, } also, daber

, ergo.

него,

per diem.

[ocr errors]
[ocr errors]

per dicm.

ANHÔM, bei Tage, dia.

, .

діничкињА, f. vіdе данникиња:

ДАРОВАти, дарујем, v. pf. ) коме што, дar : Па узима пушку даничкињу

bringen, dono. 2) Rora, beschenken, dono. Кад пукоше двије даничкиње

ДАРӘвни, вна, вно, (у Ц. г.) gefфеnt, donatus: даништи, n. Ort mо таn bеn gag über beibt, Даровноме коњу зуби се не гледају.

locus morae per diem, ef. дановиште : ДАРӘвник, даровника, m. Bee Gefenfte, doЦрнобарац арамбаша Станко

natus: На данишшу бјеше крај Салаша — A Комнену младу фувеглијң дАндвАЊЕ, П. Ваѕ Зubringen peg Xage, mora Њему даде коња доровника

ДАРОВнина, f. Das Befфеntte, donum: дановАти, данујем, v. pf. и. impf. Sen Xas über) Узе мача у десницу руку,

wo bleiben, transigere diem, cf. AAHHTA: У лијеву даровнику куму Да ндемо у Тису планину,

ДАРівницА, f. н. п. сабла, т. ј. даровна, деи ту ћемо данас дановаши

schenkter Säbel, gladius donatus: дановиште, т. vіdе данните.

и ево ти даровница форда — ДАНУ, (у. Дубр.) vidе нудер.

А све гледам даровницу ћорду, ДАНУти, данём, vide дахнути.

Мила ми је како десна рука дінцE, n. dim. . дно:

ДАСКА, f. (асс. даску. р. дъске, дасака) ба8 Не испијај свакој чаши данце

23ret, assis, cf. штица. Нема четврте даске AÂHYy1, m. Mannsname, nomen viri.

у глави, т. ј. сулуд је. дањй, in per Rebensart: и дан дањи, т. і. још дітн, дам (дадём), v. pf. )) seben, dо: дај, нај;

н данашњи дан, поф peutigeg Sages, hodie Дај де море, од Будима краљу ! quoque.

Даде краљу, ријеч не учини ДАњйвањк, п. Бав. Зubringen eines Sages, mora 2) (особито са не) коме што, и дереп, зия

Tapen, erlauben, admitto: не да му матн да ДАњйВАти, дањујем, v. impf.. Ben Bag subringen, нде на војску ; morari per diem.

Не даде јој Мијат побјегнути –
3) не дати кога, іn офир пеђment, defen-

dеrе: не дај ме !
ДАР, m. (рі. дарн, дарови, дарова) ) pie Ga: Не дај мене твоме друштву тући

be, donum, cf. поклон. Између дара и по- 4) н. п. дај да се одморимо, дај да сједнемо клона у нас је та разлика што се дар нај- мало, дај да му не дамо, TaTet ung -, више даје као од милости, и за то онај fae. -. 5) плећи дати, retiriren, tеrgа dаrе : који га даје нзгледа уадарје. 2) понајви- Плећи даде, бијегати стаде ще рі, дарн и дарови, вејфеntе mіt wеlфеn] дати CE, дам (дадем) се, v. P. pf, 3) на што, die Braut Hochzeitsgäste beschenkt, dona nu- за чим, ji, auf etwas perlegen, inсumbo in рtіаlia: мајка спрема кћери дарове; дјевој- aliquid : дао се на науку, на трговину; дао ка спрема дарове.

се за науком. 2) не дај се, Іape si niФt, AAPA, f. 1) die Tara (beim Wägen), das Gewicht halte dich, sis forti animo. 3) Aana ce pana ha

bes Sefäpeg, pondus vasis. 2) fig. одбити ко- зло (у пјесмама нз јуж, кр. в: по злу), ме што на дару, бие бie singer fереп, üble Wendung nebmen, verti in malum. 4) He nachsehen, do, indulgeo.

Aa ma ce, es gibt sich nicht, es geht nicht von ДАРАК, pкa, m. 1) hyp, p, дар. 2) у цркви оно Statten, geräth nicht, non succedit: ne AaAY

троје чим се покрива а) дискос (первый по- ми се коњи; не даду ми се челе ; не даду ми кровеца), б) путир (вторый покровец.), в) н дис- се дјеца (кад умиру). 5) у једној пјесми:

коен путир заједно (покрови или возд8х1). Даде му се нешто погледати діРёв, т, у пјесми мјесто дар :

AÂAA, f. das Todtenmal, convivium funebre. Aahe Јесу ли то гаће од продаје,

се обично дају трн (и то у суботу вече и

( Или су то гаће од дарива

у недјељу ујутру): чешрдесница (поДАРИВАЊЕ, п. раз Офеntеn, datio, donatio.. слије четрдесет дана), аолугодишњицан ДАРИВАти, дарујем, v. impf. 1) коме што, бар: годишњица. На даћу зову све сељаке ре

bringen, offero. 2) кога, 23efфеntеn, dono... дом од куће до куће, нобично овако почиДАРИВАТИ СЕ, дарујемо се,, v, r. impf. fib be: њу: „Дођите довече да споменемо мртве.” Idenken, donare se invicem :

Ту треба да дође и поп да очати кољиво. Одн брате да се пољубимо ;

На даћи напијају: „За испокој душе брата Стани сестро док се дарујемо

(како му буде нме; ако ли је женско а оно ДАРИло, р. pie Babe, donum, cf. дар : дарило сестре) Бог да му душу прости!” А остали Божје.

сви у глас повичу : „Бог да му душу проAAP MAP, durcheinander, Wirrwarr, sus deque : сти.” На крсно име не нде нз једне куће

починно (н. п., по кућн, по земљи) дар мар. нигда више од једнога, а на дату их моДАРНУти, дарнём, v. pf, у кога, у што, еtmas же поћн и внше. По варощнма шаље се н beführen, tango.

хапсеннцима јела и пића и свијећа (ло

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

јанијех). Годишњица се зове и година, двАксТЕРО, vidе дваесторо.

а полугодишњица и во године. ef. трпеза. (двАвстӣ, та, то, vidе двадесетн. ДАТА, f. (im oфerge als Gegentbeit von недаћа) | ДВАЕСтоРО, vidе двадесторо. gegeben, datum:

двАЖДЕ, (у ц. г.) зweimal, bis, cf. дваш. “Да је срећа и од Бога дава,

ABÁHABCT, zwölf, duodecim. Не би жене ни носиле гаћа,

двАНАЕСТЕРО, vidе дванаесторо. : Већ кошуљу докле гаће вежу.

двАНАЕСтӣ, та, то, беr Зmülfte, duodecimus. AÀONHA, f. 1) der wilde Dehlbaum, oleaster: ABÁHAECTOPO, ein zwölf (ein Dußend), duoУ градини о сувој давини

decim. Давина зе сува помладила

дваПУТ, (два пута) зweimal, bis, cf. дважде, И зеленим улистала листом

дваш. 2) Frauenname, nomen feminae.

дВАШ, (у ц. г.) vidе дважде: ДАФИново ЗРНо, т. (у ц. г. и онуда по при- Дваш ћу ти га измјерит” са златом —

морју) эRusfatnup, nax muscata. cf. ораш-двЁКА, f. (у Хрв.) од брезове инле као густ чић. Овијем се у онијем земљама лијече од катран, чим се кола мажу, art 28agenfфnieразличнијех болести.

. re, axungia. дахиЈА“, m. Der Prätenkent, Bertriebene, Smi | двЁРИ, f. р. врата на олтару (у цркви), діе grant, exul (redux et ultor):

Altarthüre, porta adyti. cf. 3a/Bapje. То гледају Турци Биограци

двЁСТА, (ист.) vidе двјеста. И из града сви седам даија

двизак, двизaкa, m. 3weijäbriger 2Bisser, aries , .

bimus, cf. двизац. ,

двизӧРКА, f. (у Сријему) vidе двиска. ДАХИЛук*, p. Bag Taitbum, dominatus (jus) двйзАЦ, двйсца, m. (у ц. г.) vidе двизак. dahiarum :

двизE, двйзета, п. (у ц. г.) ein aweijäbriges Он се нада добру даилуку :

Schaf (ohne Unterschied des Geschlechtes), ovis дахнути, дъхнём, v. pf. atbmen, spiro: не да bima.

му дахнуши ; једва сам дахнуо душом. | двизицА, f. ein 3weijibrigеѕ wеibliфев. Офaf, ДАХТАЊЕ, n. Ba8 Офnaufen, anhelatio.

oyis bima, cf. двиска, увотка. дахTATи, дашћём, v. impf. јфnaufen, anhelo. 1двӣскА, f. (рі. gел. двизака) vidе двизица. ДАЦИЈА, f. vіdе данак.

двйстА, (зап.) vidе двјеста. дациЈЕР, дацијера, т. (у Боци) који купи (двэЁСТА, (јуж.) зweisunsert, ducenti.

дацију, беr innehmer Set 206 gaben, vestigali- двдғочE, чета, п. н. п. ждријебе, или теле, um collector, cf. порешчија.

zwei Jahr alt (von Füllen oder Kalb), bimus ДАША, т. у пословици мјесто давалац, Ser: taurus autequus: Рђавоговече све двогоче.

Geber, dator: Сваки даша добар даша адвогрошAЦ, шца, т. türtifфе jilberne gwei: недаша ћндибаша.

Piaster-Münze, nummi genus. AÁDIA, f. Frauenname, nomen feminae (hyp. 0. ABÒT POULIKA, f. österreichische kupferne zwei - GroДанна 2).

fchen-Münze, nummi genus. да што ми ти дА што, (у војв.) vidе што двдгув, а, о, зweifаф, duplex. ми ти је за што.

двджични столиц, ога стбца, т. (у ц. г.) дапчак, дашчака, т. (у Хрв.) vide брвнаш. Lehnstuhl, cathedra. ДАШЧАН, а, о, brеtern, assinus (?).

двдJAк, а, о, зweierlei, duplex. ДАШЧАРА, f. eine 23rеttеrbutte, casula assina. ABOJÁYÊHE, n. das Wenden, Wendefahrt, iteratio. ДАТЧИЦА, f. dim. . даска.

дволічити, двојачим, v. impf. њиву, т. б. по два, двије (јуж., а ист. две, зап. двӣ), два, други пут орати, menee fabren, wenten, ite

#wei, duo: Два љешника ораху војска ; rare, cf. преоравати. Она поји по путу путнике,

двдәБА, f. (по зап, кр.) беr Зweifel, dubium, А за здравље двају браће своје –

cf. сумња. ДВАА, у пјесми да би се испунила врста мје-двоє, двora, (dat. loc. двома, и двоме, instr. сто два:

двома) 3wei, duo. Овијем се показује број Дваа коња, два самара

живијех ствари средњега рода, које стоје ABÁJECET, zwanzig, viginti.

у род. мн. н. п. двоје нишћа, двоје чедва ДЕСЕти, та, то, беr zwanjigfte, vіgеѕimus. љади, двоје прасади, дјеце. Овако се садвадест, vidе двадесет.

моставнијем именима оваке стварн броје двАДЁстина, f. vіdе дваестина :

и даље, н. п. троје, четворо, петоро, шеи уграби двадестину глава

сторо и т. д. Мјесто двоје, шpoje и чешДВАЁСтинА, f. ein Зmanzig, vіgіnti.

воро, може се казати идва, три, чешидвідЕСТЕРО, vidе двадесторо.

ри с род. јед., н. п. два пилеша, ири двідЕСти, та, то, vidе двадесети.

- 44 пилеша, ҹешири пилеша, а даље не у двідЕСторо, еіn Зmanjis, vіgіnti.

| .. Cријему се говори и двоје јаја мјесто

двајајеша, ау Црној гори и двоје два

.

[ocr errors]

ABÀECT, vidé

двадесет.

кӧка, и двоје шӧка и т. д., а по осталоме двОРАНИ, дворана, м. р. (ст.) бie бofleute народу казало би се: двоји оианци, и

aulici : двоје шоке. За човјека и жену, и за чо- Внкну Стојан слуге и дворане вјека и дијете, и за жену и дијете казало двӘРБА, f. Sie aufmartung, ministerium: би се двоје, тако ако их је више и шро- Зла ви дворба, оба моја сина ! је, чешворо и т. д.

Свему ми је роду омиљела : дволЁНАЕст, (у Ц. г.) vidе дванаест.

Моме бабу дворбоми угодбом дволЁНАЕстоРО, (у Ц. г.) vidе дванаесторо. ABÒPÊHE, n. das Aufwarten (Dienen) bei Hofe, ABÒJÊHE, n. das Trennen in Zwei, separatio. ministerium. двоји, је, ја, зwei, duo : двојн јадн, двоје то- двоРИ, m. pl. (ст.) vide двор 1: ке, двоја врата.

Стоје ли му двори отворени, двойном, 3. 3. више, зweimal büber, bis. и у двору коњи оседлани двдэнти, јим, v. impf. trennen, ent3weien, divido. (двдеити, рим, v. impf. кога, служити кога, а двдэнцА, f. 3wei (Paar), duo (за људе, са род.

особито стајати пред њим (кад руча нли мн., н. п. двојица јунака, двојици ју. пије) метнувши руке на појас, aufmarten, нака, двојицу јунака и т. д).

ministro, adpareo: двојицE, f. р. (у Хрв.) vidе двојнице.

Ево има девет годиница ABOJKA, f. ein zweieimeriges Faß, doliam conti- Како дворим цара у Стамболу nens duas amphoras.

ABÔPÂIUTE, n. Ort, wo einst ein Hof gewesen двојници, двојница, f. pl. Sie Doppelpfeife Ser (Die Ruinen), ruinae palatii. У Поцерини, serbischen Hirten, fistula duplex.

у Шабачкој нахијн, има село Двориште двоКАТАН, тна, тно, н. п. кућа, 3weiftotis, ta- и код њега близу зидине које се зову bulationes duas habens.

Милошева коњушница. Срби онуда придвокАТНИЦА, f. т.ј. кућа, зweijtediges paus (бав повиједају да су ондје били двори Мило

Erdgeschoß mitgerechnet), domus tabulationes ша Обилића. Они то потврђују и другиduas habens.

јем свједоцбама да је Милош из Поце. двоколицE, двоколица, f. pl. ein zweir riger pнне, н. п. у дворишту нма један стари Wagen, rheda birota.

гроб с великијем каменом чело главе; онудвокосКА, f. (pl. gen. двокозака) (у Ц. г.) коза да Срби говоре да је то гроб Милошеве

која се други пут кози, eine Siege Pie gum сестре, и приповнједају да је ондје пли

fweiten Mal wirft, capra secundum pariens. јевила шеницу, па је убно Милош с ТродвоКРИлнӣ,на,но, н. п. врата, Doppeltbur, valvae. јанова града (то је готово као с ГерзеледволичAH, чна, чно, 1) н. п. човјек, зеіgünsis, за у Шорокшар, нли с Банстола у нама

duplex. 2) н. п. свила, т. ј. од два лица (која стир Ковиље) буздованом, јер је мислно нема наличја, него с обје стране једнака), да је кошута. у Поцерини има једна

doppelseitig, utrasque partes aequales habens. ријека која се зове Нечаја, и близу ње дволичЁњк, п. Bas Doppelrебеп, duplicitas. поље које се зове Пусшдаоље. Сад они дволичити, чим, v. impf. Doppelsungis fein, du- доказују да је послије Косовске битке доplicem esse.

с Косова и

нашао ми. двдлУЧАН, чна, чно, н. п. гвожђа, т. б. од два лошеву мајку на тој ријеци код оваца, па

nyka, fweifederig (8. B. von einer Falle), du- јој рекао: plici elatere.

Нечај више Милошева мајко ! двдноЖАЦ, ношца, m. Sеr Oterblime, mortalis : Одбиј овце у то пусшо поље : не боји се двоношца.

Милош ти је јуче погинуо. двбЊАК, њка, m. (у Сријему) ) vidе близне И од тада је остало Пустопоље и ријека

(у Барањи се двољци каже само за дјецу, Нечаја.

а близнови код стоке). 2) vide сраслнца. дворештв, т. (у Хрв.) деr раивоf, aula, cf. двоПЕТИЦА, f. (у Лицн) некакав новац, art двор 2, авлија. Münze, numus quidam.

ABÒPKAHA, f. die Aufwärterin, ministra: двопAATAH, тна, тно, 1) н. п. човјек, vide дво- Абелој дворкињи личан. 2) сјекира, коса.

Бурму позлаћену — ABÓP, ABópa, m. ) der Hof, der Hofpallast, aula, Пред њом иду дворкиње palatium: у двору; код двора. У пјесма

мама двӧРКињИЦА, f, dim. pоп дворкиња: се свака кућа зове двор нан кула. 2) бет Он заклиње младе дворкињице aushof, aula, cf. двориште. 3) на двору, двдРог, а, о, (у Кривошијама) н. п. јама, Braufen, foris: у двору као и на двору (кис- т. ј. која има два уласка, duplex orificium не); шта чиниш на двору те не идеш у

habens. кућу ? 4) на двор: a) binаuѕ, fоrаs; B) ит двугогдст, а, о, vide дворог. Rothsurft su perrioten. 5) с двора, son brаи: двдРСкӣ, кa, кo, (н. п. у Карловцима кола,

3и pen, foris: дошао с двора; улијепно кућу с башча) оfe, aulicus. ABopa, an der Uußenseite, extrinsecus. двостРУК, а, о, зweifa, poppel-, duplex.

шао гласоноша

« PreviousContinue »