Page images
PDF
EPUB

на женама

ваше

гӯКАТА, гучём, v. impf. 1) sirren, gemo. 2) rau:

и дјевојкама). У Црној горн nen (einander in die Dhren), in aurem dico, зове се гўњ и бјелача тијесна и дуга до murmuro : нешто људи гучу.

кољена сукнена бијела хаљина гўКАТи ск, кам се, v. r. impf. (у Ц. г.) vide рукавима, која се у Брдима зове гужина, грудати се.

а у Србији хаљина. у Србији се гую гукнути, гукнём, v. pf. )) sirren, ingemo. облачи сврх свијех осталијех хаљина, и

2) ins Ohr raunen, murmuro in aurem. за то се по њему не опасује, а у Црној TŷAHABA, f. die Ausschalung (des Kukuruß), de

горн и

по осталијем онамо крајевима corticatio, cf. комндба.

највише се облачи сврх кошуље, и по гуляти, гӯлим, y. impf. 1) fфinsen, pellem њему се опасује. За то суу гуњева у Србн

detrahere. 2) aussdalen (den Kukuru), decor- ји рукави много пространији. tico. 3) abrinden (den Baum), decortico. rýb, f. die Quitte, malum cydonium. cf. Ayba, 4) (у Дубр.) н. п, траву, vidе чупати: туња. Гуме браде, ао јаду раде,

| гӯЊАЦ, њца, m, vide ryњ. Е не знаду што ће и како ће

гуњБАЊЕ, n. дав эRurren, murmuratio. 5) faufen, poto : шта ғулиш толику во-гӯњБАТн, ђам, v. impf. murren, murmuro. cf. дурину?

мрмлaтн. гӯлити CE, гӯлим се, v. r. impf. рlаrren, plo- ГУњННА, f. 1) augm. D. гуњ. 2) (у Бјелопавл.)

гаrе: шта се гулиш? (каже мати дјетету сукнена бијела хаљина с рукавима (и женкад много плаче).

ска и мушка), cf. гуњ, хаљина. ГулӧЗАН, зна зно, (у прим.) sefräpig, gulosus : гуњит, m. dim. р, гую. гулован као бређа жена.

ryњйцА, f. некака трава, 2Гrt Pflange, herbae гўЬЁЊв, п. ) бав Офіnvеn, dеtractio pellis. genus.

2) Дивјфülen, brincen, dесоrtіcatio. 3) vide гӯњски, кa, кo, н. п. крпа, ein гую-eug, palчупање. 4) баѕ РІärren, ploratio.

lio conficiendo. гумањЕ, n. sieriges freffen, yоrаtіо.

|гуючE, чета, п. vіdе гуњић. ГУМАТИ, мам, v. impf. јести нагло, діеrіs frefТеп, гӯРА, f. vіdе грба. voro.

ГУРАБИЈА“, f. мали колачић од меда и брашгумно, п, бie Drefətenne, area. у Црној гори на, који се обично и на пут носе, irt Бог

нонуда по приморју гумна су постављена и nigkuchen, placentulae genus: околомаћена каменом. Онамо се понајвише Шећер с мора, смокве нз Мостара, на гумнима и игра (јер су многе куће по Гурабије на сунцу печене таковој врлети да ваља тражити мјесто гӯРАВ, а, о, büterig, gefrummt, gibbosus, inгдје се може нграти), аи људи по коло- curvus: Гураво прасе све поље опасе мату њиховоме сједе и договарају се за (срп). различне ствари. Међу оне ствари које гӯРАЊЕ, n. Bas Otоpеn, trusio. дјевојдн не могу допасти броји се онамо гӯРАТИ, гурам, v. impf. ftopen, trudo. и гумно.

ГУРАТИ СЕ, гӯрам се, v. г. impf. [topen, trudo: Играх се златном јабуком

не гурај се. По пољу по мједеноме,

rỳPbET", m. der nomadische Zigeuner, Zingarus По гумну по сребрноме —

nomadicus. . ГУНГУЛА, f. Der Sumult, Bag Setüfe, vociferatio. ГУРВЁТАШ, гурбеташа, m, vide гурбет. гундсь, m. (у Херц.) деr Raiffer, scarabaeus | гӯРБЕТин, m, vide гурбет.

melolonta. cf. поп златар, златни поп, ГУРВЕТКА, f. поmаtіfфе Зigeипеrin, Zingara noкокица.

madica. гӯндо, т. (у Херц.) vide гундељ:Панн гундо, ГУРВЕТски, кa, кo, пoтavif, wie vie Зідеипеr, падоше ти гаће

vagus more Zingarorum. rịHAOPÊHE, n. das undeutliche Dahersummen, rỳPBEVAA, f. (coll.) iunge nomadische Zigeuner, cantillatio.

juventus zingarica nomas. гундоРИти, рим, v. impf, ипреrftänkli saher: гӯРВЕЧЕ, чета, п. ein junger Tomase, zingarus fummen, cantillo.

vagus juvenis. гунути, нём, v. pf. einen Офut thun, devoro.rӯРЕЊЕ, n. Тав Зијаттenzieben, s. 23. Bor Rälte, гӯњ, гўња, т. еіnе art OberElei, pallii ge- contractio prae frigore.

nus. у Србији је гуњ од црна сукна или | гЎРИВРЕТА, f. (куйовни) од крие, која се доносн нз гуРИКАло, т. Пазарцика, н понајвише је с рукавима | ГУРИКАЊЕ, п. vide гуритање. и дугачак до ниже кољена ; а има, особи- ГУРИКАТн, гуричём, vide гуритати. то по варошима, и краткијех гуњева до гӯРимицЁ, н. п. ударио га гуримице, т. і. појаса; а има их без рукава н дугачки- ryphyBun, gab ihm einen Stoß, trudendo. јех (као н. п. у нахији Рудничкој) и крат- ГУРВт, т. глас прасећи, Bag Grungen, granкнјех (особито у Босни доље поред Дрине pitus.

ГУРИТАЊЕ, n. Bas Brungen, grunnitas.

1) H. 11. jexo, dick (von Flüffigkeiten), densus. ГУРИТAТи, гуричём, v. impf. grungen, grunnio, 2) н. п. шума, т. б. честа, bibt, densus. cf. гурикатн : ғуричу прасце.

3) (у Далм.) vidе чест (н. п. густо платно). гӯРИти CE, pём се, ч. г. inpf. jih sufammеn: 4) кад дође до гӯсша, т. б. кад дође до ziehen (f. B. vor Kälte), contrahi.

невоље, aufs duperite, ubi reѕ аgitur. Гурвтнути, гуритнём, v. pf. drungen, grunnio. | гӯст, m. (у Дубр.) Ver Suito, Befфтаd, gustus : гӯРКАЊЕ, n. dim. b. турање.

Koroђ нма гусша има и днзгуста. гӯРКАТи, кам, dim. E. гурати.

ryCrùHA, f. die Dicke, die Dichtheit, densitas, гӯРКАТИ СЕ, кім се, dim. D. гуратн се.

soliditas. ГЎРНУти, нём, v. pf. antopen, offendo. густиЦА, f. у загонеци. гӯРО, m. (peräФtliФ) т. ј. који је гурав, беr | гӯстиш, густйша, т. еіn sites Ding, res Höckerige, gibbosus.

(cibus) densa, solida. rýc! ein Laut die Gänse wegzujagen, sonus abi- rýTA, f. 1) ein Auswuchs am Leibe, gibbus, cf. gendis angeribus.

гука. 2) (у Дубр.) болест у којој отеку гусА, f. hyp, p. гуска (особнто кад вабе гус- зглавци у ногу н у руку, 2Trt &rantbeit, ке: гуса, гуса, гуса!).

morbus quidam. гӯСА, f. vіdе гусар :

rỳTAB, a, o, mit Auswüchsen behaftet, excresУстан” се Маре душнце

centiis affectus : Овудар ғуса пролази

Тешко капи на ћелавој главн! гӯСАК, cкa, m. Ser Ganfer, anser mas.

А доламн на плећи грбаве! гӯсан, гусана, т. (у Славонији) vidе гусак. И копчaмa на ноге ғушаве. гӯСАР, т. (у Боцн) 1) беt Xauber, latro, cf. гӯТАЊЕ, n. Sa ОФlute, devoratio. хајдук:

ГУТАТн, там, v. impf. fФlingen, dеvого. Соколу долазе из горе гусари

rýt.bÂJ, m. der Schluck, haustus. Коња водим да ти га напојим,

rýto, m. Einer der mit Zuswüchsen behaftet ist, А сокола да ме разговара,

excrescentiis affectus. Бритку сабљу, бојим се гусара, rӯтоЊЕЊЕ, n. Bas Berbergen unter Sem Sleive, А гусара око воде ладне

absconsio. 2) гусари од мора, bie Beeranber, pirata. IrЎТољити, љим, v. impf. савијати што у ГУСАРИНА, f. (у Боци) bie Beeräuberei, pirati

гуку, нан под скут, аn feinem geibe etwa8 са: отишао у гусарину.

verbergen, so daß dadurch eine ryka entsteht, in ГУСАРљив, а, о, н. п. гора, то fi, bie Räuker

sinum condo. cf. гучитн. aufhalten, latronum:

ГУЦАЊЕ, п. бав ріnunterfwlingen, devoratio, Да је ово гора гусарљива

deglutitio. гусён, cf. пипавица.

rЎЦАти, цам, v. impf. Біnunterfwlingen, devoro: ГУСЕНИЦА, f. (ист.) vide rycјеница.

да се овће гуцало, не би се овће пуцало, гӯСЕНИЧАВ, а, о, (нст.) vidе гусјеничав. sagte die Zigeunerin, als man ihr verwies, das гусиниЦА, f. (зап.) vidе гусјеница.

sie die Butter, die man ihr, um die gesprungeтусиниЧАВ, а, о, (зап.) vidе гусјеничав. nen Lippen zu heilen, gegeben, hinunter geГУснЊАНИН, m. (рі. Гусињани) човјек из Гу- chlungen.

гуцнути, нём, v. pf. Бinutterfwlingen, devoro. гусињЕ, п, мјесто у јужној Србији: roYEBO, n. ein Gebirge am rechten Ufer der Од Гусива града бијелога

Дрина, офер Лозница гӯсињскӣ, кa, кo, von Гуснње.

гӯЧЕЊЕ, п. vide гутољење. ГУСЈЕНИЦА, f. (јуж.) бie ЭХаире, eruса. гӯчити, чим, vide гутољитн. ГУСЕНИЧАВ, а, о, н. п. воће, во Хаиреп, гўША, f. 3) Теr #ropf per 23ögel, guttur. 2) Ver erucis plenus.

Kropf der Menschen, struma. 3) die Kehle, rġCKA, f. (pl. gen. rýcâka) die Gans, anser femi- jugulum: ухватно га за гушу, cf. грло.

na. 2) еіnе grope Iängliфе Феттеl, panis genus. | гўши, f. 5) гушава жена, бie #ropfige, strumosa. TỳCÂbE, n. das Geigen, cantus fidium.

2) (нст.) vidе гушо. гӯСЛАТИ, лам, у impf. geigen, fidibus cano. ГЎШАВ, а, о, fropfis, strumosus. гӯCAE, гусала, f. pi. Die (ferbifфе) Beige, fides : гўШАВАЦ, авца, т. нзвор код Лознице (на Гуд’те гусле Милошу за душу!

лијевом бријегу ријеке Штире). ІШто су моје ғусле одвугнуле

1 гӯШАВИЦА, f. aufseblafener SaubenFropf, cucuгӯслицE, f. pl. dim. p. гусле :

'12 . balus bеhеn ? cf. од урока трава. Садењајте гуслице

гўшін, гушана, т. т.ј. голуб, bie Wropftaube, Од сувога јавора —

15 der Kröpfer, columba gutturosa Linn. ГусоМАҶА, f. (у ц. г.) некака трава, која гўшЁЊЕ, n. Sas Crititen, suffocatio.

расте по барама, и једе се уз гладне го- гўшити, гӯшӣм, v. iinpf. ertiten, suffocor, дине, 21rt рlаnje, herbae genus.

гӯшиця, f. dim. p. гўца. гӯст, густа, то, (гӯстӣ, та, то, comp, гўшти)/rЎшо, т. (јуж.) Per $ropf ge, strumоѕия.

сиња.

ГЎШТА, f. vіdе честа.

rồYAP, m. 1) der Gänsehirt, custos anserum. гушТАРА, f. (у Сријему) vidе честа.

2) тако се у шали зове (у Сријему) муж док гӯштЁР, гуштера, т. (gen. р. гуштері) ) Sie му жени не прође четрдесет дана послије

&idere, lаcеrtа: Кога су гује клале н ғуш- порођаја. шера се боји. 2) (у ц. г.) vidе зелембай. | гўшчE, чeтa, n. Sas Günülein, anserculus. 3) (у ц. г.) pie Rusfel, musculus. 4) (у гӯПЧЕВина, f. Günjetoth, stercus anserum.

Ц.г.) гвожђе у ножа међу камзама. гушчётинА, f. augm. p. гуска. гўштВРИЦА, f. (у ц. г.) Sie &ібеre, lacerta, cf. | гўшчити, гўшћића, m. pi. junge Günje, an

гуштер : Кога је змија клала и од гушше- serculi. рица га је страх.

| гӯшчиЦА, f. dim. ь, гуска. гўшчак, гушчака, т. (у Сријему) Jer Banje: гўшчой, чја, чје, Sanfen-, anserinus.

ftali, cella anserum, cf. кочак.

д

ДА, 3) бар, ut: казао сам му да дође и да давањЕ, n. Bag Sieben, dаtiо.

донесе. 2) went, si: да сам знао да ће давАти, дајем (дајем, по југоз. кр. н дäвам), тако бити ; Да змија окуси од мене, отрова- v. impf. geben, do. ла би се; Да је вина, и стрина би пнла; Да давіч, давача, m. per Beber, dator: ја знам каје мене ћело добро бити, не би Лазо на Ко- ки смо ми давачи. cf. давалац. сову погинуо; Да бих знао и на кози орати; давид, m. Davis, David. Да зна мушка глава

ДАВИЈА“, f. vіdе дава (тужба): Што ју одољан трава

С том давијом у цара пођоше 3) wünfфено, optative: Да ен жив здрав ! ДАВИЈАЊЕ, п. (у ц. г.) бав Хефtеп, соntеntіо, du mögest leben und gesund sein! vivas et cf. правдање. valeas! Да Бог наспорн! Да Бог не укра- ДАВИЈАТА СЕ, јам се, у. г. impf. (у ц. г.) rефти! да си поштен! да ви чујем здравље ! ten, contendere: давијамо се, давнјам се с 4) gebieten, uni bеrbieten) : одмах да идеш њим. cf. судити се, правдати се, прети се. кући; сад да платиш човјеку што си му давинА, f. vіdе даФина. дужан ; да се нијеси макао одатле. 5) fra: ДАВиново зёно, т. vіdе дафиново зрно. депо, interrog.: да нијесн што изгубно ? давнти, давим, v. impf. würgen, jugulo. Да није Турчин под капом ? 6) депn, ergo : давити ск, давим се, v. r. impf. erititen, suffoда ко си ? да како је кад није тако? да cor : полако, немој се давити (кад ко нагшта је кад није то ? ?) да ако, ја, Фепи ло једе). ita si -: да ако удари киша, еs wіrv дављЁњк, п. 3) Sa8 2Bürgen, jugulatio. 2) ба8 vielleicht doch regnen (man wünscht daß Ersticken, suffocatio. regne), да ако не удари киша, еs wіrv ДАВНАшњй, ња, њe, pon lаngе bеr, vetus. vielleicht doch nicht regnen (man wünscht daß AABHẢHA, f. (y Ayóp.) frühere, ehemalige Zeit, anеї піфt rеgne). 3) ja, ita, cf. ја: да да; да tiquitas: 0A AabhÁHâ, vor Ulters, ehemals, von како; да Богмe, alersing8, freilib, omnino, alten Zeiten ber, antiquitus. utique. 9) als Ausruf der Verwunderung: AÁBHO, lange her, diu. да чудно ти га превари! да инјепа ти је, ДАВОРИ! interj. 1) еј! н. п. давори старости јади је убили !

давори! давори пуста црна горнце! доста даБАР, бра, m. Ber 28iber, castor.

ти сам по тебя војевао: AÀBAKHB, m. Mannsname, nomen viri.

Ој давори, тн Косово равно AÁBO, m. 1) Mannsname, nomen viri. 2) xpoma Даворлице! даворбригo моја

Aa6o, der hinkende Teufel, diabolus claudus. Давор', Шаро, давордобро моје — ДАБРИНА, f. у Хрватској с Турске стране село 2) почекај! н. п. давори Божо давори ! ухваи у њему зндине.

тићу ја тебе (мати говори дјетету, кад ДАВА“, f. vіdе тужба.

што скриви па утече): ДАВАЛАЦ, ваоца, m. Ser Geber, dator, cf. давач:

ᎪᏗ
давори,

Јанково копиле
Бог је стари давалац.

AABÒPHJE, f. pl. allerlei Musik zusammen, conДАВАло, т. бer Beber, dator. Кад које дијете centus:

да што другоме, па опет узме натраг, он- Ударнше ситне даворије да му дјеца говоре или пјевају:

ДАВУЦИЈА“, m. Ser släger, accusator. Давало узнмало,

ДАДА, f. ата ! mater. скокошима ставало,

дадиЈА, f. Sas Sinbвтофеп, бie Rinbsfrаи, Кокоши та литале —

ДАдињА, fantilla сurаnѕ parvulos, cf, баба.

[ocr errors]
[ocr errors]

дажд, дъжда, т. (по југоз. кр.) Set Regen, plu-| Чауш виче, дамбулхана pнче via, cf. киша, дажда:

... " ДАМ.ЖАНА, f. (у Дубр.) буча оплетена пруДаже находи, тебе кор'јен расте - i hagem, Urt größerer mit Ruthen umgeflochte

Од куд вама љетни дажд находи і iner Flasche, lagena major virgulis implexa. даждА, f. (ст.) vidе дажд: Тря дажде, три | ДАМЈАН, m. Damian, Damianus. љетне кнше (у приповијеци);

4ÀMJAHKA, f. Frauenname, nomen feminae. Да не падне дажда на облака, 1 111 | ДАМЉАН, т. vide Дамјан.

Плаа дажда нитн роса тија и: , дамљАНКА, f. vide Дамјанка. даждевицА, f. (у Сарајеву) кишна вода, е-дамнo, adv. vіdе давно (mit аlеn iЫleitungen):

депwaffеr, aqua pluvialis, cf. днждевица, киш- Златка би се дaмно преудала ница.

дан, т. 1) беr Sag, dies (pl. дани и. дни, 3. 23. ДАждйц, даждйца, т. dim. p. дажд :

пропадоше мн толики дани орех дій; Није, побро, даждиц Косовијем — нзгубио сам толике дане или дне; тако ДАЖдив, а, о, (у Дубр.) rеgnerifф, pluviosus, се каже и: два дана и два дни, шрӣ cf. кишовит.

дüна и шри дни, а и поред четири дАЖДЈЕти, ди, v. impf. (у Дубр.) rеgnen, plu- дана могло би се рећи и чешири дни, а ere, cf. Іншитн.

даље само дана; а поред овога обога ДАЖБЕти, даждӣ, vide дaждјети.

говори се (по јужнијем крајевима) и днеДАиЈА“, т. vide дахија. , 11, 1) 1 1 1 1 1 ви, н. п. пропадоше ми толики днёви; дайJнски, кa, кo, vide дахнјнски. if, it. и изгубио сам толике днёви; кад се пак ДАЙјски, ка, кӧ vide дахијски. . .it; чі говори о празницима, онда се у јед. бр. дайлУК, m. vide дахилук.

поред дана говори и дне нднёви, н. п. ДАЙРЕ“, f. pl. Art Tamburins, Castagnette, уочи Бурђева дана, уочи Бурђева дне, и ДАЙРЕТА“, т. pi.ftympani genus.

к уочи Ђурђева дневи ; надам се Ђурђеву ДАИЦА“, т. vіdе ујак:

: 2 і 3, дану, надам се Ђурђеву дне, надам се Но даица, Рњетина Мујо

Ђурђеву дневе; o Бурђеву дану, о ВурДАЈАНА”, adv. држи се! не дај! Баltе bіф! sis ћеву дне, о Бурђеву дневи). 2) дан ораforti animo:

ha, ein Morgen Landes, jugerum, cf, jyrpo. Дајана, Мујо, дајана! 1: 13 : 1. Нti | ДАНАК, данка, m. hyp. р. дан, ДАЈКА, f. у Сријему гдјекоји зову матер тако. данак, нка, m. pie aibgabe, tributom. , далко, m. hyp. . данца :

ДАНАС (говоре и данаске), beute, hodie. На дајка се напућно свога —

ДАНАШЊй, ња, њё, ) beutig, hodiernus. 2) даДАЈ0, m. hyp. b. данца :

нашњи дан, н. п. данас је недјела, кад по Но се мислим оженитн, дај0 .

(данас дође прва недјеља, онда ће бити ДАКА, f. 1) һур. р. Дамјанка :

данашњи дан: данас ти дођи мени, а ја Онда Јова Даки говорно —

ћу у данашњи дан теби. 2) (нст.) vide Дако.

Ahrysa, f. der Zeitverlust, jactara temporis. даклЁ, ? alfo, baber, ergo.

ДАНГУВАН, бна, бно, н. п. посао, was piel Seit даклём,

verlieren macht, temporis jacturam adferens. ДАко, m. hyp. v. Давид ипо Дамјан. данГУБнти, бим, v. impf. Зeit verlieren, facio ДАкТАЊЕ, n, vide дахтање.

jaeluram temporis : ДАкТАТИ, дактём, vide дaхтати.

Бе сн била, ђе си дангубила, 1.5 діляк", далка, m. Die Rilverbаrtung, splenis Дангубила три бијела дана — :) induratio.

ДАНГУБИЦА, f. (dim.) vidе дангуба: !! ДАЛЁко, weit, longe, comp. даље. 11

Тамбурице моја дангубице -- , : дали? ) ob, num ? дали ће доћи ? дали је данГУБЉЕЊЕ, п. бав Зеіthеrlіеrеn, jacturа tеттако ? 2) (по запад. кр.) foncern, verum, cf. poris.

дАник, данйка, т. vіdе даниште, „ння. далМАЦИЈА, f. Dalmatien, Dalmatia. wat) { AÂH Å HÔR, das Stiefmütterchen, viola tricolor ДАЛМАТИНАЦ, нца, m. Dalmatiner, Dalmata. Linn. AAAMÀTÂHKA, f. Dalmatinerin, Dalmata., дінити, даним, v. pf. Ben as über two beiben, дАлматинскй, кa, кo, Salmatinif), dalmaticus. transigere diem, cf. дановати.

. даљАН, m. (у ц. г.) преграда какве воде дн- діниця, f. 3) Веr 9?orgenftern, lucifer. 2) Хrauen:

рецима, између којијех се намјесте мре- name, nomen feminae. 1981 же те се хвата риба. Такови су даљани діницкА, f. Die (8lіntеn:) R&bre pom Danjiger код Скадра гдје Бојана истрече нз језера. Meister, tnbus teli dantiscanus. Art Zaun zum Fischfange, sepimentum capi- ANHUURAIDA, f. die Danziger-Pistole, telum Dan. endis piscibus. cf. суп, гарда. :

tisci fасtum, cf. даннчкиња : ДАЉйнА, f. Die 28eite, Entfernung, longitudo. и за појас двије даницкиње е ДАљни, на, но, еntfernt, remotus, 1 пакіданнчин, а, о, бет Эor gentеrnе gеbrіg, luciferi: ДАМБУЛХАНА", f. turfifфе Rujit: іни: 1, т. Даничину Богом посестриму

[ocr errors]

него,

per diem. .

[ocr errors]

per dicm.

дАничкињА, f. vide дaницкиња:

ДАРОВAТи, дарујем, v. pf. 1) коме што, бar : Па узима пушку даничкињу

bringen, dono. 2) kora, beschenken, dono. Кад пукоше двије даничкиње

діРёвий, вна, вно, (у Ц. г.) sejment, donatus: ANHÂUTE, n. Det 'wo man den Tag über bleibt, Даровноме коњу зуби се не гледају.

locus morae per diem, cf. дановиште : ДАРӘвник, даровника, т. бer Gefenfte, doЦрнобарац арамбаша Станко

natus: На данишшу бјеше крај Салаша — A Комнену младу фувеглијң дановање, п. баЗubringen peg Sages, mora Њему даде коња доровника

ДАРОВнинА, f. Bas Befфеnfte, donum: ДАНәВАТИ, данујем, v. pf. и. impf. Ben Xag über Узе мача у десницу руку,

wo bleiben, transigere diem, cf. AAHHTA: У лијеву даровнину куму Да идемо у Тису планину,

ДАРОвницА, f. н. п. сабла, т.ј. даровна, де и ту ћемо данас дановаши

schenkter Säbel, gladius donatus : дАндвишТЕ, n. vіdе даниште.

и ево ти даровница ћорда ДАНУ, (у: Дубр.) vidе нудер.

. А све гледам даровницу hорду, днути, данём, vide дахнути.

Мила ми је како десна рука дінце, т. dim. b, дно:

ДАСКА, f. (асс. даску. pl. даске, дасака) баз Не испијај свакој чаши данце

23ret, assis, cf. штица. Нема четврте даске AÂHYy1, m. Mannsname, nomen viri.

у глави, т. і. сулуд је. дањй, іn bеr Xebendart: и дан дањи, т. і. још діти, дам (дадём), v. pf. ) seben, dо: дај, нај;

н данашњи дан, по beutigei Xages, hodie Дај де море, од Будима краљу ! — quoque.

Даде краљу, ријеч не учинн ДАЊйвањк, п. Зав. Зubringen eines Sages, mora 2) (особито са не) коме што, јugeben, gu=

Газеп, еrlauben, admitto: не да му мати да ДАњйВАТИ, дањујем, v. impf. Ben Xas subringen, нде на војску ; morari per diem.

Не даде јој мијат побјегнути — bei

3) не дати кога, іn ефир перmеn, defen

dеrе: не дај ме ! ДАР, m. (р. дърн, дарови, дарова) ) bie Ga: Не дај мене твоме друштву тући.

be, donum. cf. поклон. Између дара и по- 4) н. п. дај да се одморимо, дај да сједнемо клона у нас је та разлика што се дар нај- мало, дај да му не дамо, Taffet ung -, , више даје као од милости, и за то онај fac, 5) плећи дати, retiriren, tеrgа dаrе : који га даје нзгледа уздарје. 2) понајви- Плећи даде, бијегати стаде шe pl. дари и дарови, Cefфеntе mіt welben діти CE, дам (дадем) се, v. P. pf. 3) на што, die Braut Hochzeitsgäste beschenkt, dona nu- за чим, ji, auf etwas per n, incumbo in рtіаlia: мајка спрема кћери дарове; дјевој- aliquid : дао се на науку, на трговину; дао ка спрема дарове.

се за науком. 2) не дај се, lape bih niФt, AAPA, f. 1) die Tara (beim Wägen), das Gewicht halte dich, sis forti animo. 3) Aana ce pana ha

bes Gefäpeg, pondus vasis. 2) fig. одбити ко- зло (у пјесмама на јуж. кр. н: по злу), ме што па дару, бие, бie Singer fеђеп, üble Wendung nehmen, verti in malum. 4) he nachsehen, do, indulgeo.

A mi ce, es gibt sich nicht, es geht nicht von діРАК, pкa, m. 1) һур. р. дар. 2) у цркви оно Statten, geräth nicht, non succedit: ne Aany

троје чим се покрива а) дискос (первый по- ми се коњн; не даду ми се челе ; не даду ми .:: кровиця), 6) путир (вторый покровци), в) н дно- се дјеца (кад умиру). 5) у једној пјесми:

кое и путир заједно (одкрови или возд8х1). Даде му се нешто погледати ДАРИв, т. у пјесми мјесто дар :

AARA, f. das Todtenmal, conviviam funebre. Aahe Јесу иң то гаће од продаје,

се обично дају трн (н то у суботу вече и Или су то гаће од дарива

у недјељу ујутру): чешрдесница (поДАРИвањк, п. сав сфеntеnt, datio, donatio. слије четрдесет дана), аолугодишњица и ДАРИВАТн, дарујем, v. impf. 1) коме што, бар: годишница. На даћу зову све сељаке ре

bringen, offero. 2) кога, дзејфеntеn, dоnо. дом од куће до куће, нобично овако почиДАРИВАТИ СЕ, дарујемо се, v. r. impf, jih be: њу: „Дођите довече да споменемо мртве.” schenken, donare se invicem :

Ту треба да дође и ноп да очати кољиво. Одн брате да се пољубимо ;

На даћи напијају: „За непокој душе брата Стани сестро док, се дарујемо

(како му буде нме; ако ли је женско а оно дарило, р. бie Gabe, donum, cf. дар : дарило сестре) Бог да му душу прости !” А остали Божје.

сви у глас повичу: „Бог да му дуцну проAAP MAP, durcheinander, Mirrwarr, sus deque :

На крсно име не нде нз једне куће починно (н. п., по кући, по земљи) дар мар. нягда више од једнога, а на даћу их моДАРНУти, дарнём, v. pf, y.кога, у што, еtwa8 же поћн и више. По варошима шаље се и berühren, tango.

хапсеницима јела и пића и свијећа (ло

.

[ocr errors]
[ocr errors]

сти.

« PreviousContinue »