Page images
PDF
EPUB

ГЎШТА, f. vide честа.
ГЎШТАРА, f. (у Сријему) vide честа.
ГЎШТЁР, гуштера, m. (gen. pl. гуштера) 1) bie
Gibere, lacerta : Кога су гује клале и гуш-
шера се боји. 2) (у Ц. г.) vide зелембаћ. гўшче, чета, п. бas Bänlein, anserculus.
3) (у Ц. г.) біе Musel, musculus. 4) (у ГЎШЧЕВИНА, f. Gänfe¥oth, stercus anserum.
Ц.г.) гвожђе у ножа међу камзама.
ГУШЧЁТИНА, f. augm. v. гуска.

ГЎШЧАР, m. 1) ber Bänfehirt, custos anserum.
2) тако се у шали зове (у Сријему) муж док
му жени не прође четрдесет дана послије
порођаја.

ГЎШТЕРИЦА, f. (у Ц. г.) біе іbere, lacerta, cf. | гўшчиЋи, гўшћића, m.pl. junge Bänfe, an

гуштер: Кога је змија клала и од гушше

рица га је страх.

гушчак, гушчака, m. (у Сријему) ber

ftall, cella anserum, cf. кочак.

serculi.

ГЎШЧИЦА, f. dim. v. гуска.
änfe=|гушчай, чја, чје, Gänfen-, anserinus.

Д

ДАВАТИ, дајем (дајем, по југоз. кр. и давам), v. impf. geben, do.

ДА, 1) baß, ut: казао сам му да дође и да|давање, п. баз eben, datio. Донесе. 2) wenn, si: да сам знао да ће тако бити; Да змија окуси од мене, отровала би се ; Да је вина, и стрина би пила ; Да дӑвіч, давача, m. ber Weber, dator : ја знам кајемене ћело добро бити, не би Лазо на Ко- ки смо ми давачи. cf. давалац. сову погинуо: Да бих знао и на кози орати ; | Давид, m. David, David.

Да зна мушка глава

ДА́ВИЈА*, f. vide дава (тужба):
С том давијом у цара пођоше
ДАВИЈАЊЕ, п. (у Ц. г.) baš Redten, contentio,
cf. правдање.

Што ј' одољан трава
3) wünfdent, optative: Да ен жив и здрав!
du mögest leben und gesund sein! vivas et
valeas! Да Бог наспори! Да Бог не укра-| ДАВИЈАТИ СЕ, јам се, v. r. impf. (у Ц. г.) red)=
ти! да си поштен! да ви чујем здравље! ten, contendere: давијамо се, давијам се с
4) gebietent und verbietenb: одмах да идеш њим. cf. судити се, правдати се, прети се.
кући; сад да платиш човјеку што си му|ДАВИНА, f. vide дафина.

Дужан; да се нијеси макао одатле. 5) fra=|давиново зрно, n. vide дафиново зрно.
genb, interrog.: да нијеси што изгубно ? давити, давим, v. impf. würgen, jugulo.
Да није Турчин под капом ? 6) benn, ergo : ДА́вити се, давим се, v. r. impf. erfticen, suffo-
да ко си? да како је кад није тако? да cor : полако, немој се давити (кад ко наг-
шта је кад није то ? 7) да ако, ја, wenn ло једе).
ita si—: да ако удари киша, e3 wirò дављење, п. 1) баз Mürgen, jugulatio. 2) bas
vielleicht doch regnen (man wünscht daß es Erftiđen, suffocatio.
regne), да ако не удари кнша, es wirb|давнашњи, ња, њё, von lange her, vetus.
vielleidt body nidt regnen (man münft baß ДАВНИНА, f. (у Дубр.) frübere, ebemalige Beit, an-
es nidt regne). s) ja, ita, ef. ја: да да; да tiquitas: од давнина, vor Xlters, ebemalš, von
како ; Да Богме, allercings, freilid), omnino, alten Zeiten her, antiquitus.
utique. 9) als Husruf ber Bermunberung: давно, lange ber, diu.
да чудно ти га превари! да лијепа ти је,|
јади је убили !

ДАБАР, бра, m. ber iber, castor.
давижив, m. Mannšname, nomen viri.
Даво, m. 1) annšname, nomen viri. 2) хромн

дaбo, der hinkende Teufel, diabolus claudus. ДАБРИНА, f. У хрватској с Турске стране село

и у њему зидине.

ДАВА*, f. vide тужба.

давалац, ваоца, m. ber Seber, dator, cf. давач :

Бог је стари давалац.

ДАВОРИ! interj. 1) еј! н. п. давори старости давори! давори пуста црна горнце! доста ти сам по теби војевао:

--

Ој Давори, ти Косово равно
Давор лице! Давор брнго моја
Давор, Шаро, давор добро моје
2) почекај! н. п. давори Божо давори ! ухва-
тићу ја тебе (мати говори дјетету, кад
што скриви па утече):

ᎪᏗ'

давори, Јанково копиле HAABÒPHJE, f. pl. allerlei Musik zusammen, con

ДАВАЛО, m. ber eber, dator. Кад које дијете

Да што другоме, па опет узме натраг, он-
да му дјеца говоре или пјевају :
Давало узимало,

С кокошима спавало,
Кокоши га литале —

[blocks in formation]

дӑжд, дажда, m. (по југоз. кр.) ber Regent, pluvia, cf. киша, дажда:

[ocr errors]

Дажд находи, тебе кор’јен расте —
Од куд вама љетни дажд находи
Дажда, f. (ст.) vide дажд: Три дажде, три
љетне кнше (у приповијеци);
Да не падне дажда из облака,
Плаа дажда нити роса тија
ДАЖДЕВИЦА, f. (у Сарајеву) кишна вода, 9|
genwaffer, aqua pluvialis, cf. днждевица, киш-

ница.

дӑждиц, даждица, m. dim. v. дажд:

-

Није, побро, даждиц Косовијем дӑждив, а, о, (у Дубр.) regnerifc, pluviosus,

cf. кишовит.

ДАЖДЈЕТИ, ДИ, v. impf. (у Дубр.) regnen, plu-
ere, cf. Шишити.

ДАЖБЕТИ, даждӣ, vide даждјети.
ДАИЈА*, m. vide дахија.

ДАЙЈНСКИ, ка, ко, vide дахијнски.
ДАЙЈСКИ, ка, ко vide дахијски.
ДАЙЛУК, m. vide дахилук.
ДАЙРЕ*, f. pl.
ДАЙРЕТА*, n. pl. tympani genus.
ДАНЏА*, m. vide ујак:

Art Tamburins, Castagnette,

Но даица, Рњетина Мујо

ДАЈАНА*, adv. Држи се! не дај! balte bid! sis forti animo:

Дајана, Мујо, дајана !

Чауш виче, дамбулхана риче -
ДАМИЖАНА, f. (у Дубр.) буча оплетена пру-
huдeм, Art größerer mit Ruthen umgeflochte-
ner Flasche, lagena major virgulis implexa.
дÀMJAH, m. Damian, Damianus.
ДАМЈАНКА, f. Grauenname, nomen feminae.
ДАМЉАН, m. vide Дамјан.
ДАМЉАНКА, f. vide Дамјанка.

Дамно, adv. vide давно (mit allen 2(beitungen):
Златка би се дамно преудала

дан, m. 1) ber ag, dies (pl. дани и. днй, 3. 2.
пропадоше ми толики дани обе дни;
изгубно сам толике дане или дне; тако
се каже и: два дана и два дни, шри
Дана и три дни, а и поред четири
Дана могло би се рећи и чешири дні, а
даље само дана; а поред овога обога
говори се (по јужнијем крајевима) и днё-
ви, н. п. пропадоше ми толики днёви;
изгубио сам толике днёви; кад се пак
говори о празницима, онда се у јед. бр.
поред дана говори и дне и днёви, н. п.
уочи Ђурђева дана, уочи Ђурђева дне, и
уочи Ђурђева дневи; надам се Ђурђеву
дану, надам се Ђурђеву дне, надам се
Ђурђеву дневи; о Ђурђеву дану, о Бур-
ђеву дне, о Ђурђеву дневи). 2) дан ора-
Ha, ein Morgen Landes, jugerum, cf. jyrpo.
ДӑНАК, данка, m. hyp. v. дан.

ДАЈКА, f. у Сријему гдјекоји зову матер тако. ДÁнак, нка, m. bie 5gabe, tributum.

дајко, m. hyp. v. данџа:

На дајка се напућно свога —

Дајо, m. hyp. v. данџа :

Но се мислим оженити, дајо

Дака, f. 1) hyp. v. Дамјанка :itney
Онда Јова Даки говорно
2) (ист.) vide Дако.

ДАКЛЕ, f alfo, baber, ergo.

ДАКЛЁМ,

Дако, m. hyp. . Давид и Дамјан. дактаЊЕ, n. vide дахтање.

ДАКТАТИ, дакћем, vide дахтати.дове и
Далак", далка, m. bie Milzverbärtung, splenis
induratio.

Далеко, weit, longe, comp. даље. Ми
дали? 4) ob, num ? дали ће доћи ? дали је|
тако ? 2) (по запад. кр.) fonbern, verum, cf.

него.

ДАНАС (говоре и данаске), heute, hodie.
ДАНАШЊИ, ња, ње, 1) beutig, hodiernus. 2) да-

нашњи дан, н. п. данас је недјела, кад по оданас дође прва недјеља, онда ће бити Данашњи дан: данас ти дођи мени, а ја ћу у данашњи дан теби.

ДАНГУБА, f. ber Seitverluft, jactura temporis.
ДАНГУБАН, бна, бно, н. п. посао, was viel Beit
verlieren macht, temporis jacturam adferens.
Дангубити, бим, v. impf. Зeit verlieren, facio
111 jacturam temporis: ned idan tone
се Ђе си била, ђе си дангубила, 1948 19
Дангубила три бијела дана —
ДАНГУБИЦА, f. (dim.) vide дангуба: р

Тамбурице моја дангубице - negu se дАНГУБЉЕЊЕ, n. baš Seitverlieren, jactura temporis.

дӑник, даника, m. vide даниште, и ни рак, дAH й HÔя, das Stiefmütterchen, viola tricolor Linn.

Данити, даним, v. pf. ben Zag über wo bleibent, transigere diem, cf. дановати.

Даница, f. 1) ber Morgenftern, lucifer. 2) Frauen

name, nomen feminae.

ДАЛМАЦИЈА, Е. Dalmatien, Dalmatia. ДАЛМАТИНАЦ, Нца, m. Dalmatiner, Dalmata. ДАЛМАТИНКА, Ғ. Dalmatinerin, Dalmata. ДАЛМАТИНСКИ, ка, ко, balmatinifd, dalmaticus. Даљан, m. (у Ц. г.) преграда какве воде дирецима, између којијех се намјесте мреже те се хвата риба. Такови су даљани дÀницка, f. bie (Klinten=) Möbre vom Danziger код Скадра гдје Бојана истјече из језера. Meister, tubus teli dantiscanus. Hrt Raun zum Gifdfange, sepimentum capi-|даниЦКИЊА, f. bie Danziger-Piftole, telum Danendis piscibus. cf. суп, гарда. tisci factum, cf. даничкиња: ДАЉИНА, f. bie Beite, Entfernung, longitudo. да нй, на, но, entfernt, remotus. AAMBYAXAHA, f. türkische Musik:

И за појас двије даницкиње —
Даничин, а, о, bem Morgenfterne gehörig, luciferi:
Даничину Богом посестриму

ДАНИЧКИЊА, f. vide даницкиња:

Па узима пушку даничкињу Кад пукоше двије даничкиње дÀнĤшITE, n. Ort wo man den Tag über bleibt, locus morae per diem, cf. дановиште : Црнобарац арамбаша Станко

На Данишшу бјеше крај Салаша — ДАНОВАЊЕ, П. bas Rubringen bes Eages, mora per diem.

ДАНОВАТИ, Данујем, v. pf. u. impf. ben ag über
mo bleiben, transigere diem, cf. данити:
Да идемо у Тису планину,
И ту ћемо данас Дановами
ДАНОВИШТЕ, n. vide даниште.
ДАНУ, (у Дубр.) vide нудер.
дӑнути, дӑнём, vide дахнути.
ДАНЦЕ, n. dim. b. дно:

Не испијај свакој чаши данце
Данчул, m. Mannšname, nomen viri.
дањи, in ber Mebenšart: и дан дањи, т. ј. још
и данашњи дан, поф beutige Zages, hodie
quoque.

ДАЊИВАЊЕ, n. ba Bubringen eines Zages, mora
per diem.

ДАЊИВАТИ, дањујем, v. impf. ben Zag zubringen,
morari per diem.
AàiьOM, bei Tage, diu.

ДАР, m. (pl. дари, дарови, дарова) 1) bie a=
be, donum. cf. поклон. Између дара и по-
клона у нас је та разлика што се дар нај-
• више даје као од милости, и за то онај
ал који га даје изгледа уздарје. 2) понајвн-
ше pl. дари и дарови, Gefcene mit melden|
die Braut Hochzeitsgäste beschenkt, dona nu-
ptialia: мајка спрема кћери дарове; дјевој-|
отка спрема дарове.

AAPA, f. 1) die Tara (beim Wägen), das Gewicht
bes Befäßes, pondus vasis. 2). fig. одбити ко-|
Ме што на дару, burd) bie Ginger feben,
nachsehen, do, indulgeo.

ДА́РАК, рка, m. 1). hyp. v. дар. 2) у цркви оно троје чим се покрива а) дискос (первый поКРОВЕЦЬ), 6) путир (вторый покровець), в) и дис-| кое и путир заједно (покрова или возд§ки). ДАРИВ, m. у пјесми мјесто дар :

Јесу ли то гаће од продаје,

Или су то гаће од дарива ДАРИВАЊЕ, n. vas denfen, datio, donatio. ДАРИВАТИ, дарујем, v. impf. 1) коме што, bar bringen, offero. 2) кога, 2efфenten, dono. ДАРИВАТИ СЕ, дарујемо се, v. r. impf. fid be: schenken, donare se invicem : Оди брате да се пољубимо; Стани сестро док се дарујемо дарило, n. bie Babe, donum, cf. дар : дарило Божје.

дÀP MAP, durcheinander, Wirrwarr, sus deque: починио (н. п. по кући, по земљи) дар мар. ДАРНУТИ, Дӑрнём, v. pf. у кога, у што, etmas berübren, tango.

ДАРОВАТИ, дарујем, v. pf. 1) коме што, bat -
bringen, dono. 2) кога, befdenfen, dono.
ДАРОВНИ, вна, вно, (у Ц. г.) gefcent, donatus :
Даровноме коњу зуби се не тледају.
ДАРОВНИК, даровника, m. ber Befdenfte, do-

natus:

-

А Комнену младу ђувеглијн
Њему даде коња доровника
ДАРОВНИНА, f. bas Befdentte, donum :
Узе мача у десницу руку,

У лијеву даровнину куму -
ДАРОВНИЦА, f. н. п. сабла, т. 3. даровна, де=
schenkter Säbel, gladius donatus:
И ево ти даровница Ћорда

А све гледам даровницу ћорду,
Мила ми је како десна рука

ДАСКА, f. (асс. даску. pl. даске, дасáка) баз
2ret, assis, ef. штица. Нема четврте даске
у глави, т. ј. сулуд је.

діти, дам (дадём), v. pf. 1) geben, do : дај, нај;
Дај де море, од Будима краљу ! —
Даде краљу, ријеч не учини

-

2) (особито са не) коме што, зидеbеn, zu= Iaßen, erlauben, admitto : не да му матн да иде на војску ;

Не даде јој Мијат побјегнути —

3) не дати кога, in dug nehmen, defendere: не дај ме!

Не дај мене твоме друштву тући4) н. п. дај да се одморимо, дај да сједнемо мало, дај да му не дамо, Iaffet uns -, fae 5) плећи дати, retiriren, terga dare : Плећи даде, бијегати стаде дати се, дам (дадём) се, v. r. pf. 1) на што, за чим, fid auf etmas verlegen, incumbo in aliquid : дао се на науку, на трговину; дао се за науком. 2) не дај се, laße bid nidt, balte bid), sis forti animo. 3) дала се рана на зло (у пјесмама из јуж. кр. и: по злу), üble Wendung nehmen, verti in malum. 4) He да мa cе, es gibt sich nicht, es geht nicht von Statten, geräth nidt, non succedit: не даду ми се коњи; не даду ми се челе ; не даду ми се дјеца (кад умиру). 5) у једној пјесми: даде му се нешто погледати ДАЖА, f. baš Zobtenmal, convivium funebre. Даће се обично дају три (и то у суботу вече н у недјељу ујутру): четрдесница (послије четрдесет дана), полугодишњица и годишњица. На даћу зову све сељаке редом од куће до куће, и обично овако почињу: „Дођите довече да споменемо мртве.” Ту треба да дође и поп да очати кољиво. На даћи напијају: „За непокој душе брата (како му буде име; ако ли је женско а оно сестре) Бог да му душу прости!” А остали сви у глас повичу : „Бог да му душу прости. На крсно име не иде из једне куће нигда више од једнога, а на даћу их може поћи и више. По варошима шаље се и хапсеницима јела и пића и свијећа (ло

[ocr errors]

јанијех). Годишњица се зове и година, [дваЕСТЕРО, vide дваесторо.
а полугодишњица и по године. ef. трпеза. | дваести, та, то, vide двадесети.
ДаЋА, f. (im derge als Gegentbeil von недаћа) дваесторо, vide двадесторо.
gegeben, datum:

*Да је срећа од Бога дака,
Не би жене ни носиле гаћа,
Већ кошуљу докле гаће вежу.
ДАФИНА, f. 1) ber wilbe Deblbaum, oleaster:
У градини о сувој давини-
Давина зе сува помладила
И зеленим улистала листом —
2) Frauenname, nomen feminae.
ДАФИНОВО ЗРНО, п. (у Ц. г. и онуда по при-

ДВАЖДЕ, (у Ц. г.) zweimal, bis, cf. дваш.
ДВАНАЕСТ, zwölf, duodecim.

ДВАНАЕСТЕРО, vide дванаесторо.
ДВАНАЕСТИ, та, то, ber 3wölfte, duodecimus.
ДВАНАЕСТОРО, ein 3wölf (ein Dugenb), duo-

decim.

двапут, (два пута) zweimal, bis, cf. дважде,

дваш.

дваш, (у Ц. г.) vide дважде:
Дваш ћу ти га измјерит' са златом

морју) Musatnuf, nux muscata. cf. ораш-ДВЕКА, f. (у Хрв.) од брезове лиле као густ чић. Овијем се у онијем земљама лијече од катран, чим се кола мажу, Urt различнијех болести. re, axungia.

agenfdmie

ДАХИЈА*, m. ber Prätenbent, Sertriebene, Emi=|ДВЕРИ, f. pl. врата на олтару (у цркви), bie

grant, exul (redux et ultor):

То гледају Турци Биограци

И из града сви седам даија –

ДАХИЈНСКИ,

ДАХИЈСКИ,

ка, кӧ, Dai-, exulum.

WItarthure, porta adyti. cf. задварје.

ДВЕСТА, (ист.) vide двјеста.

двизак, двизака, m. ¿meijähriger Bibber, aries bimus, cf. двизац.

ДВИЗОРКА, f. (у Сријему) vide двиска.

ДАХИЛУК*, m. baš Daithum, dominatus (jus) ДВИЗАЦ, двисца, m. (у Ц. г.) vide двизак. dahiarum:

Он се нада добру даилуку — дӑхнути, дӑхнем, v. pf. athmen, spiro : не да му дахнуши ; једва сам дахнуо душом. дахтање, n. baš dnaufen, anhelatio. ДАХТАТИ, дашћем, v. impf. (dnaufen, anhelo. дахтати, ДАЦИЈА, f. vide данак.

ДВИЗЕ, двизета, п. (у Ц. г.) ein zweijähriges in Schaf (ohne Unterschied des Geschlechtes), ovis bima.

ДВИЗИЦА, f. ein zweijähriges weiblides daf,
ovis bima, cf. двиска, увотка.
[двиска, f. (pl. gen. двизака) vide двизица.
ДВИСКА,
ДВЙСТА, (зап.) vide двјеста.

ДАЦИЈер, дацијера, m. (у Боци) који купи|ДВЈЕСТА, (јуж.) zweißunbert, ducenti.
дацију, ber Ginnehmer ber gaben, vectigali-
um collector, cf. порешчија.

Даша, m. у пословици мјесто давалац, ber
Geber, dator: Сваки даша добар даша а
недаша ђидибаша.

AÁLIA, f. Frauenname, nomen feminae (hyp. v.
Дафина 2).

дÀ што ми ти ДА ШТО, (у војв.) vide што
ми ти је за што.

дашчак, дашчака, m. (у Хрв.) vide брвнаш.
ДАШЧАН, а, о, bretern, assinus (?).
ДАШЧАРА, f. eine 23retterhütte, casula assina.
ДАШЧИЦА, f. dim. v. даска.

ДВА, двије (јуж., а ист. две, зап. Двй), два,
зеі, дио: Два љешника ораху војска
Она поји по путу путнике,

А за здравље двају браће своје ДВАА, у пјесми да би се испунила врста

сто два:

Дваа коња, два самара
ДВАДЕСЕТ, }wanzig, viginti.
ДВАДЕСЕТИ, та, T6, ber zwanzigfte, vigesimus.
двадест, vide двадесет.

ДВАДЕСТИНА, f. vide дваестина :

И уграби двадестину глава ДВАЕСТИНА, f. ein 3wanzig, viginti. ДВАДЕСТЕРО, vide двадесторо. ДВАДЕСТИ, та, тô, vide двадесети. ДВАДЕСТОРО, ein 3wanzig, viginti. ДВАЕСТ, vide двадесет.

;

двогОЧЕ, чета, п. н. п. ждријебе, или теле,
zwei Jahr alt (von Füllen oder Kalb), bimus
taurus aut equus: Рђавоговече све двогоче.
дВОГРОШАЦ, шца, m. türfifde filberne zweis
Piaster-Münze, nummi genus.

ABOгPONIKA, f. österreichische kupferne zwei - Gro-
schen-Münze, nummi genus.
двогуб, а, о, zweifad, duplex.
|ДВОЖИЧНИ СТОлац, ога стоца, m. (у Ц. г.)
Lehnstuhl, cathedra.

ДВОЈАК, а, o, zweierlei, duplex.

ABOJÁчÊнE, n. das Wenden, Wendefahrt, iteratio. ДвоЈачити, двојачим, v. impf. њиву, т. ј. по други пут орати, wenbe fabren, wenben, iterare, cf. преоравати. н

[ocr errors]

ДВОЈБА, f. (ПО зап. кр.) ber 3weifel, dubium, cf. сумња. мје-[двоЈЕ, двога, (dat. loc. двома, и двоме, instr. двома) zwei, duo. Овијем се показује број живијех ствари средњега рода, које стоје у род. мн. н. п. двоје пилића, двоје чёљади, двоје прасади, дјеце. Овако се самоставнијем именима оваке ствари броје и даље, н. п. троје, четворо, петоро, шесторо и т. д. мјесто двоје, шроје и чешворо, може се казати и два, три, чешири с род. јед., н. п. два пилеша, шри иилема, чешири пилеша, а даље не. У Сријему се говори и двоје заја мјесто двајајеша, а у Црној гори и двоје диа

нака, и двоје шока и т. д., а по осталоме ДВОРАНИ, Дворана, m. pl. (ст.) bie Sofleute народу казало би се: двоји опанци, и aulici : Двоје шоке. За човјека и жену, и за чо

Викну Стојан слуге и дворане

вјека и дијете, и за жену и дијете казало | ДВОРБА, f. bie Hufmartung, ministerium :

би се двоје, тако ако их је више и шро-
jе, четворо и т. д.

ДВОЈЕНАЕСТ, (у Ц. г.) vide дванаест.
ДВОЈЕНАЕСТОРО, (у Ц. г.) vide дванаесторо.
ДВОЈЕЊЕ, n. bas Erennen in 3wei, separatio.
Дволи, je, ja, zwei, duo : двӧјн јади, двоје тӧ-
ке, двоја врата.

ДвоЈином, }. 2. више, zweimal böber, bis.

Зла ви дворба, оба моја сина !
Свему ми је роду омиљела :

Моме бабу дворбом и угодбом
ABÒPÊHE, n. das Aufwarten (Dienen) bei Hofe,

ministerium.

ДВÓРИ, m. pl. (ст.) vide двор 1:
Стоје ли му двори отворени,
И у двору коњи оседлани

--

двојити, јим, v. impf. trennen, entzweien, divido.|дВОРИТИ, рим, v. impf. кога, служити кога, а

ДВОЈИЦА, f. zwei (Paar), duo (за људе, са род.

мн., н. п. двојица јунака, двојици јунака, двојицу јунака и т. д). ДВОЈИЦЕ, f. pl. (у Хрв.) vide двојнице. ДВОЈКА, f. ein weieimeriges, dolium continens duas amphoras.

ДВОЈНИЦЕ, двојница, f. pl. bie Doppelpfeife ber serbischen Hirten, fistula duplex.

ДВОКАТАН, тна, тно, н. п. кућа, zweiftocis, ta-
bulationes duas habens.

ДВОКАТНИЦА, f.т. j. кућа, zweiftediges Haus (bas
Erdgeschoß mitgerechnet), domus tabulationes

duas habens.

ДВОКОЛИЦЕ, ДВОколица, f. pl. ein gmeirabriger
Wagen, rheda birota.

ДВОКОСКА, f. (pl. gen. двокозака) (у Ц. г.) коза
која се други пут кози, eine Siege bie zum
zweiten Mal wirft, capra secundum pariens.
ДВОКРИЛНИ, на, но, н. п. врата,Дoppelthür,valvae.
двдличан, чна, чно, 1) н. п. човјек, ¿meizüngi,

duplex. 2) н. п. свила, т. j. од два лица (која нема наличја, него с обје стране једнака), doppelseitig, utrasque partes aequales habens. ДВОЛИЧЕЊЕ, n. baš Doppelreben, duplicitas. двӧличити, чим, v. impf. òорре[зüngig fein, duplicem esse.

ДВӦЛУЧАН, чна, чно, н. п. гвожђа, т. ј. од два
лука, }weifeberig (3. 2. von einer Galle), du-
plici elatere.

ДВОНОЖАЦ, Ношца, m. ber Šterblide, mortalis :
не бојн се двоношца.
двоњак, њка, m. (у Сријему) 1) vide близне
(у Барањи се двоњци каже само за дјецу,
а близнови код стоке). 2) vide сраслица.
ДВОПЕТИЦА, f. (у Лици) некакав новац, Urt
Münze, numus quidam.

особито стајати пред њим (кад руча или пије) метнувши руке на појас, aufmarten, ministro, adpareo:

-

Ево има девет годиница
Како дворим цара у Стамболу
ДВОРИШТЕ, n. Ort, wo einft ein Sof genefen
(bie Kuinen), ruinae palatii. У Поцерини,
у Шабачкој нахији, има село Двориште
и код њега близу зидине које се зову
Милошева коњушница. Срби онуда при-
повиједају да су ондје били двори Мило-
ша Обилића. Они то потврђују и други-
јем свједоџбама да је Милош из Поце-
рине, н. п. у Дворишту има један стари
гроб с великијем каменом чело главе; ону-
да Срби говоре да је то гроб Милошеве
сестре, и приповиједају да је ондје пли-
јевила шеницу, па је убио Милош с Тро-
јанова града (то је готово као с Герзеле-
за у Шорокшар, или с Банстола у нама-
стир Ковиље) буздованом, јер је мислио
да је кошута. У Поцерини има једна
ријека која се зове Нечаја, и близу ње
поље које се зове Пусшдаоље. Сад они
доказују да је послије Косовске битке до-
шао гласоноша с Косова н нашао Ми-
лошеву мајку на тој ријеци код оваца, па
joj рекао:

Нечај вище Милошева мајко!
Одбиј овце у то пусто поље:
Милош ти је јуче погинуо.

И од тада је остало Пустопоље и ријека
Нечаја.
двориште, п. (у Хрв.) ber Haushof, aula, cf.
двор 2, авлија.

ДВОРКИЊА, f. bie Hufwärterin, ministra :
А белој дворкињи
Бурму позлаћену —
Пред њом иду дворкиње

[ocr errors]

Он заклиње младе дворкињице ДВОРОГ, а, о, (у Кривошијама) н. п. јама, т. ј. која има два уласка, duplex orificium habens.

ДВОПЛАТАН, тна, тно, 1) н. п. човјек, vide дволичан. 2) сјекира, коса. ДВОР, двора, m. 1) ber Sof, ber ofpallaft, aula, palatium: у двору; код двора. У пјесмама | ДВОРКИЊИЦА, f. dim. von дворкиња: се свака кућа зове двор или кула. 2) ber Haushof, aula, cf. двориште. 3) на двору, braußen, foris: у двору као и на двору (кисне); шта чиниш на двору те не идеш у кућу? 4) на двор: a) binaus, foras ; в) um дворогаст, а, o, vide Дворог. Mothburft zu verridten. 5) с двора, von brau=|ДВОРСКИ, ка, ко, (н. п. у Карловцима кола, fen, foris : дошао с двора; улијепно кућу с двора, an ber Wußenfeite, extrinsecus.

башча) Sof, aulicus.
ABÒCтPYK, a, o, zweifach, doppel-, duplex.

« PreviousContinue »