ГЎШТА, f. vide честа. ГЎШЧАР, m. 1) ber Bänfehirt, custos anserum. ГЎШТЕРИЦА, f. (у Ц. г.) біе іbere, lacerta, cf. | гўшчиЋи, гўшћића, m.pl. junge Bänfe, an гуштер: Кога је змија клала и од гушше рица га је страх. гушчак, гушчака, m. (у Сријему) ber ftall, cella anserum, cf. кочак. serculi. ГЎШЧИЦА, f. dim. v. гуска. Д ДАВАТИ, дајем (дајем, по југоз. кр. и давам), v. impf. geben, do. ДА, 1) baß, ut: казао сам му да дође и да|давање, п. баз eben, datio. Донесе. 2) wenn, si: да сам знао да ће тако бити; Да змија окуси од мене, отровала би се ; Да је вина, и стрина би пила ; Да дӑвіч, давача, m. ber Weber, dator : ја знам кајемене ћело добро бити, не би Лазо на Ко- ки смо ми давачи. cf. давалац. сову погинуо: Да бих знао и на кози орати ; | Давид, m. David, David. Да зна мушка глава ДА́ВИЈА*, f. vide дава (тужба): Што ј' одољан трава Дужан; да се нијеси макао одатле. 5) fra=|давиново зрно, n. vide дафиново зрно. ДАБАР, бра, m. ber iber, castor. дaбo, der hinkende Teufel, diabolus claudus. ДАБРИНА, f. У хрватској с Турске стране село и у њему зидине. ДАВА*, f. vide тужба. давалац, ваоца, m. ber Seber, dator, cf. давач : Бог је стари давалац. ДАВОРИ! interj. 1) еј! н. п. давори старости давори! давори пуста црна горнце! доста ти сам по теби војевао: -- Ој Давори, ти Косово равно ᎪᏗ' давори, Јанково копиле HAABÒPHJE, f. pl. allerlei Musik zusammen, con ДАВАЛО, m. ber eber, dator. Кад које дијете Да што другоме, па опет узме натраг, он- С кокошима спавало, дӑжд, дажда, m. (по југоз. кр.) ber Regent, pluvia, cf. киша, дажда: Дажд находи, тебе кор’јен расте — ница. дӑждиц, даждица, m. dim. v. дажд: - Није, побро, даждиц Косовијем дӑждив, а, о, (у Дубр.) regnerifc, pluviosus, cf. кишовит. ДАЖДЈЕТИ, ДИ, v. impf. (у Дубр.) regnen, plu- ДАЖБЕТИ, даждӣ, vide даждјети. ДАЙЈНСКИ, ка, ко, vide дахијнски. Art Tamburins, Castagnette, Но даица, Рњетина Мујо ДАЈАНА*, adv. Држи се! не дај! balte bid! sis forti animo: Дајана, Мујо, дајана ! Чауш виче, дамбулхана риче - Дамно, adv. vide давно (mit allen 2(beitungen): дан, m. 1) ber ag, dies (pl. дани и. днй, 3. 2. ДАЈКА, f. у Сријему гдјекоји зову матер тако. ДÁнак, нка, m. bie 5gabe, tributum. дајко, m. hyp. v. данџа: На дајка се напућно свога — Дајо, m. hyp. v. данџа : Но се мислим оженити, дајо Дака, f. 1) hyp. v. Дамјанка :itney ДАКЛЕ, f alfo, baber, ergo. ДАКЛЁМ, Дако, m. hyp. . Давид и Дамјан. дактаЊЕ, n. vide дахтање. ДАКТАТИ, дакћем, vide дахтати.дове и Далеко, weit, longe, comp. даље. Ми него. ДАНАС (говоре и данаске), heute, hodie. нашњи дан, н. п. данас је недјела, кад по оданас дође прва недјеља, онда ће бити Данашњи дан: данас ти дођи мени, а ја ћу у данашњи дан теби. ДАНГУБА, f. ber Seitverluft, jactura temporis. Тамбурице моја дангубице - negu se дАНГУБЉЕЊЕ, n. baš Seitverlieren, jactura temporis. дӑник, даника, m. vide даниште, и ни рак, дAH й HÔя, das Stiefmütterchen, viola tricolor Linn. Данити, даним, v. pf. ben Zag über wo bleibent, transigere diem, cf. дановати. Даница, f. 1) ber Morgenftern, lucifer. 2) Frauen name, nomen feminae. ДАЛМАЦИЈА, Е. Dalmatien, Dalmatia. ДАЛМАТИНАЦ, Нца, m. Dalmatiner, Dalmata. ДАЛМАТИНКА, Ғ. Dalmatinerin, Dalmata. ДАЛМАТИНСКИ, ка, ко, balmatinifd, dalmaticus. Даљан, m. (у Ц. г.) преграда какве воде дирецима, између којијех се намјесте мреже те се хвата риба. Такови су даљани дÀницка, f. bie (Klinten=) Möbre vom Danziger код Скадра гдје Бојана истјече из језера. Meister, tubus teli dantiscanus. Hrt Raun zum Gifdfange, sepimentum capi-|даниЦКИЊА, f. bie Danziger-Piftole, telum Danendis piscibus. cf. суп, гарда. tisci factum, cf. даничкиња: ДАЉИНА, f. bie Beite, Entfernung, longitudo. да нй, на, но, entfernt, remotus. AAMBYAXAHA, f. türkische Musik: И за појас двије даницкиње — ДАНИЧКИЊА, f. vide даницкиња: Па узима пушку даничкињу Кад пукоше двије даничкиње дÀнĤшITE, n. Ort wo man den Tag über bleibt, locus morae per diem, cf. дановиште : Црнобарац арамбаша Станко На Данишшу бјеше крај Салаша — ДАНОВАЊЕ, П. bas Rubringen bes Eages, mora per diem. ДАНОВАТИ, Данујем, v. pf. u. impf. ben ag über Не испијај свакој чаши данце ДАЊИВАЊЕ, n. ba Bubringen eines Zages, mora ДАЊИВАТИ, дањујем, v. impf. ben Zag zubringen, ДАР, m. (pl. дари, дарови, дарова) 1) bie a= AAPA, f. 1) die Tara (beim Wägen), das Gewicht ДА́РАК, рка, m. 1). hyp. v. дар. 2) у цркви оно троје чим се покрива а) дискос (первый поКРОВЕЦЬ), 6) путир (вторый покровець), в) и дис-| кое и путир заједно (покрова или возд§ки). ДАРИВ, m. у пјесми мјесто дар : Јесу ли то гаће од продаје, Или су то гаће од дарива ДАРИВАЊЕ, n. vas denfen, datio, donatio. ДАРИВАТИ, дарујем, v. impf. 1) коме што, bar bringen, offero. 2) кога, 2efфenten, dono. ДАРИВАТИ СЕ, дарујемо се, v. r. impf. fid be: schenken, donare se invicem : Оди брате да се пољубимо; Стани сестро док се дарујемо дарило, n. bie Babe, donum, cf. дар : дарило Божје. дÀP MAP, durcheinander, Wirrwarr, sus deque: починио (н. п. по кући, по земљи) дар мар. ДАРНУТИ, Дӑрнём, v. pf. у кога, у што, etmas berübren, tango. ДАРОВАТИ, дарујем, v. pf. 1) коме што, bat - natus: - А Комнену младу ђувеглијн У лијеву даровнину куму - А све гледам даровницу ћорду, ДАСКА, f. (асс. даску. pl. даске, дасáка) баз діти, дам (дадём), v. pf. 1) geben, do : дај, нај; - 2) (особито са не) коме што, зидеbеn, zu= Iaßen, erlauben, admitto : не да му матн да иде на војску ; Не даде јој Мијат побјегнути — 3) не дати кога, in dug nehmen, defendere: не дај ме! Не дај мене твоме друштву тући4) н. п. дај да се одморимо, дај да сједнемо мало, дај да му не дамо, Iaffet uns -, fae 5) плећи дати, retiriren, terga dare : Плећи даде, бијегати стаде дати се, дам (дадём) се, v. r. pf. 1) на што, за чим, fid auf etmas verlegen, incumbo in aliquid : дао се на науку, на трговину; дао се за науком. 2) не дај се, laße bid nidt, balte bid), sis forti animo. 3) дала се рана на зло (у пјесмама из јуж. кр. и: по злу), üble Wendung nehmen, verti in malum. 4) He да мa cе, es gibt sich nicht, es geht nicht von Statten, geräth nidt, non succedit: не даду ми се коњи; не даду ми се челе ; не даду ми се дјеца (кад умиру). 5) у једној пјесми: даде му се нешто погледати ДАЖА, f. baš Zobtenmal, convivium funebre. Даће се обично дају три (и то у суботу вече н у недјељу ујутру): четрдесница (послије четрдесет дана), полугодишњица и годишњица. На даћу зову све сељаке редом од куће до куће, и обично овако почињу: „Дођите довече да споменемо мртве.” Ту треба да дође и поп да очати кољиво. На даћи напијају: „За непокој душе брата (како му буде име; ако ли је женско а оно сестре) Бог да му душу прости!” А остали сви у глас повичу : „Бог да му душу прости. На крсно име не иде из једне куће нигда више од једнога, а на даћу их може поћи и више. По варошима шаље се и хапсеницима јела и пића и свијећа (ло јанијех). Годишњица се зове и година, [дваЕСТЕРО, vide дваесторо. *Да је срећа од Бога дака, ДВАЖДЕ, (у Ц. г.) zweimal, bis, cf. дваш. ДВАНАЕСТЕРО, vide дванаесторо. decim. двапут, (два пута) zweimal, bis, cf. дважде, дваш. дваш, (у Ц. г.) vide дважде: морју) Musatnuf, nux muscata. cf. ораш-ДВЕКА, f. (у Хрв.) од брезове лиле као густ чић. Овијем се у онијем земљама лијече од катран, чим се кола мажу, Urt различнијех болести. re, axungia. agenfdmie ДАХИЈА*, m. ber Prätenbent, Sertriebene, Emi=|ДВЕРИ, f. pl. врата на олтару (у цркви), bie grant, exul (redux et ultor): То гледају Турци Биограци И из града сви седам даија – ДАХИЈНСКИ, ДАХИЈСКИ, ка, кӧ, Dai-, exulum. WItarthure, porta adyti. cf. задварје. ДВЕСТА, (ист.) vide двјеста. двизак, двизака, m. ¿meijähriger Bibber, aries bimus, cf. двизац. ДВИЗОРКА, f. (у Сријему) vide двиска. ДАХИЛУК*, m. baš Daithum, dominatus (jus) ДВИЗАЦ, двисца, m. (у Ц. г.) vide двизак. dahiarum: Он се нада добру даилуку — дӑхнути, дӑхнем, v. pf. athmen, spiro : не да му дахнуши ; једва сам дахнуо душом. дахтање, n. baš dnaufen, anhelatio. ДАХТАТИ, дашћем, v. impf. (dnaufen, anhelo. дахтати, ДАЦИЈА, f. vide данак. ДВИЗЕ, двизета, п. (у Ц. г.) ein zweijähriges in Schaf (ohne Unterschied des Geschlechtes), ovis bima. ДВИЗИЦА, f. ein zweijähriges weiblides daf, ДАЦИЈер, дацијера, m. (у Боци) који купи|ДВЈЕСТА, (јуж.) zweißunbert, ducenti. Даша, m. у пословици мјесто давалац, ber AÁLIA, f. Frauenname, nomen feminae (hyp. v. дÀ што ми ти ДА ШТО, (у војв.) vide што дашчак, дашчака, m. (у Хрв.) vide брвнаш. ДВА, двије (јуж., а ист. две, зап. Двй), два, А за здравље двају браће своје ДВАА, у пјесми да би се испунила врста сто два: Дваа коња, два самара ДВАДЕСТИНА, f. vide дваестина : И уграби двадестину глава ДВАЕСТИНА, f. ein 3wanzig, viginti. ДВАДЕСТЕРО, vide двадесторо. ДВАДЕСТИ, та, тô, vide двадесети. ДВАДЕСТОРО, ein 3wanzig, viginti. ДВАЕСТ, vide двадесет. ; двогОЧЕ, чета, п. н. п. ждријебе, или теле, ABOгPONIKA, f. österreichische kupferne zwei - Gro- ДВОЈАК, а, o, zweierlei, duplex. ABOJÁчÊнE, n. das Wenden, Wendefahrt, iteratio. ДвоЈачити, двојачим, v. impf. њиву, т. ј. по други пут орати, wenbe fabren, wenben, iterare, cf. преоравати. н ДВОЈБА, f. (ПО зап. кр.) ber 3weifel, dubium, cf. сумња. мје-[двоЈЕ, двога, (dat. loc. двома, и двоме, instr. двома) zwei, duo. Овијем се показује број живијех ствари средњега рода, које стоје у род. мн. н. п. двоје пилића, двоје чёљади, двоје прасади, дјеце. Овако се самоставнијем именима оваке ствари броје и даље, н. п. троје, четворо, петоро, шесторо и т. д. мјесто двоје, шроје и чешворо, може се казати и два, три, чешири с род. јед., н. п. два пилеша, шри иилема, чешири пилеша, а даље не. У Сријему се говори и двоје заја мјесто двајајеша, а у Црној гори и двоје диа нака, и двоје шока и т. д., а по осталоме ДВОРАНИ, Дворана, m. pl. (ст.) bie Sofleute народу казало би се: двоји опанци, и aulici : Двоје шоке. За човјека и жену, и за чо Викну Стојан слуге и дворане вјека и дијете, и за жену и дијете казало | ДВОРБА, f. bie Hufmartung, ministerium : би се двоје, тако ако их је више и шро- ДВОЈЕНАЕСТ, (у Ц. г.) vide дванаест. ДвоЈином, }. 2. више, zweimal böber, bis. Зла ви дворба, оба моја сина ! Моме бабу дворбом и угодбом ministerium. ДВÓРИ, m. pl. (ст.) vide двор 1: -- двојити, јим, v. impf. trennen, entzweien, divido.|дВОРИТИ, рим, v. impf. кога, служити кога, а ДВОЈИЦА, f. zwei (Paar), duo (за људе, са род. мн., н. п. двојица јунака, двојици јунака, двојицу јунака и т. д). ДВОЈИЦЕ, f. pl. (у Хрв.) vide двојнице. ДВОЈКА, f. ein weieimeriges, dolium continens duas amphoras. ДВОЈНИЦЕ, двојница, f. pl. bie Doppelpfeife ber serbischen Hirten, fistula duplex. ДВОКАТАН, тна, тно, н. п. кућа, zweiftocis, ta- ДВОКАТНИЦА, f.т. j. кућа, zweiftediges Haus (bas duas habens. ДВОКОЛИЦЕ, ДВОколица, f. pl. ein gmeirabriger ДВОКОСКА, f. (pl. gen. двокозака) (у Ц. г.) коза duplex. 2) н. п. свила, т. j. од два лица (која нема наличја, него с обје стране једнака), doppelseitig, utrasque partes aequales habens. ДВОЛИЧЕЊЕ, n. baš Doppelreben, duplicitas. двӧличити, чим, v. impf. òорре[зüngig fein, duplicem esse. ДВӦЛУЧАН, чна, чно, н. п. гвожђа, т. ј. од два ДВОНОЖАЦ, Ношца, m. ber Šterblide, mortalis : особито стајати пред њим (кад руча или пије) метнувши руке на појас, aufmarten, ministro, adpareo: - Ево има девет годиница Нечај вище Милошева мајко! И од тада је остало Пустопоље и ријека ДВОРКИЊА, f. bie Hufwärterin, ministra : Он заклиње младе дворкињице ДВОРОГ, а, о, (у Кривошијама) н. п. јама, т. ј. која има два уласка, duplex orificium habens. ДВОПЛАТАН, тна, тно, 1) н. п. човјек, vide дволичан. 2) сјекира, коса. ДВОР, двора, m. 1) ber Sof, ber ofpallaft, aula, palatium: у двору; код двора. У пјесмама | ДВОРКИЊИЦА, f. dim. von дворкиња: се свака кућа зове двор или кула. 2) ber Haushof, aula, cf. двориште. 3) на двору, braußen, foris: у двору као и на двору (кисне); шта чиниш на двору те не идеш у кућу? 4) на двор: a) binaus, foras ; в) um дворогаст, а, o, vide Дворог. Mothburft zu verridten. 5) с двора, von brau=|ДВОРСКИ, ка, ко, (н. п. у Карловцима кола, fen, foris : дошао с двора; улијепно кућу с двора, an ber Wußenfeite, extrinsecus. башча) Sof, aulicus. |