двоумити, мим, v. impf. што, ¿weifeln, Inftant haben, dubito. ДВОУМЉЕЊЕ, П. baš 3weifeln, dubitatio. ДВОЦИПАН, ина, пно, (зап.) vide двоцјепан. - кости, а у самоме шанцу, кад је прије не- ДЕВА, f. 1) (ст. ист.) vide дјева: - 2) Frauenname, nomen feminae. Ge=|ДЕВАЊЕ, п. (ист.) vide дијевање. дÉВАТИ, девам, v. impf. (ист.) vide дијевати. simus. Из дебела пекмез поједоше — ДЕБЕЛА, f. adj. т. з. болест, bie Bafferfudt, hydrops. дÈBEл THкBA, f. die Stickwurz, bryonia alba L. AEBEAÈCETOPO, Anzahl von neunzig, nonaginta. ДЕБЕЛГУЗА, f. bie einen biđen intern bat, am- | ДЕВÈНДУКА КРАЉ, m. у загонеци: Ја ударих plis clunibus praedita. ДЕБЕЛИ БРИЈЕГ, m. некако мјесто између Новога и Дубровачке државе. гвозденим маљем у камен град, из њега скочи девендука краљ и прими се уз мекиш град (кресиво, варница и труд). ДЕБЕЛКОСА, f. Некаква трава, Xrt Pflanze, her-|ДЕВЕНИЦА, f. (ист.) vide дјевеница. bae genus. ДЕБЁЉАК, дебељака, m. зидине од старога градића близу Задра. ДЕБЕљКО, m. дебео човјек, ber Dicbaud, adeps. ДЁБЕО, дебела, ло, (дебели, ла, лô, comp. дебљи) 1) ţid, crassus. 2) fett, pinguis, cf. претно. ДЕВЕР, Девера, m. (ист.) vide дјевер. ДЕВЁРИКА, f. ber radfen, cyprinus brama. ДЕБЛО, m. ber tamm (bes Haumes), stirps : ДЕВЕРИТИ, Рим, (ист.) vide дјеверити. Дебло, али узебло. У том подво 1925 ДЕВЁРИЧИЋ, m. (ист.) vide дјевернчић. ДЕБЉАЊЕ, n. bas Did-, Gettwerben, zo crassesce-|ДЕВЁРИЧНА, f. (ист.) vide дјеверична. re, pinguescere. ДЁВЕРМАВИШ, m. vide мавишњак. ДЕБЉАТИ, љам, v. impf. 1) bid werben, crasses-|ДЕВЕРОВ, а, о, (ист.) vide дјеверов. co. 2) fett werben, pinguesco. | ДЕВЁРСКИ, ка, ко, (ист.) vide дјеверски. ДЕБЉИНА, f. 1) bie Dide, crassitudo. 2) bie|ДЕВЕРУША, f. (ист.) vide дјеверуша ette, pinguedo, cf. претилина. | ДЕВЕРУШИН, а, о, (ист.) vide дјеверушин. ДЁБРЦ, m. село У Шабачкој посавини од ДЕВЕСИљ, m.)(у Ц. г.) некаква трава, од које Саве код малога Дубокога мало унутра у ДЕВЕСИЉЕ, п. ) кажу да стока у прољеће проземљу. Око двјеста корака од моста гдје је точи крвљу, Urt Kraut, herbae genus. сриједа малога Дубокога пошав низа Саву девет (девет), neun, novem. познају се остаци од великога шанца из Са- ДЕВЕТАК, деветака, m. ein hier (Wferb, ф8) ве па у земљу око једне четврти сахата до у von neun Jahren, novennis. Дубоки пошок (од којега се и зове Дубо-|ДЕВЕТАК, тка, ко). Према овоме је мјесту из Сријема Ку читлук. m. das Neuntel, nonae. cf. пински куш. Овдје Сава своју десну обалу | ДЕВЕТАЊЕ, п. да bprügeln, dolatio (?). (из Српске стране) једнако рони, а лијеву | ДЕВЕТАТИ, там, v. impf. abbreiden (abprügeln), (на Купинскоме куту) наставља. Гдје се fuste dolo. обала роил, виде се у земљи многе људске | ДЕВЕТЕРО, vide деветоро. ДÈÈÉ, та, то, ber neunte, nonus. Девети у декаЊЕ, у загонеци, vide чаре. ДЕКАТИ, дёчём, v. impf. mit bem Borte де cesimus. ДЕВЕТНАЕСТОРО, ein Телпзеђп, novemdecim. cf. Двоје. ДЕВЕТ, ôra, n. adj. vide деветак. ДЕВЕТОРИЦА, f. Unzаb von neun, novem. ДЁВЕТОРО, nеun, novem. cf. двоје. ДЕВЕТОРОНАЕСТ, (у Ц. г.) vide деветнаест. ДЕВЕТОРОНАЕСТЕРО, (у Ц. г.) vide деветнаесторо. ДЕВÈЧАНИ, на, но, н. п. брдо (женско), neun eingerichtet, novenarius. |дЁклиЋ, m. vide момчић. ДЕКНУТИ, декнём, v. pf. einmal де fagen, in- ДЕЛА, moblan, age, cf. де, деде. ДЁЛАТИ, лам, v. impf. (у Хрв.) thun, facere, ДЕЛАЏИЈА, m. (ист.) vide дјелаџија. ДЕЛЁНГАЛО, У овој загонеци: Дај ми мати Деленгало, да се проделенгам, да изидем на двор, да се побурам (врата и кључ). auf]ДЁЛЕУША, f. село у Херцеговини: И до њи је село Делеуша дели*, übn, audax: ДЕВЕЧАР, Девечара, m. ber baš Meuntel nimmt, cui nona pars frugum debetur, nonarius. ДЕВИЦА, f. (ист.) vide дјевица. девич, m. манастир негдје у Србији (може бити да је сада и пуст) : У Дреници бијела Девича ДЕВОВАЊЕ, n. (ист.) vide дјевовање. ДЕВОВАТИ, девујем, (ист.) vide дјевовати. ДÈВОЈАЧКИ, ка, ко, (ист.) vide дјевојачки. ДЕВОЈАШТВО, П. (ист.) vide дјевојаштво. ДЕВОЈКА, f. (ист.) vide дјевојка. ДЕВОЈЧЕ, чета, п. (ист.) vide дјевојче. ДЕВОЈЧЕЊЕ, n. (ист.) vide дјевојчење. ДЕВОЈЧЕТИНА, f. augm. v. девојка. девојчин, а, о, (ист.) vide дјевојчин. ДЕВОЈЧИНА, f. augm. v. девојка. ДЕВОЈЧИТИ, чим, (ист.) vide дјевојчити. ДЕВОЈЧИТИ СЕ, Чӥм се, (ист.) vide дјевојчити се. ДЕВОЈЧИЦА, f. dim. v. девојка. ДЕВОЈЧУРА, ДЕВОЈЧЎРИНА, ff. augm. v. девојка. ДЕГЕНЕК*, m. (pl. gen. дегенёка) ber Prügel (meiftens auf bie Fußfoblen), verber: удари ли му педесет дегенека. дёд, m. (ист.) vide дјед. ДЁДА, m. (у војв.) vide дед. Онда рече дели Радивоје — ДЕЛИБАША*, m. Oberfter ber Seibmade, praefectus praetorianorum. ДЕЛИБАШИН, а, о, beš делибаша, чой делибаша. ДЁЛИГРАД, m. (Marrenftabt) feit 1806 eine danze ber Gerben (близу Ниша) деден bie Kürfen. ДЕЛИЈА*, m. (pl. gen. делија) 1) ber leibfolbat Без везир, miles praetorianus. Делије су све коњици, и имају високе црне капе коврџаке. 2) Rrieger überhaupt, miles, cf. јунак : Све делије у демије, а у коше жита није ; Ој Бога ти незнана делијо — ДЕЛИЈИН, а, о, без делија, чой делија. ДЕЛИЈНСКИ, ка, ко, н. п. калпак, ber делије, тоб делије: на делијнску, т.ј. као што је у делија, пad Urt ber делије, more z» Делије: На Делијнску перчин оставила Овако се каже и: на хајдучку. cf. братска. дели нство, n. vide јунаштво: Ти не купи свате по ханству, дедік, m. (у војв. по варошима) ein bum=|ДЕЛИЛУК", m. Goffart, superbia. mer Kerl, Dummkopf, stolidus. деде, таф), тас), age: деде газовни; деде ти то узми. cf. де. ДЕДЁТИНА, m. augm. v. дед. ДЕДИНА, m. augm. v. дед. дÈдинство, n. (у Сријему) vide дедовина. дедов, а, о, (ист.) vide дједов. ДЕДОВИНА, f. (ист.) vide дједовина. ДЁЖЕВА, f. Derg und Kuinen bei Нови пазар: Код Дежеве старије дворова ДЁЖМЕКАСТ, а, о, unterfeęt, quadratus. дÈJÂн, m. Mannsname, nomen viri. декање, n. baš де-fagen, excitatio jumenti progrediendum voce де. делити, делим, (ист.) vide дијелити. На гранчици тица делкушица - ДЁЉАЊЕ, П. (ист.) vide дјељање. ДЕЉАЧА, f. (ист.) vide дјељача. Навез’ дер ми, војно ле! десно крило 2) у пјесми мјесто дедер: Љиљан горо љиљанова! Дер подигни љиљан листак нн-|ДЕРА, f. (у Бачк.) vide струга: Па за деру привезала керу deses. Кажу да Турски цар дембеле храни ДЁРАН, m. (у војв.) ein junger urfde (ver= ächtlich), puer. дЁРАЊЕ, n. 1) baš Жеißen, laceratio. 2) баз Schinden, excoriatio. 3) das Plärren, ploratus. 4) das Losschlagen, verberatio. ти има што јести ни дераши. 2) chinben, excorio. 3) losschlagen, verbero. и одијева, али најприје свакога огледају јели управо за дембеле: да не би могао што радити. Тако су под двојицом што су били дошли да их узму у дембеле, запалили рогожину (да виде шта ће ради-|ДЕРАТИ, дерём, v. impf. 1) reißen, lacего: нити), онда један од њих рече ономе другом: „устани да сиђемо с ове рогожине, изгорећемо." А онај му одговори: „ћути | ДЁРАТИ СЕ, дерём се, v. r. impf, plärren, ploro: Бога ти! како те не мрзи говорити ?” Онда овога узму у дембеле, а онога што је рекао да устану, отјерају и кажу му да он није за дембеле. ДЕМБЕЛИСАЊЕ, n. bas Gaulenjen, desidia. ДЕМБЕЛИСАТИ, Ишем, v. impf. faulenjen, segne otium terere. cf. дембел. ДЁМЕ, мета, n. vide нарамак. немој се дераши; шта се дереш? дЁРАЧ, дерача, m. ber Wufreißer (von einem Ochsen der den Zaun einreißt), destructor, cf. проваљивач. ДЕРАЧИНА, f. (у Ц. г.) што се узме кад кога ДЕМЕРОЊА, f. брдо на лијевој страни Ибра бли- И припаши ђорду демешкињу ДЕМИЈЕ, демија, f. pl. (у Ц. г.) димије: Све делије у демије дёмир*, 1) vide гвожђе. 2) vide гвозден: На демир се пенџер наслонио Погибе ти Дервенщски капетан — ДЕРВЕЧЕЊЕ, n. bas fteif=fein, bie Wibneigung, rigor. ДЕРВЕЧИТИ СЕ, дервечим се, v. r. impf. од кога, fid feitmarts neigen, fteif fein, inclinor, extra seriem existo, rigeo. ДЁМИР-КАПИЈА*, f. (у пјесмама) baš eiferne for | ДЕРВИШ*, дервиша, m. (voc. дервишу) 4) Тур (in ber Donau), porta ferrea (in Istro): Донеси ми вина из Видина И ракије од Демир-капије - ДЁМИШКИЊА, f. т. j. сабља, vide димишћија: ДЕНДЁРЕК, m. (pl. gen. дендерёка) у пјесми мјесто дегенек: Да му даде триста дендерека ски калуђер, ber Dermifd, monachus turcicus: 2) у пјесми некака планина: 3) од гвожђа као шиљак у чизмара, опанчара и ћурчија, bie Wfrieme, fistula sutoria. ДЕРВИШЕВ, а, о, beš Derwifd), monachi turcici. ДЕРВИШИНА, f. augm. v. дервиш: ДЕНИЈЕ, n. (бденије) bie Sigilien, vigiliae (ein Ид' одатле гола дервишино ДЕРДЕМЕЗИ, m. pl. некако мјесто у Црној гори. ДЕРЕЖ, m. (у Сријему) bie Реügelbank, scam- |ДЕРНУТИ, нем, v. pf, кога, оf etmas fdlagen, percutio; дернуо, er bat in Bras gebiffen, [ДЁСПЕТ, m. 1) нешто ми би за деспет, т. ј. учини ist verreckt (vom Türken). ми се криво, као да ми је неправда учињена, Unredyt, injuria. 2) vide пркос: Деспеш баби душу губн. ДЁРЊАВА, f. baš Mlärren, ploratus: стоји га дерњава. ДЁРТ*, m. vide брига: Од дерша ме забољела глава ДЕСПИНА, ¿f. Frauenname, nomen feminae, 4%|ДЁСПИЊА, GZoiva. ДЕРТЛИ*, adj. indecl. (comp. дертлији, ја, је), деспот, m. 1) ber Despot, despota (Sitel eini vide жалостан, брижан: Откуд не ћу дершли бити ДЁРЧАД, f. coll. (fdimpflid) bie Rinber, pueri: ДЕСЕТАК, тка, m. 1) десето што се даје спа- торка. ДЕСЕТЕРО, vide десеторо. ДЕСЕТИ, та, тô, ber zefnte, decimus. ДЕСЕТИНА, f. 1) ber jebnte heil, pars decima. 2) (у Далм.) ber Bebenb, decimae, cf. десетак. 3) ein Reђen, decem (franz, une dixaine) : де сетина људи. : ger serbischer Regenten): Друго табор деспота Угљеша 2) аппšname, nomen viri. 3) (у Сријему) снахе зову дјевера. cf. златоје. деспотов, а, o, beš Dešpoten, despotae. [ДЕСПОТОВИНА, f. 1) bas Деšpotat, despotatus. 2) Despotenftift, monasterium a despota fundatum ut Крушедол. ДеспотовиЋ, m. Dešpoten-Goln (als uname), filius despotae: Разбоље се Деспотовић Јово - деспотски, ка, ко, Despoten, despotarum. деспотовина: Мало л' ти је деспотства твојега дести, дёдём (дёнём), (ист.) vide дјести. ДЕСТИ, дедём (денем), (ист.) vide дјёстн. ДЕСЕТИЦА, Е. Н. п. банка, или карта, еін Зеђ= |ДЕТАо, тла, m. (ист.) vide дјетао. ner (Papiergelbes ober im Rartenfpiel), dece-|ДЕТЕ, детета, п. (ист.) vide дијете. |ДЕТЕЛИНА, f. (ист.) vide дјетелина. narius, valens decem. ДЕСЕТКОВАЊЕ, n. baš Seђenb=einfammeln, colle- |ДЕТЕНЦЕ (детенце), цета, п. hyp. v. дете. ctio decimarum. ДЕСЕТКОВАТИ, кујем, v. impf. и. pf. н. п. виноград, деп Зеђенb einfammeln, colligo decimas. ДЕСЕТО, ôга, n. adj. ber Žeђent, decimae, cf. де сетак. ДЕСЕТОРИЦА, f. Unzab von zebn, decem, decuria. | ДЁТЕТИНА, f. (ист.) vide дјететина. Јел’деш лећи според ње |ДЕТИНЦИ, детинаца, m.pl. (ист.) vide дјетинци. ДЕТИЊА БОЛЁст, f. (ист.) vide дјетиња болест. ДЕСЕЧАНИ, на, но, н. п. брдо (женско), auf детињи, ња, ње, (ист.) vide дјетињи. zehen eingerichtet, denarius. ДЕСЕЧАР, десечара, m. ber Bebentfammler, de cimator. |ДЕТИЊИТИ, њим, (ист.) vide дјетињити. ДЕТИТИ СЕ, Дётим се, (ист.) vide дијетити се. ДЕСИТИ СЕ, Дёсӣм се, v. r. pf. 1) гдје, fid ro= |ДЕЦА, f. (ист.) vide дјеца. bei befinben, adsum : ја сам се онда ондје де- ДЕЧАК, дечака, m. (у војв.) ber Snabe, puer. ДЁСНӣ, на, нô, redt, dexter; држати што у дÊсни, дéснâ, f. pl. das Fleisch um die Stockzäh- десно, redts, dextra. ДЕСПА, f. hyp. v. Деспина. Дечани, m. pl. намастир у Метохији (код Призрена). Срби приповиједају да је Дечански краљ (пошто му је отац извадно очи и објесно на концу више градскијех врата) изишао слијеп у шетњу иза града (Призрена), па га опазно свети Аранђел и са жалило му се, па се створно у орла и долетно те украо његове очи изнад врата и даровао му их, и рекао: „одечи очи”. Онда краљ прогледао, и на оном мјесту начинио Дечане: Да видите високе Дечане L ДЕЧАНСКИ (Дечански), ка, ко, von Дечани. ДЁЧИН, а, о, (ист.) vide дјечин. ДЁЧИНА, f. vide дечурлија. ДЕЧИЦА, f. dim. v. деца. Дечко, m. vide дечак. ДЕЧУРЛИЈА, f. augm. b. деца. ДЕША, m. (ист.) vide дјешо. дёшли, дешли, f. pl. (у Ц. г.) vide десни. [ДИВЕРИВАТИ, диверујем, (зап.) vide дјеверн вати. ДИВЕРИТИ, рим, (зап.) vide дјеверити. ДИВЁРИЧИЋ, m. (зап.) vide дјеверичић. ДИВЕРИЧНА, f. (зап.) vide дјеверична. ДИВЕРОВ, а, о, (зап.) vide дјеверов. Диверски, ка, ко, (зап.) vide дјеверски. ДИВЕРСТВО, П. (зап.) vide дјеверство. ДЁШЊАК, дешњака, m. марјаш, или петак, на ДИВЕРУША, f. (зап.) vide дјеверуша. којему Богородица држи Христа на десној| ДИВЕРУШИН, а, о, (зап.) дјеверушин. руци, ein Siebenzebnerftic morauf unfere Qie=|дивиЖЉИЦА МАЛА, Ѓ. (у Дубр.) Ürt Pflanze, herbefrau mit dem Christus Kinde im rechten Ar bae genus. mern, numus B. M. V. | me vorfommt. Golde merben ben Rinbern um |дивИЗМА, f. Rönigsfer}e, verbascum Thapsus L. ben als gebunben, wie bie bullae bei ben ö= |ДИВИНА, f. (у Ц. г.) 2Bilobeit, feritas: задаје месо (н. п. од дивокозе) дивином. дùвHT*, m. das Schreibzeug, supellex scriptoria. ДИВИТИ СЕ, Дивим се, v. г. impf. коме или чему, fid) wunbern, miror. дй, vide гди (mit qllen bleitungen). ДИБА, f. vide дива: Двије Дибе, четири кадифе ДИБРА, f. као кнежина између Арбаније и Ма-|дИвИЦА, f. (зап.) vide дјевица. Преко крила дивка позлаћена дивлИЈА, f. eine urt langer, enger Glinte, flintae ћедоније. Ја сам на Цетињу видно два чо-|дивка, f. Urt Geuergemeђr, teli jaculatorii geвјека из Дибре, који су доста добро гово- nus, cf. диљка: рили Српски, само што су у гдјекојијем ријечима заносили на Бугарски, и казивали су ми да онамо има много села по којима људи говоре онако као и они и зову се Срби, као и они што су говорили да су. див, m. (pl. диви, дивови, дива, дивова) ber Kiefe, gigas : Али у њу седамдесет дива ДИВА, f. (зап.) vide дјева: Диво дивојко, ти се не удала genus. дивљак, дивљака, m. н. п. човјек или вепар, 1) der Wilde, homo ferus. 2) das Wildschwein, aper. ДИВЉАКА, f. T. ј. јабука, крушка, ber Solz= apfel, die Holzbirn, pomum silvestre, pomus silvestris (Baum uno rudt), cf. дивљакиња. ДИВЉА КАФА, f. bie Geigbobne, lupinus hirsutus. ДИВАН, вна, вно, 1) wunberbar, mirabilis. 2) wun= |ДИВЉАКИЊА, f. vide дивљака : der schön, perpulcer. Диван*, дивана, m. 1) ber Math, bie Kathsver=|диВЉАН, m. у приповијеци велики човјек с једfammlung, senatus (?), consilium, cf. сабор Вијеће: |