Page images
PDF
EPUB

.

јанијех). Годишњица се зове в година, двАвсТЕРО, vidе дваесторо.

а полугодишњица нао године. ef. трпеза. ІдвАЕстӣ, та, то, vidе двадесети. ДАТА, f. (im Офеrе аlѕ Siegentheil per недаћа) двАЕСТОРО, vidе двадесторо. gegeben, datum:

двАЖДЕ, (у Ц. г.) зweimal, bis, cf. дваш. “Да је срећа и од Бога дава,

ABÁHAECT, zwölf, duodecim. Не бн жене ни носиле гаћа,

двАНАЕСТЕРО, vidе дванаесторо. Већ кошуљу докле гаће вежу.

двАНАЕСтӣ, та, то, беr Зwifte, duodecimus. AOHHA, f. 1) der wilde Dehlbaum, oleaster: ABÁHAECTOPO, ein zwölf (ein Dußend), duoУ градини о сувој давини

decim. Давина зе сува помладнла

двапут, (два пута) зweimal, bis, cf. дважде, и зеленим улистала листом

дваш. 2) Frauenname, nomen feminae.

ДВА, (у ц. г.) vidе дважде: ДАФИново ЗРНо, т. (у ц. г. и онуда по при- Дваш ћу ти га измјерит? са златом —

морју) Rusғаtnup, nux muscata. cf. ораш- двЁКА, f. (у Хрв.) од брезове леле као густ чић. Овијем се у онијем земљама лијече од катран, чим се кола мажу, art 28agenfфnieразличнијех болести.

re, axungia. дахИЈА“, m. Ser Prätensent, Bertriebene, Emi: двЁРИ, f. р. врата на олтару (у цркви), бie grant, exul (redux et ultor):

2ittartbure, porta adyti. cf. задварје. То гледају Турци Биограци

двЁСТА, (ист.) vidе двјеста. и из града сви седам даија

двизак, двизaкa, m. зweijäbriger 2Siber, aries ,

bimus, cf. двизац. кa

двизӧРКА, f. (у Сријему) vidе двиска. ДАхиЛУк*, ni. Bag Taitbum, dominatus (jus) двизАц, двйсца, m. (у ц. г.) vidе двизак. dahiarum :

двизE, двізета, п. (у ц. г.) ein iweijäbrige8 Он се нада добру дайлуку

11 Schaf (ohne Unterschied des Geschlechtes), ovis дахнути, дъхнём, v. pf. atmen, spiro; не да bima.

му дахнуши ; једва сам дахнуо душом. |двизицА, f. ein 3weijibrigеѕ wеibliфев. Офaf, AXTAHE, n. das Schnaufen, anhelatio.

ovis bima, cf. двиска, увотка. дахТАТИ, дашћём, v. impf. fфnaufen, anhelo. |двӣСКА, f. (pl. gел. двизака) vidе двизица. дациЈА, f. vіdе данак.

двЙСТА, (зап.) vidе двјеста. ДАЦИЈЕР, дацнјера, т. (у Боци) који купи двЈЁстА, (јуж.) zweisunsert, ducenti..

дацију, деr fіnnehmer Ser 2169aben, veetigali- (двогочE, чета, п. н. п. ждријебе, или теле, um collector, cf. порешчија.

zwei Jahr alt (von Füllen oder Kalb), bimus ДАША, m. у пословици мјесто давалац, Ser taurus autequus: Рђавоговече све двогоче.

Geber, dator: Сваки даша добар даша адвогРОШАҚ, шца, т. türtifфе bеrnе зwei: недаша қидибаша.

Piaster-Münze, nummi genus. ДАША, f. Srauennaтe, nomen feminae (hyp. е. двдГРОКА, f. @fterreiфifфе fupferne zwei : ЗroДафина 2).

schen-Münze, nummi genus. да што ми ти дА што, (у војв.) vidе што двогУБ, а, о, зweifаф, duplex. ми ти је за што.

двджични столиц, ога стӧца, т. (у І. г.) ДАПІЧАк, дашчақа, т. (у Хрв.) vide брвнаш. Lehnstuhl, cathedra. ДАНЧАН, а, о, brеtern, assinus (?).

ABÒJAK, a, 0, zweierlei, duplex, ДАШЧАРА, f. eine 23rеttеrbutte, casula assina. ABOJÁTÉHE, n. das Wenden, Wendefahrt, iteratio. ДАШЧИЦА, f. dim. , даска.

дволічити, двојчим, v. impf. њиву, т.ј. по два, двије (јуж., а ист. две, зап. дви), два, други пут оратн, тепбе fаbren; -wensen, ite

3wei, duo : Два - љенника ораху војска ; rare, cf. преоравати. Она поји по путу путнике,

двдJBA, f. (по зап. кр.) беr Зweifel, dubium, А за здравље двају браће своје –

cf. сумња. дВАА, у пјесми да би се испунила врста мје- двоє, двога, (dat. loc. двома, и двоме, instr. сто два:

двома) 3wei, duo. Овијем се показује број Дваа коња, два самара

живијех ствари средњега рода, које стоје двідкСЕТ, wаnis, vіgіnti.

У род. мн. н. п. двоје нилӣћа, двоје чёABÁAECETÊ, Tâ, TÔ, der zwanzigste, vigesimus. љадӣ, двоје прасадӣ, дјеце. Овако се садвадЕСТ, vidе двадесет.

моставнијем именима оваке ствари броје ДВАДЁстина, f. vіdе дваестина :

и даље, н. п. троје, четворо, петоро, шеи уграби двадестину глава

сторо и т. д. Мјесто двоје, шpoje и чешДВАЁСТАНА, f. ein Зwanjig, vіgіnti.

воро, може се казати н два, шри, чешидвадЕСТЕРО, vidе двадесторо.

ри с род. јед., н. п. два пилеша, шри двадестӣ, та, тө, vidе двадесетн.

пилеша, чешири пилеша, а даље не. У двідкстоРО, ein 3vania, vіgіnti.

Срнјему се говори и двоје јаја мјесто двіECт, vidе двадесет.

двајајеша, а у Црној гори и двоје даа

нака, и двоје шока и т. д., а по осталоме двдРАНИ, дворана, т. pl. (ст.) bie pofleute народу казало би се: двоји оианци, и aulici : двоје шоке. За човјека и жену, и за чо- Внкну Стојан слуге и дворане вјека и дијете, и за жену и дијете казало двдРБА, f. Vie 21ufmattung, ministerium: би се двоје, тако ако их је више и шро- Зла ви дворба, оба моја снна ! је, чешворо и т. д.

Свему ми је роду омиљела : дволЁНАЕст, (у ц. т.) vidе дванаест.

Моме бабу дворбоми угодбом двојЁНАЕстОРО, (у ц. г.) vidе дванаесторо. ABÒPÊHE, n. das Aufwarten (Dienen) bei Hofe, ABÒJÊ BE, n. das Trennen in Zwei, separatio. ministerium. . дволи, је, ја, зwei, dао: двојн јади, двоје то- двбPH, m. pl. (ст.) vide двор 1: ке, двоја врата.

Стоје ли му двори отворени, двойном, і. 23, више, #weimal büber, bis. и у двору коњи оседлани двдэнти, jйм, v. impf. trennen, entѕwеien, divido. (дворити, рим, v. impf. кога, служити кога, а двдэнцА, f. 3wei (Paar), duo (за људе, са род. особито стајати пред њим (кад руча или

мн., н. п. двојица јунака, двојици ју- пије) метнувши руке на појас, aufmarten, нака, двојицу јунака нт. д).

ministro, adpareo: двојицE, f. pi. (у Хрв.) vidе двојнице.

Ево има девет годиница ABÔJKA, f. ein zweieimeriges Faß, dolium conti- Како дворим цара у Стамболу nens duas amphoras.

ABÔPÀLUTE, n. Ort, wo einst ein Hof gewesen двојницE, двојница, f. pl. Sie Doppelpfeife Ver (bie Suinen), ruinae palatii. У Поцеронн, serbischen Hirten, fistula duplex.

у Шабачкој нахији, има село Дворишше двокАТАН, тна, тно, н. п. кућа, зweijtodig, ta- и код њега близу зидине које се зову bulationes duas habens.

Милошева коњушница. Срби онуда придвокАТНИЦА, f. т.ј. кућа, 3weiftediges раив (0a8 повиједају да су ондје били двори Мило

Erdgeschoß mitgerechnet), domus tabulationes ша обилнћа. Они то потврђују и другиduas habens.

јем свједоцбама да је Милош из ПоцедвоколицE, двоколнца, f. pl. ein zweirdoriger рине, н. п. у дворишту има један стари Wagen, rheda birota.

гроб с великијем каменом чело главе; онудвoкoCKA, f. (pl. gen. двокозака) (у Ц. г.) коза да Србн говоре да је то гроб Милошеве

која се други пут кози, eine Siege bie gum сестре, и приповнједају да је ондје пли

fweiten Mal wirft, capra secundum pariens. јевила шеницу, па је убно Милош с ТродвокРИлнй,на,но, н. п. врата,Doppeltbur, valvae. јанова града (то је готово као с ГерзеледвдлиЧАН, чна, чно, 1) н. п. човјек, зwеіgünsis, за у Шорокшар, нли с Банстола у нама

duplex. 2) н. п. свила, т. б. өд два лица (која стир Ковиље) буздованом, јер је мислно нема наличја, него с обје стране једнака), да је кошута. у Поцернни има једна

doppelseitig, utrasque partes aequales habens. ријека која се зове Нечаја, и близу ње дволнЧЕЊЕ, n. Bas Deppelrеvеn, duplieitas. поље које се зове ПусЩдиоље. Сад они дволичити, чим, v. impf. Soppel güngis fein, du- доказују да је послије Косовске битке доplicem esse.

шао гласоноша с Косова ң нашао МидвдлУЧАН, чна, чно, н. п. гвожђа, т. ј. од два лошеву мајку на тој ријеци код оваца, па

ayka, zweifederig (8. B. von einer Falle), du- јој рекао: plici elatere.

Нечај више Милошева мајко ! двдноЖАЦ, ношца, m. Sеr Oterblie, mortalis : Одбиј овце у то пусшо поље: не боји се двоношца.

Милош ти је јуче погинуо. двбЊАК, њка, m. (у Сријему) ) vidе близне и од тада је остало Пустопоље и ријека

(у Барањи се двоњци каже само за дјецу, Нечаја.

а близнови код стоке). 2) vide сраслица. двориште, т. (у Хрв.) беr раивоf, aula, cf. двдПЕТИЦА, f. (у Ліцн) некакав новац, 2rt двор 2, авлија. Münze, numus quidam.

ABÒPKAHA, f. die Aufwärterin, ministra:
двопAATAH, тна, тно, 1) н. п. човјек, vide дво- Абелој дворкињи
личан. 2) сјекнра, коса.

Бурму позлаћену —
ABOP, ABópa, m. 1) der Hof, der Hofpallast, aula, Пред њом иду дворкиње

palatium : у двору; код двора. У пјесмама (двщРКињИЦА, f. dim. ppt дворкиња :
се свака кућа зове двор или кула. 2) bet Он заклиње младе дворкињице
paushof, aula, cf. двориште. 3) на двору, дворог, а, о, (у Кривошијама) н. п. јама,
Braufen, foris: у двору као и на двору (кис- т. б. која има два уласка, duplex orificium

у

habens. кућу ? 4) на двор: a) binaив, fоrаs ; В) ит двдгоrACт, а, о, vide дворог. Rothsurft јu perrimten, 5) с двора, pon Srаи: дворски, кa, кo, (н. п. у Карловцима кола, pen, foris: дошао с двора; улијепно кућу башча) оfe, aulicus. ABopa, an der Außenseite, extrinsecus. двостРУК, а, о, зweifаф, poppel-, duplex.

на двору,

двдумити, мим, v, impf. што, зweifen, antano кости, а у самоме шанцу, кад је прије неbaben, dubito. .

11 колико година грађен пут преко њега, надвдумЉЕЊЕ, n. Ba8 Зweifeln, dubitatio. 11:3 лазили су различне старинске новце, кодвоцЁВКА, f. (ист.) vidе двоцијевка. 1, 11 маде од земљанијех суда и друге ствари двоцЕПАН, цна, пно, (нст.) vidе двоцјепан. које се налазе по градиштима. Народ двдцёвKA, f. (зап.) vidе двоцнјевка.

онуда приповнједа да је ондје (између двоциЈЕВКА, f. (јуж.) т. ј. пушка од двије шанца и Дубокога) био негда велики

цијеви, бie Doppelflinte, tеlum jaculatorium Грчки град. Јамачно је ово и онај Даduplicem canalem habens.

Stilis inimene

брац у коме је сједно краљ Драгутин, и двоциПАН, іна, пно, (зап.) vidе двоцјепан. којега мјесто Раић у својој историји (у књидвдцЈЕПАН, пна, пно, н. п. пантљика, т. ј. зн VIII глави IX S7) тражи у Сријему испод

у два нита ткана, зweifähig, зweivrütbis, bilix. Карловаца и око Добринаца. Кад видиAÈ, interj. 1) Laut um das Saumpferd anzutreiben, мо како Сава сад рони своју десну обалу,

vox excitantis jumentum ad progrediendum. онда се мора узети да је у стара времена 2) дела ! wohlan, age. 3) де, или дер, аlѕ она са градом Дебрцем била најближе Aufmunterung, woblan, age sodes: 30BHH qe гдје јој је сад лијева, а може бити још н га, нађн де то, подај де му, и т. д., разбери- даље онамо у Купинскоме куту. дете, рецидете му, кажидете му. Додаје дЁВА“, f. vіdе камила. се понајвише глаголима у наклон, запов., дЁВА, f. 1) (ст. ист.) vidе дјева : али се може и раставити од глагола, н. п.

ој дево девојко! Смиљанићу дома дер се наћи —

Млого девовала 4) vide ape (mit allen Ableitungen).

2) Frauenname, nomen feminae. ДЕБЕ, бета, п. ein cylindrifфеѕ bölgernes GeдЁВАЊЕ, n. (ист.) vidе дијевање.

schirr, aus einem Stücke, mit Deckel, zum AÉBATH, AêBâm, v. impf. (ucr.) vide AnjeBath. Honig u. dgl., vas ligneum :

ДЕВЕДЁcЁТ, печnjig, nonaginta. Из дебеша пекмез поједоше

ДЕВЕдkcЁТЕРО, vidе деведесеторо. двБЕЛА, f. adj. т. б. болест, pie 23affеrјифt, ДЕВЕДЁСЁтӣ, та, то, беr neuniofte, nonagehydrops.

simus. AÈBEAÂ TÅKBA, f. die Stickwurz, bryonia alba L. AEBEÇÈCÊTOPO, Unzahl von neunzig, nonaginta. ДЕБЕЛГУЗА, f. Die einen bіtеn рintern bat, am- ДЕВЁндУКА КРАЉ, m. у загонеци: Ја ударих plis clunibus praedita.

гвозденим маљем у камен град, из њега дѓБЕлӣ БРИЈЕГ, m. некако мјесто нзмеђу Но- скочи дeвeндука краљ и примн се уз вога и Дубровачке државе.

мекиш град (кресиво, варница и труд). ДЕБЕлкоса, f. некаква трава, 2Гrt рlаnje, her-дәВЕНИЦА, f. (нст.) vidе дјевеница. bae genus.

ДЁВЁР, дёвера, m. (ист.) vidе дјевер. ДЕБЕЉАК, дебељака, т. зидине од старога дивЁРАК, pкa, m. hyp. p. девер. cf. ђеверак. традића близу Задра.

ДЕВЕР-БАША, т. (ист.) vidе дјевер-баша. ДЕБЁљко, т. дебео човјек, деr Difbaum, adeps. дкВЕРИВАЊЕ, п. (нст.) vidе дјеверивање. ДЕВЕО, дебела, ло, (дебели, ла, лo, comp. (ДЕВЕРИВАТИ, деверујем, (нст.) vidе дјеве

дебљи) 1) фії, crassus. 2) fett, pinguis, cf. ривати. претио.

двBЁРИКА, f. Ser 23rафfen, cyprinus brama. ДЁБло, m. Bеr Otamm (Beg Заитев), stirps:/двBЁРити, рим, (нст.) vidе дјевернтн. Дебло, али узебло.

ДЕВЁРИчит, m. (ист.) vidе дјевернчић. ДЕБЉАЊЕ, n. Das Di:, Sеttеrbеn, to crassesce-двBЁРИЧНА, f. (нст.) vidе дјеверична. re, pinguescere.

дѓВЕРМАвиш, m. vіdе мавишњак. ДЕБЉАТИ, љам, v. impf. 3) bit реrсеn, crasses- дѓВЕРов, а, о, (нст.) vidе дјеверов. co. 2) fett werden, pinguesco.

ДЕВЕРСкӣ, кa, кo, (ист.) vidе дјеверскн. ДЕБњйнА, f. ) Bie Oife, crassiludo. 2) bie ДEВЕРУША, f. (ист.) vidе дјеверуша Sette, pinguedo, cf. претнлина.

дЕВЕРУшин, а, о, (нст.) vidе дјеверушин. ДЕБРЦ, т. село у Шабачкој посавини од | ДЕВЁсиљ, m. (у Ц. г.) некаква трава, од које

Саве код малога Дубокога мало унутра у девёсӣљЕ, n. (кажу да стока у прољеће проземљу. Око двјеста корака од моста гдје је точи крвљу, 2Irt #raut, herbae genus. срнједа малога Дубокога пошав низа Саву дЁВт (девет), пейп, novem. познају се остаци од великогашанца из Са-ДЕВЁТАК, деветака, m. ein Shier (Pfers, Дв) ве па у земљу око једне четврти сахата до у von neun Jahren, novennis. Дубоки иошок (од којега се н зове Дубо- двBЁТАК, тка, m. das Neuntel, nonae, cf. ко). Према овоме је мјесту нз Сријема Ку- Читлук. аински куш. Овдје Сава своју десну обалу ДЕВЕТАЊЕ, п, дав 2Гбрrügen, dolatio (?). (нз Српске стране) једнако рони, а лијеву | ДЕВЕТАТи, там, v. impf. abbrejdben (@bprügeLn), (на Купинскоме куту) наставља. гдје се fuste dolo. oбaлa poия, виде се у земљи многе људске дЁВЕТЕРО, vidе деветоро.

дўвётӣ, та, то, беr nеunte, nonus. Девеши у ДЁКАЊЕ, у загонеци, vide чape.

плугу, (ber печnte im Pluge, p. і.) рав дÉKATи, дёчём, v. impf. mit бет 28orte де

fünfte Rad am Wagen, plane superfluus. das Saumpferd antreiben, excito jumentum ДЕвётинА, f. Der nеunte beil, nona раrѕ. ad progrediendum vocе де: шта га дечеш, ДЕВЁтицА, f. ) бie Reun (im &artenjpiel), по

удри га ба

ином. vеm puncta, 2) крстина од девет снопова. ІдёкЛА, f. vіdе дикла. AEBÈTHAECT, neunzehn, novemdecim.

ДЁклит, m, vidе момчић. дівЁТНАЕСТЕРО, vidе деветнаесторо. ДЁКНУти, дёкнём, v. pf. einmal де fagen, inAEBÈTHAECTÊ, râ, tô, der neunzehnte, undevi

clamo де. cesimus.

ДЁЛА, woblan, age, cf. де, деде. AEBÈTHAECTOPO, ein Neunzehn, novemdecim. AÈRÂHE, n. das Thun, opus. cf. двоје.

ДЁЛAТи, лам, v. impf. (у Хрв.) thun, facere, AÈBÊTÔ, ôra, n. adj. vide Aebétak.

cf. чинити. ДЕВЕТОРИЦА, f. 2ngal von neun, novem. ДЕЛАЦИЈА, m. (нст.) vidе дјелација. дївЕТОРО, neun, novem. cf. двоје.

делЁНГАло, у овој законеци: Дај ми мати ДЕВвтоРОНАЕСТ, (у Ц. г.) vidе деветнаест. деленгало, да се проделенгам, да изнДЕВЕТОРОНАЕСТЕРО, (у ц. г.) vidе девет- дем на двор, да се побурам (врата и наесторо.

кључ). ДЕвӣЧАНӣ, на, но, н. п. брдо (женско), auf| АЁЛЕУША, f. село у Херцеговини: neun eingerichtet, novenarius.

и до њи је село Делеуша ДЕВЮЧАР, девечара, m. Bеr bаѕ Reuntel nimmt, дЁли*, fun, audax:

cui nona pars frugum debetur, nonarius. Онда рече дели Радивоје дёвиЦА, f. (нст.) vidе дјевица.

ДЕлиБАША”, m. Oberter Ber geibmaфe, praefectus дёвич, m. манастир негдје у Србији (може praetorianorum. бити да је сада и пуст):

двлиБАШин, а, о, беҙ делибаша, той деУДреници бијела Девича

либаша. ДЕвдвАЊЕ, т. (ист.) vidе дјевовање. ДЁлиГРАД, m. )

(Narrenstadt) seit 1806 eine Schanze девдвАти, девујем, (ист.) vidе дјевовати. der Serben (61-3y Hawa) gegen die Türken. ДЁвоЈАЧки, кa, кo, (нст.) vidе дјевојачки. ДЁлнЈА“, m. (pl. gen. делија) 1) беr Reibfolbat дёвоЈАштво, т. (ист.) vidе дјевојаштво. Se8 везир, miles praetorianus. Делије су дёвдJKA, f. (нст.) vidе дјевојка.

све коњици, и имају високе црне капе коДЁвӧЈЧЕ, чета, п. (ист.) vidе дјевојче.

врџаке. 2) Жrieger überhaupt, miles, cf. јунак : дёвдJЧЁЊЕ, n. (ист.) vidе дјевојчење.

Све делије у демије, а у коше жита није ; девојЧЁтинА, f. augm. p. девојка.

Ој Бога ти незнана делијо ДЁвдJчин, а, о, (ист.) vidе дјевојчин. ДЁЛионн, а, о, бев делија, той делија. девојчинА, f. augm. p. девојка.

дєлйәнскй, ка, кӧ, н. п. калпак, беr делије, ДЁвојчити, чим, (ист.) vidе дјевојчити. той» делије : на делијнску, т. б. као што ДЁвозчити CE, чим се, (нст.) vidе дјевојчити се. је уделија, паф 2rt bеr делнje, more тобу девојчицА, f. dim. p. девојка.

делије: ДевдJЧУРА,

На делијнску перчин оставила — ДЕВОЈЧЎРИНА, f. augm. 2. девојка.

Овако се каже и: на хајдучку.cf. братска. дегЁНЕК*, m. (рі. gen. дегенёка) Der Prägel | дѣлйнство, п. vіdе јунаштво:

(meistens auf die Fußrohlen), verber: yaapa- Ти не купи свате по ханству, ли му педесет дегенека.

Но покупи свате по делијнсиву дёд, m. (ист.) vidе дјед.

ДЁлйскӣ, кa, кo, vidе делијнски. ДЁДА, m. (у војв.) vide дeд.

дѣлиКАНЛИЈА“, т. vіdе момак. ДЁДАк, т. (у војв. по варошнма) ein бит: | ДЕлилук“, m, offаrt, superbia. mer Kerl, Dummkopf, stolidus.

ДЁлити, делим, (нст.) vidе дијелнти. дёдӣ, таф, таф, age: дeдe rа зовни; деде дѓанти CE, дёлём се, (ист.) vidе дијелитн се. ти то узми, cf. де.

ДЕлиуставци, вака, m. pl. (у Ц. г.) трећи дан ДЕДЁТИНА, m. augm, p. дед.

по крсном нмену, britter Зад паф бет Sage ДЁдинА, m. augm. p. дед.

des Hauspatrones, post diem patroni coelitis дёдйнство, п. (у Сријему) vidе дедовнна. sacrum diеѕ tеrtius. cf. уставци. ДЁдов, а, о, (ист.) vidе дједов.

ДЁлкУшиця (тица), f. у пјесми некака тица ДЁдовина, f. (нст.) vidе дједовина.

(чнни ми се да се папагај Турски зове дёЖЕВА, f. Berg uno Ruinen bei Нови пазар: дил куш): Код Дежеве старије дворова —

На гранчици тица делкушица дёжMEKACт, а, о, untеrfеѕt, quadratus. ДЁло, п. (нст.) vidе дјело. AÈJAH, m. Mannsname, nomen viri.

ДЕЉАЊЕ, n. (нст.) vidе дјељање. ДЁКАЊЕ, п. бав де-fagen, excitatio jumenti ad ДЕЉАОница, f. (нст.) vidе дјељаоница. progrediendam voсе де,

ДЁБАТИ, њам, (нст.) vidе дјељати.

не

ДЕЉАЧА, f. (ист.) vidе дјељача,

Навез” дер ми, војно ле! десно крило ДЕЉЕЊЕ, п. (ист.) vidе дијељење.

2) у пјесми мјесто дeдер: ДЕЉКАЊЕ, p. dim. р. дeљaње.

Љиљан горо љиљанова ! ДЕЉКАТи, кам, dim. p. дељати.

Дер подигни љиљан листак ДЁМБЕл*, n, љенивац, који од лијености нн- дЁРА, f. (у Бачк.) vide струға:

шта не може радити, беr Saulenger, homo Па за деру привезала керу dеѕеѕ. Кажу да Турски цар дембеле храни дЁРАН, m. (у војв.) ein junger Burfфе (рера нодијева, али најприје свакога огледају ächtlich), puer. јели управо за дембеле: да не би могао | ДЕРАЊЕ, p. 1) ба хеіреп, laceratio. 2) бав што радитн. Тако су под двојицом што Schinden, excoriatio. 3) das Plärren, ploraсу били дошли да нх узму у дембеле, за- tus. 4) das Losschlagen, verberatio. палили рогожину (да виде шта ће ради-дЁРАТн, дерём, v. impf. )) reipen, lасего: нити), онда један од њих рече ономе дру- тн има што јести ни дераши. 2) fфілдеп, гом : „устани да снђемо сове рогожине, excorio. 3) losschlagen, verbero. изгорећемо.” А онај му одговори: „ћути дЁРАТИ СЕ, дерем се, v. r. impf, plärren, ploro: Бога ти ! како те

мрзн говорити ?” немој се дераши; шта се дереш ? Онда овога узму у дембеле, а онога што дЁРАч, дeрaчa, m. Ser 2Гufreiper (pon einem је рекао да устану, отјерају и кажу му да Ochsen der den Zaun einreißt), destructor, ef. он није за дембеле.

проваљивач. ДЕМБЕлисАЊЕ, n. Sag Saulengen, dеѕіdia. ДЕРАчинА, f. (у ц. г.) што се узме кад кога ДЕМБЕлиСАти, ишем, v. impf, faulengen, segne одеру, pie 25eute, spolia, cf. одора. otium terere. cf. дембел.

ДЕРБЁДЕниця, f. (као лијенштина — cf. демДЁМЕ, мета, n, vide нарамак.

бел?) деr Saulenger, homo deses: ДЕМЁРОЊА, f. брдо на лијевој страни Ибра блн- Пијаница и дербеденица

зу Маганча, ein Biers in @erbien, mons Serbiae. | ДЕРВЕНТА, f. град у Босни. ДЕМЕШКИЊА, f. т. б. форда, vidе днмишћија: ДЕРВЕнтски, кa, кo, von Дервента: и припашн қорду демешкињу

Погибе ти ДервенЩски капетан дёмиЈЕ, демија, f. pl. (у Ц. г.) димнје : ДЕРВЕЧЕЊЕ, n. Bаѕ fteiffein, bie 21bneigung, rigor. Све делије у демије

ДЕРВЁчити ск, дервёчим се, v. r. impf. од кога, дёмИР*, 1) vidе гвожђе. 2) vidе гвозден : sich seitwärts neigen, steif sein, inclinor, extra На демир се пенџер наслонно

seriem existo, rigeo. ДЕМИР-КАПИЈА“, f. (у пјесмама) Baş eiferne 3 bor | ДЕРВиш”, дервиша, m. (voc. дервишу) ) Тур

(in der Donau), porta ferrea (in Istro): Cka Kanyhep, der Derwisch, monachus turcicus: Донеси ми вина нз Видина

Богом брате, старишу дервишу и ракије од Демир-капије

2) у пјесми некака планина : ДЕмишкињА, f. т. б. сабља, vidе днмишћија: Док бијела покликнула вила Он узима демишкињу сабљу

Из Дервиша зелене планине опојасу сабљу демишкињу

3) од гвожђа као шиљак у чизмара, опанДЕНДЕРЕК, т. (рі. gen, дендерёка) у пјесми yapa a hypynja, die Pfrieme, fistula sutoria. мјесто дeгeнeк:

AEPBÚWEB, a, o, des Derwisch, monachi turcici. Да му даде триста дендерека

ДЕРВишиНА, f. augm. р. дервиш: ДЁниЈЕ, n. (бденије) Sie igilien, vigiliae (ein Ид” одатле гола дервишино Kirchenwort):

ДЕРВишки, кa, кo, Sexwifфijb, monachorum и држаше велика денија

turcicorum. дЁНУти, дёнём, vidе дести,

ДЕРДЕМЕзи, m. pl. некако мјесто у Црној Гори. ДЁНУти, денем, vidе дёстн.

ДЕРЕГЛИЈА, f. 2Гrt fleinereg 28ајTerfahrzeug, naДЁЊАК, њка, m. ein 25üngel, fascis; au ein

viculae genus. Sac Baumwolle.

ДЕРЕЖ, m. (у Сријему) бie Prägelbant, scamдko, дела, п. (ист.) vidе дијел :

num cui illigatur verberandus, cf. мацко. Ој на делу на голему боб се зелени ДЕРИГУНІА, f. (in per nefkote) pal@frаgеr, guМомак иде уз део

lam radens : оскоруша дериғуша: да не ДЕдБА, f. (ист.) vide диоба.

би ииш у шaку, оде га моја душа (рекао ДЕдниЦА, f. (ист.) vide дионица.

Циганин кад је приповиједао како је хтио ДЕПитн, пим, v. pf. кога, einem einen Clag да нзједе тврду оскорушу).

perfegen, percutio, cf. лупити, бубнути. ДЕРИШТЕ, тета, п. (fфimpfli) Sino, puer. ДЕПНА, f. (у Дубр.) здрава и дебела дјевој- дЁРЛАД, f. (coll.)(у Бачк.) vidе дерчад.

чина нан жентурина, ein ftarted Sited Srauen: ДЕРЛЕ, лета, п. (у Бачк.) vidе дерче.

зіттеr, mulier obesa. cf. цунцупа. ДЕРНЕК“, т. (око Дубровника) vide сајам. ДЕПНУти, нём, v. pf. vіdе депити.

ДЕРНӣ, на, но, ипjеlіg, infelix, miser: камо тај ДЕР, 1) vidе де 3:

мој дерни брат ? Донес” дер ми диван-кабаницу

ДЕРНУти, нём, v. pf. кога, auf etwas fФlagen,

« PreviousContinue »